ДА ЛИ СУ УСТАШЕ "УРЕДНО ПОПИСИВАЛЕ" ЖРТВЕ? Полувековна бројчана пројекција највећег српског града под земљом

Драган Хамовић

22. 02. 2023. у 17:55

КАКО ствари сада стоје, на путу смо да полувековна бројчана пројекција највећег српског града под земљом (уз сужитеље Јевреје, Цигане и непоћудне Хрвате) падне у савску воду јер није потврђена именима у доступној документацији. Мој породични удео је нпр. пописан: два Марковића из Зворника, Владимир и Љубомир, мајчини стричеви - уколико не рачунамо херцеговачке јаме као истурене пунктове футуристичког пројекта што се у Јасеновцу ударнички остваривао.

ДА ЛИ СУ УСТАШЕ УРЕДНО ПОПИСИВАЛЕ ЖРТВЕ? Полувековна бројчана пројекција највећег српског града под земљом

Страхоте Јасенвца: Такмичили су се и у брзини клања, Фото архива

Као осмогодишњак, реч Јасеновац први пут прочитах на тек подигнутом црном мермерном споменику свога деде по мајци. У дну камена мајка је дала да се урежу имена дединих родитеља и браће, памтећи његову жељу да остави ма какав белег о најближима. Осташе и фотоси мајчиних стричева, Љубомир, на слици намрштен, подсећао је на мене. Рано поистовећење, робија с које се не излази.

Међу очевим књигама историјске тематике, нашао се и задуго једини мој извор непосредних факата о Јасеновцу. Поратно фототипско издање ратне латиничке брошуре "пропагандног отсјека НОВЈ", с насловом "Јасеновачки логор" и поднасловом "искази заточеника који су побјегли из логора". Уврх корица био је крупан наднаслов "Документи о злочинима окупатора и њихових усташких и четничких помагача" - премда унутра нема готово ни помена о Немцима, ни о четницима - осим у причи о заточеним краљевским официрима којима су усташе чупали нарасле браде (стр. 23-24). Брошура је датована 1942. године, свакако у њену другу половину, јер се осврће на козарачку изгибију у лето исте године, на огромне транспорте народа приспеле у Јасеновац и стратиште на Градини: "Неколико дана долазило је козарско робље из Млаке и Уштица, возом пјешке и колима. Већином, жене, дјеца и старци" (стр. 52).

У УВОДНИМ НАПОМЕНАМА ове књижице од четири штампарска табака истиче се гола чињенична вредност приређених исказа, иако можемо рећи да је њихов редактор био вешт у обликовању грађе. Даваоци исказа су петоро поменутих бегунаца "и два сељака". Махом јеврејска имена и презимена, једно српско, мимо оне двојице сељака. Редакторска рука осећа се и у томе да се у текстовима књижице "Јасеновачки логор" појединачни примери, нпр. хрватских и муслиманских жртава редовно народносно маркирају, неретко и поименце, дотле се Срби, углавном, помињу као етнички неозначена, али подразумевана већина страдалаца с разних страна Павелићеве антидржаве. Тако, након описа изрежиране посете међународне комисије логору један од бегунаца сведочи и следећи епилог посете: "Послије комисије стизали су транспорти народа из околине Пакраца, Липика, Сиска, одсвакуда, из читаве НДХ... Све је то побијено! Сви преостали стари заточеници добро памте еру Пакрац-Липик" (стр. 15).

У опису уређења простора пред речену инспекцију што је имала да потврди радни карактер логора, каже се и следеће: "Радило се дан и ноћ. Усташе су биле тотално пијане. Љубо Милош и неки Модрић јашили су пијани на коњу, обилазили радове по логору и ко им се није свиђао тога су на мјесту убијали" (стр. 10).

Исто важи и за опис пећи у старој циглани: "Два дана послије комисије дошао је у логор инг. Љубомир Пићили, заповједник радне службе, усташки сатник. Он је у логор увео крематориј. Зато су га заточеници звали: инг. Пећели! У згради старе циглане сазидао је у великој фуруни двије специјалне пећи за 'керамику'. Пећи су радиле на смјену. Умјесто фигурица од глине ту су печени људи, жене, дјеца... Бацани су у пећи живи и полуживи...

Пећи инг. Пећелија радиле су дан и ноћ, непрестано. Кроз три до четири мјесеца!" (стр. 14).

Издвајам фрагмент приче о градњи савског насипа: "Градили су га Срби и Јевреји из логора II, који се налазио иза жељезничке пруге у шуми према Новској [...] Како на путу за насип тако и на самом насипу, ко би застао на раду или пао, њега би претукли и утукли, у насипу затрпали или негдје другдје покопали. Љешеви су остајали на путу за логор и на насипу, свакога дана по педесет, шездесет и више." (стр. 18).

* * * * * * * *

САВСКИ ЛЕШЕВИ НА БЕЖАНИЈСКОЈ КОСИ

НАПОКОН, ГРАДИНА, с босанске стране Саве, завршна тачка многих логораша, као и оних транспорта што су кроз логор само прошли: "У Градини под обалом постоји као нека тераса гдје искрцавају људе, жене, дјецу. Онда их у мањим групама одводе нешто даље од ископаних јама. Један усташа држи жртву а други удара маљем по глави. Тројица чувају позади да ко не би побјегао. Усташа код клања буде више или мање, већ према томе ради ли се о ликвидацији људи или жена и дјеце. Тако је то ишло из дана у дан, из ноћи у ноћ.

Јаме за усмрћене копали су све даље. [...] Видио сам напола пуне рупе у којима су љешеви уредно сложени као на катове. Гдје стане цијели човјек метали су и по двоје дјеце. Љешеви сложени као цјепанице." (стр. 26).

Фото архива

Приређивачи у књижици "Јасеновачки логор" оцртавају главне актере логорских збивања, међу њима и овај: "Пудић, име му знамо. Висок, сув, мршав, живчано болестан, у усташком радном одијелу од цајга, без икаквих ознака, са револвером под капутом. Шеф масовних убијања. Заточеници који су га знали кажу да је ликвидирао логор у Јадовном у Лици (око 30.000 људи). Живе бацао у провалије. Био је у логору Крапље. Тамо је приредио масовно клање једне ноћи." (стр. 43).

Поред многих појединачних сцена, у брошури с краја 1942. године ишчитавамо и описе логорских прилика: "Масовно убијање - то је свакодневна и сваконоћна појава у јасеновачком логору. Стотине и хиљаде иду у смрт без престанка. А постоје и нарочита убијања из нарочитих побуда. Усташки крволоци посебно кољу, да тако кажемо, за свој рачун; кољу на своје и поглавникове крваве имендане и рођендане, на поједине свеце, на Божиће и Ђурђевдане." (стр. 47).

Убиства у логору су била свакодневна, Фото архива

Напокон, редактор партизанског "пропагандног отсјека", не могавши после свега изнесеног задржати посве неутралан тон, драматизовано пита: "Гдје су гробнице толиког народа? У самом јасеновачком логору између језера, централне кухиње и барака. Ниже логора према Коштарици. По шуми око раније логора II. У Крапју. У Млаци. У Уштицама, по сељачким баштама, на православном гробљу. По Градини. Највише по Градини. Свукуда... Рачуна се да су у Крапју и Ушицама затрпане десетине хиљада љешева. А у Градини, црној Градини, и до двјеста хиљада. Подивљала Сава подривала је земљу и подизала љешеве, а када се смиривала у своје корито, остављала је иза себе улегнућа над јамама-гробницама, одакле су вириле људске цјеванице и лубање." (стр. 50). Ево, толико је процењено, негде на пола радног века логора Јасеновац. А радило се, несмањено, до самог краја.

Али, не можемо ништа мимо затечене документације, јер коме је у интересу да такве податке скрива или уништава? Прах из Пећелијевих крематоријума одавно је расут, кости улегле на све речене локације, или отпловиле до Београда и до Црног мора. Ево, насеље на Бежанијској коси, у којем боравим, окружује скровиту Белановића рупу, у којој је покопано више неизбројаних хиљада савских лешева, Козарчана и мртвих са Сајмишта. Јасеновац није само у Јасеновцу, пловио је низ Саву до Београда окађеног страшним задахом, а толики су ликвидирани по крашким провалијама у име пројекта Јасеновац, од Јадовна до Пребиловаца.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА СЕ ТО ДЕШАВА У УКРАЈИНИ, СВИ БЕЖЕ: Стотине аутомобила на граници са Пољском, настао потпуни колапс

ШТА СЕ ТО ДЕШАВА У УКРАЈИНИ, СВИ БЕЖЕ: Стотине аутомобила на граници са Пољском, настао потпуни колапс

У ЛАВОВСКОЈ области у Украјини на граници са Пољском, настао је прави колапс услед саобраћајних гужва које чине стотине аутомобила, преноси ТВ канал Обсшћественое , позивајући се на представницу локалног пограничног одреда Александру Кучковску.

17. 05. 2024. у 17:47

Коментари (5)

ВЕЛИКО ИЗНЕНАЂЕЊЕ! Новак Ђоковић донео одлуку пред Ролан Гарос коју нико није очекивао