РАДАНОВЦИ, НАШЕ ПАРЧЕ НЕБА, ЗЕМЉЕ И - СИРА: Дејан (24) и Ивана Глигоријевић (24) љубав из Београда крунисали на селу

Бојана ЦАРАНОВИЋ

02. 01. 2021. у 11:00

УПОЗНАЛИ су се у "Студењаку", првих дана после уписа на Пољопривредни факултет у Земуну. Она из Жагубице, он из Радановаца, села крај Косјерића. Дипломирали су истог дана на истом смеру - фитомедицине, три и по године касније. После венчања су спаковали кофере и напустили град који их је спојио. Решили су да живот наставе у селу.

РАДАНОВЦИ, НАШЕ ПАРЧЕ НЕБА, ЗЕМЉЕ И - СИРА: Дејан (24) и Ивана Глигоријевић (24) љубав из Београда крунисали на селу

Фото Приватна архива

Ивану (24) и Дејана (24) Глигоријевића, међутим, осим љубави и бебе коју очекују овог лета, везује и посао који су недавно започели. На Дејановом породичном имању покренули су производњу сира необичног назива "кајсија" и занимљивих воћних укуса којима су већ придобили много верних сладокусаца.

Како Дејан за "Новости" каже, одувек је желео да живи у лепом, али полупустом селу надомак Косјерића у којем је рођен. Нису га привлачиле бука и гунгула великог града, јурњава за пословима и роковима, већ сталожен живот и место на којем би могао натенане да свије гнездо. Његови преци већ неколико генерација, око пола века, гаје говеда, производе млеко, па Ивана и Дејан у Радановцима нису морали да крећу од нуле, што би их свакако чекало у престоници, без стана и посла.

КАЈСИЈА ОД 4 ДЕЦЕНИЈЕ

ИСПРЕД породичне куће расте дрво кајсије старо више од 40 година, што је права реткост у Србији, јер кајсија има врло кратак животни век због специфичног комплекса болести од којих оболева - прича Дејан како је радионица добила име "Кајсија". - Тајна дуговечности наше воћке јесте подлога на коју је окалемљена, а опет са друге стране, некако се саживела са нама. Дочекује нас, испраћа, са нама се радује и тугује, и тако годинама. Овакав један члан породице и заслужује да се по њему назове наша скромна производња сира.

- Није било дилеме да је село једино место где можемо имати своје парче неба и земље - прича нам Дејан. - Годину дана смо овде - небо плаво, ваздух чист, киша топла, вода изворска, парадајз из врта. Део сеоске идиле је и друга страна, кад у јануару, у шест ујутру на минус пет телиш краву го до појаса. Али, све то мора да се воли, не може на силу. У све то се заљубиш кад те као дете од 3-4 године поведу у њиву, док остали скупљају сено, сеју кукуруз, седиш у хладу, скупљаш пужиће и гајиш их као своје стадо. Или ти дају семе да ти сам сејеш. Осетиш земљу међу прстима. Или кад у јесен једеш полузреле јабуке, накиселе, уберу ти први грозд, дају прву шљиву или у зимској ноћи бане деда на врата куће са јагњетом старим неколико сати само да га видиш.

Сада породичну фарму, на обронцима Повлена води ово двоје младих. И признају да узгој крава није лак посао, јер подразумева рад од 24 сата дневно, седам дана у недељи и 365 дана у години.

Фото Приватна архива

- За такав посао важни су и они старији и искуснији, али и ми млађи пуни ентузијазма, елана и снаге - наставља причу Дејан. - И моји родитељи су маштали како да прераде тих наших 100.000 литара сировог млека годишње. Кад смо се вратили са студија, требало је осмислити шта даље. Ивана и ја смо дошли на идеју да правимо сиреве, и почели смо скромно, са првих два и по килограма сира. Полако се повећавала количина, али и број задовољних муштерија. А кад ме питају да речима опишем какав је то сир, кажем да се најлакше може описати са три или четири слова "М", као после доброг залогаја, мммм...

Тако је почела производња крем сира који се може сећи у кришке, али и мазати. Када су од њега направили и први колач, дошли су на идеју да га комбинују са воћем, али без додавања шећера. Тако данас имају крем сир са брусницом, аронијом, сувом кајсијом, свежим малинама, дивљим купинама, али и са босиљком, сусамом, љутом папричицом, першуном...

- Почели смо помоћу штапа и канапа, а сада полако правимо планове о изградњи мини-млекаре, како бисмо могли да производимо и полутврде и тврде сиреве - причају Глигоријевићи. - Иза нас стоје само наша породица и жеља за радом и напретком породичног посла. Свесни смо да нас очекује пуно мука, проблема и тежак рад, али знали смо то и пре него што смо ишта почели, па одлучно газимо напред. Најважније је да нас послужи добро здравље и помало срећа и то је сасвим довољно.

Фото Приватна архива

НЕЋЕ ТРКУ ОД ПАРКИНГА ДО ЛИФТА

ИЗАБРАЛИ смо да се вратимо из Београда, јер људи су тамо као у машини за млевење меса, трче од паркинга до лифта, од рока до шефа, од норме до првог у месецу - сматра Дејан. - Кући долазе уморни и не да им није до деце него им није ни до себе, а родитељску улогу преузимају бебиситерке или баке и деке. А Ивана и ја смо од свих занимања највише волели да будемо нечији мама и тата. То је једина ствар на свету где бисмо желели да имамо успешну каријеру.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА Вучић положио цвеће у школи Владислав Рибникар (ФОТО)

"УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА" Вучић положио цвеће у школи "Владислав Рибникар" (ФОТО)

ПРЕДСЕДНИК Републике Србије Александар Вучић положио је цвеће у школи "Владислав Рибникар" на годишњицу убиства девет ученика и радника обезбеђења ове школе.

03. 05. 2024. у 07:26

Коментари (2)

ШЕШЕЉ НИЈЕ ЗНАО О ЧЕМУ СЕ РАДИ: Круна у програму уживо устала и дошла до лидера радикала (ВИДЕО)