ДУЧЕ ПРЕДЛАГАО КНЕЗУ ПАВЛУ ДА КОСОВСКЕ АЛБАНЦЕ ИСЕЛИ У ИСТРУ: Мусолини хтео савез којим би Југославија успела да избегне сукоб са Немцима
ПРВИХ дана јуна, пре тачно осам и по деценија, кнез Павле и кнегиња Олга крећу пут Берлина. Хитлер, који је месец дана раније помпезно прославио свој 50. рођендан, осмодневни боравак кнеза намесника испланирао је до најмањих појединости.
Све је било подређено да фасцинира госта, али и истовремено да уплаши човека који је вукао главне конце у Југославији и приволи га да потпише пакт пријатељства са Немачком, или, да му бар обећа да неће склапати никакав уговор са Енглеском.
После аншлуса Аустрије, у марту претходне 1938, и Михенског споразума, у јесен те године, којим су европске државе, да би умириле Хитлерове ратне апетите, уступиле Немачкој део Чехословачке, кнезу Павлу је било јасно да се Версајски систем распао и да је Немачка постала она полуга која ствара нови поредак. Зато је био присиљен да оде у "само гротло Трећег рајха" како би сачувао земљу од ратних страхота. Веровао је да добри односи са Берлином неутралној Југославији гарантују безбедност од све нервознијих комшија - Италије, Мађарске и Бугарске.
Ко је медуза, а ко јегуља
ПОСЛЕ посете Берлину Павле се у Лондону, средином јула, сусрео са америчким амбасадором Џозефом Кенедијем (оцем будућег председника САД). Описујући сусрет са немачким канцеларом кнез намесник је говорио и о необичној узбуђености коју је уочио код Хитлера док је овај причао о "аријевским младићима" и како му се чинило да у тим моментима има скоро "либидозно усхићење".
И Фирер је слично говорио за Павла "да је клизав као јегуља": - Кад човек помисли да ће извући чврст договор, он се измигољи као јегуља из руке!
ПОСЛЕ посете Немачкој, на позив краља Ђорђа, Павле средином јула одлази у Лондон. После разговора са највишим званичницима Империје схвата да у случају рата његова земља од Енглеза, осим празних обећења, неће добити ништа. Нудили су само савете, борбени дух и обећања помоћи негде у далекој будућности. Ни разговор са енглеским премијером Чемберленом није га нимало охрабрио. Помоћ у оружју нико није спомињао. То га је убедило да би напуштање неутралности довело до уништења не само државе, већ целокупног српског народа. Дугогодишња кнежева упозорења и Британцима и Американцима на економску експанзију Немачке према Југославији, апели за доделу кредита за куповину наоружања остајали су без одјека. У то време Немци од Југославије купују жито и суве шљиве по дупло већој цени него што је била на светском тржишту. Постају главни купци руда из босанских рудника. По повлашћеним ценама продају своју робу Југославији. Западни савезници све то мирно посматрају, као што не реагују на Хитлерово ширење по Европи.
Утом Немачка напада Пољску и Други светски рат постаје стварност. Догађаји се одвију великом брзином - Француска капитулира, силе осовине затварају круг око Југославије. Берлин поручује: строга неутралност није одржива.
Британци одбијају да помогну
ПОЧЕТКОМ 1941, тачно годину дана од како се генерал Јодл жалио "да се Хитлер према Југославији понаша као према некој примадони", Павле је опет пред дилемом: или да прихвати пакт, или да уђе у рат са Немачком. Покушава код Роналда Кембела, британског амбасадора у Београду да измоли евентуалну енглеску помоћ. Није добио одговор. Енглези га уверавају како балканске државе Југославија, Грчка и Турска могу саме да се супротставе Немачкој, Италији, Мађарској, Бугарској... Било је јасно да кнез неће успети да сачува швајцарску неутралност усред ратоборног Балкана.
ЈЕДНО од решења како избећи рат а не приступити Тројном пакту, била је иницијатива из Рима, да се мир на југоистоку одржи без уласка Југославије у тај савез, преко уговора о трајном пријатељству с Италијом. Вођа италијанских фашиста хтео је по сваку цену да успостави односе са Југославијом, бар на оном нивоу као када је Милан Стојадиновић био председник Владе.Кнез именује специјалног тајног саветника др Владислава Стакића, који три пута путује у Италију - у новембру 1940. и два пута у фебруару 1941. године.
Специјални изасланик први пут се сусрео само са грофом Ћаном, али други пут и са Мусолинијем. Сусрет се десио 4. фебруара 1941. у Барију, и Дуче му је уручио крајње изненађујућу поруку за кнеза Павла:
- Нудим Југославији пријатељство. Ја желим да Југославија остане ван рата и зато ћу вам учинити такве пропозиције које, мислим, неће бити сметња да се италијанско-југословенски односи учврсте. Морамо радити тако и поступати тако да се то не види. Морамо пронаћи разлоге да убедимо, не толико Хитлера, што није тако тешко, колико Рибентропа, који је покварено лукав... - рекао је Мусолини.
И МУСОЛИНИ је писмено образложио своју понуду о формирању савеза који би био довољан корак приближавања Југославије силама осовине која би на тај начин остала изван рата и не би јој се поставио захтев за улазак у пакт. Да би дали доказ немачкој страни да он (Мусолини) овај корак сматра као дефинитиван, понудио је регулисање југословенско-италијанских односа на исти начин како су успостављени са Немачком.
- Италија жели да Солун припадне Југославији. Ја сам увек сматрао да је прави излазак Југославије на море - онај на Егејско и да Солун треба да припадне Југославији, што је од велике важности за српске интересе. Према томе, било да приђе у оквиру Тројног пакта, било у оквиру савеза са Италијом, на основу Београдског пакта, Југославији је обезбеђен Солун - писао је Мусилини. - Пошто схватам све тешкоће које би могле отежати споразум са Југославијом, ако би се захтевало да Југославија приђе Тројном пакту, а пошто сматрам да је важно отклонити свако проширење рата на Балкану и доћи до искреног споразума са Југославијом, споредно је под којом ће се формом такав споразум остварити, те ја нудим Југославији закључење једног итало-југословенског савеза на бази продубљења Београдског споразума.
Овај савез, како је навео Мусолини, био би довољан корак Југославије за приближење осовини.
Мистериозни Јакоб Хоптнер
ЗАНИМЉИВО је да је књигу др Владимира Стакића "Моји разговори са Мусолинијем - Осовинске силе и Југославија" његова супруга Милка објавила у љотићевској штампарији "Искра" у Немачкој, а да је предговор написао др Јакоб Б. Хоптнер, аутор књиге "Југослававија у кризи 1934-1941" коју је 1962. објавио Columbia universiti press. Хоптнер је био човек великог Павловог поверења и одличан познавалац европских прилика тог доба. За њега иначе кружи прича да је из Југославије, у којој је боравио 1946. као представник Црвеног крста, изнео документа везана за период владавине кнеза Павла, а која су депонована на Колумбија универзитету.
РЕАКЦИЈА кнеза Павла на овај предлог Бенита Мусолинија је забележена у Стакићевој књизи "Моји разговори са Мусолинијем - Осовинске силе и Југославија", која се појавила 1967. године у Минхену, три године после његове смрти.
Следећи сусрет са Мусолинијем др Владислав Стакић је имао 24. фебруара 1941. године, у Риму. Дуче је био незадовољан што из Београда не стиже одговор на његову понуду. Прво што је рекао изасланику из Београда је било:
На крају, Мусолини је рекао Стакићу да жели да се састане са кнезом и да измењају мисли о свим питањима која се тичу будуће политике двеју земаља.
Кнез Павле није прихватио Мусолинијеву понуду. Одбио је и сусрет са њим. А др Стакићу ће у приватном разговору рећи да "у понудама Мусолинија нема ничег повољног за Југославију", наводећи да он није нудио Југославији Задар, већ грчки Солун. Неповерење према зачетнику марсељског атентата, који је у Италији држао Анте Павелића и његове усташе, превагнуло је. Уместо савеза с Италијом влада Цветковић-Мачек почела је преговоре са Немачком о приступању Тројном пакту.
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)
ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.
26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55
ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу
АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?
27. 04. 2024. у 07:00
ЉУДИ СЕ ЧУДЕ: Жика прима ОГРОМНУ пензију - "службеник три пута проверавао, није могао да верује"
"ТАЈНА је у томе што је мене покојни Александар Тијанић научио да то тако радим..."
26. 04. 2024. у 22:32
Коментари (0)