ОДШТЕТУ ЈОШ ТРАЖИ 200.000 ЗАРОБЉЕНИКА: Прилика да се Србија придружи Пољској, Грчкој и Италији и поднесе Немачкој захтеве за ратну накнаду

ПОЉСКА, Грчка и Италија тражиће од Немачке да исплати остатак ратне одштете из Другог светског рата коју није исплатила, па Србија има прилику да се прикључи овом захтеву држава чланица ЕУ.

Фото bundes arhiv

Тема скупа били су управо ови одштетни захтеви, које су подржали британски парламентарци и понудили помоћ.

- На Париској мировној конференцији, 1946. године, закључено је да Југославија потражује 9,1 милијарду долара ратне одштете, по курсу из 1938, када је једна златна унца вредела 35 долара. Од тога, од Немачке 7,1 милијарду. Ако узмемо да једна унца данас вреди 1.950 долара, значи да је Немачка дужна више од 500 милијарди долара правним следбеницима Југославије - рачуна Нововић.

Он верује да би наша држава управо са толиким одштетним захтевом требало да се придружи Пољској, Грчкој и Италији.

Такође се осврће на недавни захтев Савеза ратних војних заробљеника и њихових потомака, да неколико стотина хиљада људи који су били у немачком заробљеништву наплати робовски рад у Трећем рајху. Наиме, према Женевској конвенцији из 1949, ово право имају заробљеници од 1941. до 1945. и њихова деца и унучад. Југославија је приступила конвенцији 1950. године, али до сада, тврде у Савезу, права ратних заробљеника нису остварена. Зато је Савез одлучио да упути захтев Народној скупштини Србије да донесе Закон о исплати робовског рада и регулисању односа по том питању са Немачком.

Фото приватна архива

Женевска конвенција је одредила и висину дневнице, почев од осам круна за војнике, што би изнело око 11.000 евра плус камате, а то би укупно било око 170.000 евра. Дневнице за подофицире и официре су такође одређене, а за генерале износе 75 круна.

Председник Савеза ратних војних заробљеника и њихових потомака потпуковник у пензији Милосав Ђорђевић нагласио је да треба одвојити робовски рад од ратне штете, а Савез је поднео и тужбу Суду у Стразбуру пре две године.

- У сваком тренутку, за четири године рата, у Немачкој је било око 250.000 наших заробљеника - тврди Нововић. - У први мах их је одведено 370.000, а крај рата иза логорских жица дочекало је 180.000. Мој отац Ратко био је међу 80.000 војника заробљених у Априлском рату и у Оснабрику је провео пуних 47 месеци. Радили су 10 до 12 сати дневно и на незамисливом минусу. Прво у пољопривреди, а затим су секли шуме за немачке војне потребе. Умирали су од глади на ногама, нису имали ни лекарску помоћ. Отац није добио никакву одштету - каже Нововић.

Фото bundes arhiv

Такође објашњава да је после посете Бундестагу делегације из Београда, у којој је и он био 1999. године, према тамошњем Закону о формирању Фондације "Сећање, одговорност и будућност", обезбеђена 10,1 милијарда марака за исплату ропског рада онима који су били живи на дан 16. фебруара 1999, односно њиховим породицама ако су после овог датума преминули. Пет милијарди је обезбедила немачка држава, а пет фирме које су користиле принудне раднике. До 2007. код нас је исплаћено око 54 милиона евра за 7.500 појединаца, односно породица. Новац је, каже, ишао преко ИОМ и у једном тренутку, пре него што су сви исплаћени, само је констатовано да више нема пара.

- Они који су хтели овај новац, морали су да потпишу да се одричу обештећења. Тако су добили неколико хиљада евра, да им се "замажу очи". Процене су да још око 200.000 људи полаже право на одштету. Проблем је само што они, по међународним прописима, не могу то да наплате појединачно, већ поступак мора да покрене држава у име својих грађана - констатује Нововић.

Наплата ратне штете, каже, не застарева, а на њу право имају ратни војни заробљеници и заробљеници концентрационих логора, робовски и принудни радници, потомци смртно страдалих у знак одмазде и преминулих у логорима, као и они чију је имовину уништио или однео окупатор.

Обештећено 1,7 милиона

ДО краја 2006. године скоро 1,7 милиона бивших принудних радника Немачког Рајха у стотинак земаља примило је одштету преко Фондације "Сећање, одговорност и будућност". Један део капитала из фондације остао је резервисан за будуће фондове, а користи се и данас за стимулацију различитих пројеката који се баве подсећањем на жртве, наводи се на сајту немачке амбасаде у Београду.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације