ТИНЕЈЏЕРИ У ОКОВИМА ЕКРАНА И ЛАЈКОВА: Анализа како су друштвене мреже довеле до револуције у дружењу деце и младих

Драгана Матовић

30. 07. 2023. у 19:00

ДРУШТВЕНЕ мреже, дигитализација и мобилни телефони успели су се на трон модерног доба, а њихов утицај на младе је све евидентнији.

ТИНЕЈЏЕРИ У ОКОВИМА ЕКРАНА И ЛАЈКОВА: Анализа како су друштвене мреже довеле до револуције у дружењу деце и младих

Фото Shutterstock

Дружење међу тинејџерима доживело је револуцију, но с њом je дошла и мрачна сенка - све већи број младих суочава се с анксиозношћу и депресијом. Увијени у чаробни свет дигиталних платформи, тинејџери постају грађани виртуелног царства. С пријатељима су повезани преко друштвених мрежа, али често се губе у лавиринтима анонимности и лајкова.

Осветљени екранима мобилних телефона, тинејџери постају робови нотификација. Зависност од мобилног телефона доводи до прекида правог дружења, а непроцењиве тренутке са пријатељима замењује одговорима на поруке. То је потврдила и лонгитудинална студија Универзитета у Мичигену која је трајала више од 20 година.

Ученици десетог разреда (15-16 година) су излазили са пријатељима 1996. у просеку два и по пута недељно. До 2020, пре пандемије короне, виђали су се један и по пут седмично. Драматично смањење времена проведеног у заједничком дружењу забележено је 2012, када је први пут већина тинејџера имала мобилне телефоне, а више од 70 одсто њих свакодневно користило друштвене мреже.

Видојевић: Имамо технолошку еволуцију где у комуникацији нема личног контакта

У потрази за дубљим разумевањем утицаја дигиталног света на дружење, консултовали смо психолога Оливера Видојевића, стручњака за адолесцентско понашање и ментално здравље младих.

- Развој технологије морамо да прихватимо као чињеницу - каже за "Новости" Видојевић. - Живот је био другачији кад је телефон био врхунац комуникације међу младима, али су и тада постојали проблеми. Разговор телефоном, међутим, није замењивао непосредан сусрет који је посебно битан за осећај припадања групи. Бити прихваћен од групе је незамењиво у адолесценцији. Сада имамо другу технолошку еволуцију где комуникација фактички пролази без личног контакта. Постоје особе који су у дугим временским периодима ограничене на комуникацију путем интернета. То је део тековине, што смо видели за време ковида. Сва деца су морала да имају интернет да би учествовала у онлајн настави. То се показало као спасоносно решење, али је продубило мишљење деце и младих да је излишан сусрет и боравак са људима.

Фото Shutterstock

 

Феномен "Рибникар"

- ТЕК треба да се сагледа колики је утицај виртуелног света на трагедију која се десила у школи "Владислав Рибникар" - каже Видојевић. - Тај догађај је изнедрио посебан сингуларни феномен и све што се после догодило су биле реакције. Мора да се спречи даље ширење тог ефекта и да се узме у обзир свако дете како се овакви инциденти не би поновили. Породица ту има важно место и мора да ојача.

Видојевић истиче да је немогуће зауставити технолошки развој и начин комуницирања преко интернета, али је важно да се младима помогне да стекну навику дружења и контакта са природом:

- Адолесценција носи са собом несигурност. Млади уместо да пробију лед и превазиђу је, све више губе самопоуздање и избегавају социјални контакт. Што више то раде преко мрежа и интернета, то мање имају искуства. Тиме се добија ситуација да је много више анксиозних и социјално несигурних, који траже олакшање кроз контакт на друштвеним мрежама.

Онлајн настава продубила мишљење омладине да је излишан сусрет са људима

Многи тинејџери немају тенденцију да стварност филтрирају кроз онлајн свет. Родитељи, наставници и друштво у целини имају кључну улогу у пружању информација и подршке младима како би створили баланс између онлајн и офлајн света.

- Аристотел је рекао да је човек друштвена животиња, а то значи да нама треба група да у њој одрастамо, а посебно је у адолесценцији важно бити окружен групом у којој се може стећи сигурност у себе. У том периоду телесни аспект је битан јер млади доживљавају физичку трансформацију - наглашава Видојевић.

Код младих повећан тренд самоповређивања, депресије, менталних болести

А, управо су друштвене мреже постале поље надметања и упоређивања. Млади се суочавају са притиском да изгледају и живе савршено, што често изазива анксиозност и несигурност. Сличице успеха и среће које преплављују њихове профиле не показују стварност, што они често заборављају док се упоређују са идолима које виђају на малим екранима. Психолози упозоравају да ова промена у тинејџерском дружењу може имати шире импликације на њихов емоционални и социјални развој. Физичко присуство и непосредна интеракција са вршњацима играју кључну улогу у развијању вештина комуникације, емпатије и социјалних веза. Ограничавање овог времена може довести до осећаја изолације, мање способности решавања конфликата и смањеног разумевања емоционалних суптилности у међуљудским односима. Физичко дружење има непроцењиву вредност у развоју личности и грађењу блиских односа.

Foto Arhiva

- У непосредном контакту млади могу да спознају и прихвате себе, ако то изостане повећава се количина незадовољства, самокритичности и несигурности. То може да доведе до депресивности. Кад тинејџер дигне руке од тога да може бити са другима, постаје још беспомоћнији. А, често не тражи помоћ - наглашава Видојевић.

Недостатак сна погубан

СВЕПРИСУТНОСТ друштвених мрежа и паметних телефона утицали су да је проценат тинејџера који спавају мање од седам сати порастао са 34 процента у 2012. на 49 одсто у 2020, показују подаци из студије Универзитета у Мичигену. Ова два тренда чине погубну комбинацију, јер људи који не спавају довољно и који проводе мање времена у контакту са другима имају већу шансу да постану депресивни. Од 2012. стопа младих са симптомима депресије се удвостручила.

Усамљеност, осећај неприпадања и притисак с којим се суочавају на интернету само доприносе осећају празнине. Статистике алармантно показују све већи број тинејџера који се боре с депресијом, анксиозношћу и другим менталним изазовима.

- Код младих је повећан тренд самоповређивања - истиче Видојевић. - Утицај виртуелног света се пуно истражује. Та истраживања дају различите резултате. Чак и Европи поједине државе забрањују неке друштвене мреже за децу због специфичног утицаја. Поједина истраживања су показала да видео-игрице могу да доведу до смањења емпатије код деце. То, међутим, други истраживачи оспоравају. Тинејџери морају да пронађу равнотежу између стварног и виртуелног света. Дружење, смех и блискост са пријатељима су кључни за емоционални развој младих. Тинејџери морају да се ослободе окова екрана и крену у истраживање правог живота, јер оно што живе у њиховим телефонима није права стварност. Права веза и пријатељство не леже у броју лајкова или пратилаца, већ у дубини срца и људским односима. Екран не може да замени топлину људског додира, а речи на друштвеним мрежама значај правог разговора.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ЛЕГЕНДА КОШАРКЕ ШОКИРАЛА ЕВРОПУ: Ево снимка на коме краде парфеме у Београду (ВИДЕО)