ФЕЉТОН - НЕМАЊИНИ СИНОВИ СТЕФАН И ВУКАН ОКРЕЋУ СЕ ПАПИ: Немања је приступио монашком реду 25. марта 1196. године, у свом главном граду Расу

Написао: Јелисије Андрић у Оксфорду, 1919. године

17. 05. 2024. у 18:00

НА СВОМ путу за Свету Земљу, Фридрих Барбароса је морао да прође преко Немањиних области. Да би припремио ово Барбаросино путовање, Немања је послао изасланике са представницима Бугара на Барбаросин двор.

ФЕЉТОН - НЕМАЊИНИ СИНОВИ СТЕФАН И ВУКАН ОКРЕЋУ СЕ ПАПИ: Немања је приступио монашком реду 25. марта 1196. године, у свом главном граду Расу

Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу, седиште Рашке епископије, Фото Из књиге "Историја српске цркве "

Дана 27. јула 1183. године, Немања и његов брат Страцимир су се у Нишу срели и поздравили са крсташима.

Том приликом, српски жупан је богато даривао крсташе, снабдео их храном и склопио са Фридрихом споразум за случај сукобљавања са Византијским Царством. У залог томе, договорен је брак између ћерке истарског грофа Бертхолда, титуларног војводе од Далмације, и Немањиног синовца Тољена. У овом савезу против Грка учествовао је и бугарски краљ Петар. Али све то није дало резултате, пошто су се Грци споразумели са Барбаросом (у Адријанопољу/Једрену, 14. фебруара 1190) и отрпели пролазак крсташа према Светој Земљи. Исте године, Барбароса је умро, а цар Византије Исак II Анђео (1185-1195) се искалио на Бугарима и Србима. Немања је поражен и натеран да прихвати услове мира какве је диктирао цар. Исакова синовица је постала жена Немањиног сина Стефана и тај брак је вероватно одлучио о Стефану као будућем великом жупану. Немања је почео да размишља о абдикацији. Почео је градњу Студенице, манастира-задужбине као „речит и коначан израз живота једног веома надахнутог човека. Био је то излив његове духовне снаге...

У РАНУ јесен 1192. године, најмлађи Немањин син, Растко, напушта двор оца и одлази на планину Атос (Свету Гору). Било му је свега седамнаест година. Две године пре овог догађаја, њему је на управљање дат Хум (данашња Херцеговина), део очеве територије.  „... Све се више и више распаљиваше божанском љубављу - каже Теодосије - ... Добар, кротак, свима љубазан (...) монашки чин исувише поштоваше.“ Из додељене му кнежевине дошао је на двор и ту срео монаха, по свој прилици Србина, који је припадао заједници руског манастира Светог Пантелејмона на Атосу. Овај монах је Растку описао живот оних који пребиваше на Атосу на такав начин да је млади принц изразио жарку жељу да им се придружи. Претварајући се да одлази у лов, он следећег дана побегне на Атос. Немања пошаље своје људе у потеру за Растком. Гувернер Солуна им, на Немањин захтев, преда писмо намењено проту (старешини) Свете горе у којем објасни разлог ове потере. Када су људи стигли на Атос и пронашли манастир, Растко изађе пред њих и измоли њихов останак преко ноћи како би се сутрадан с њим вратили. Они пристану. Растко их тада наговори да присутвују поноћној служби. Уморни какви су били, они позаспаше већ за трајања службе.

За то време, Растко пред игуманом положи монашке завете у манастирској кули. Од тада је Растково име било Сава. Када се људи из потере пробудише и узбунише што Растка нема међу њима, појави се Сава у калуђерским хаљинама и рече им шта је учињено, молећи их да никога за то не криве. По сванућу, војници се врате Немањи са краљевском одеждом Растковом и писмом у којем је Сава изразио утеху да „Богу се тако о мени свидело,који ме је од оца мојега довде провео“ .

САВА напусти руски манастир и приђе заједници манастира Ватопеда (1193), где је примљен како ваља и где је дао завет на „велику схиму“. Посетио је све манастире на Атосу и предао им богате дарове послате му из Рашке. Изградио је и обновио неколико цркава и келија. Савино држање на Атосу показује колико је озбиљно и жарко желео да следи свога Господа. Али, и поред овога, имао је времена да мисли о напретку свога народа. Први пут је заузео активну улогу у његовим стварима. Ускоро затим Немања је абдицирао, делимично подстакнут потребом (вероватно по жељи новог византијског цара, Алексија III (1195-1203) да се Стефан, његов зет, попне на престо), а делимично и по Савиној жељи. На државном сабору у свом главном граду Расу, Немања се опростио од свог народа, одредивши Стефана за свог наследника са титулом великог жупана, а Вукана за кнеза Дукље, и приступио монашком реду заједно са својом супругом Анастасијом. То се десило 25. марта 1196, у главном граду Расу, у Цркви Светих Петра и Павла. Затим је он отишао у манастир Студеницу (своју задужбину), а његова жена у манастир Пресвете Богородице на реци Топлици.

НЕМАЊА, сада Симеон 2. новембра, стиже у Ватопед у пратњи неколицине својих племића „са много тешка злата“ које ће поделити манастирима на Светој Гори. Ускоро после тога Симеон и Сава, наишавши на место на којем се налазила рушевина старог манастира, замислише да на том месту подигну нов манастир. Да би прибавио цареву сагласност, Сава одлази у Цариград, где добија потребну дозволу заједно са игуманским штапом. Манастир Хиландар је изникао је на Атосу за мање од годину дана. Увршћен је међу друге царске лавре и стављен под заштиту великог жупана Стефана. (Хрисовуља и старешински штап се још увек налазе у Хиландару. Ова хрисовуља је други по реду оригинални документ световне књижевности писан ћирилицом.)

Симеон је видео грађевину завршену (у јулу 1198) и ускоро затим, уз молитву за свој народ и рецитујући у последњим тренуцима живота псалам Богу, издахнуо је 13. фебруара 1199. године. Његов син Сава је био крај његове самртне постеље и касније описао последње часове свога оца с таквом нежношћу и дирљивом лепотом израза какву његови ученици и имитатори никада нису досегнули.

ПРИЛИКЕ  у Србији су у то време биле жалосне. Краљ Угарске Емерик, који је тражио помоћ да би уништио Србију, и папа Иноћентије III, који је имао у плану да Србију духовно покори, умногоме су допринели нарастајућим размирицама између Немањиних синова убрзо пошто је он отишао на Атос. Питање наслеђивања престола великог жупана проузроковало је ову свађу. Вукан, старији, окренуо се папи и Угарској да би добио подршку за намеру да преотме престо своме брату Стефану. Папи је, заузврат, обећано признавање његове власти над Србима. Вукан је, такође, тражио краљевску круну за себе.

Папски поклисари, капелан Иван и субђакон Симон, донели су у Дукљу, где је Вукан владао са титулом принца, папина писма адресирана на Вукана, Стефана, њихове жене, архиепископа Дукље, бискупе, опате и остали клер. Вукан и барски надбискуп Иван су свечано дочекали папске изасланике. У Бару је одржан концил на којем је једногласно прихваћено и потписано дванаест правила која су саставили папски изасланици. Врховна власт папе још је више истакнута, док су мање важне тачке обухватале организацију и практична питања локалне власти.

После ових догађаја, Стефану је било остављено да изабере или рат против Вукана и угарског краља или декларацију о покорности папи. Стефану није имао ко да помогне, зато је написао папи и писмо у истом стилу у којем је то учинио и Вукан (тј. tamquam patri suo spirituali), што је за неко време одложило напад његовог брата, савезника папе и Угарске.

Али само закратко: Вукан је 1202. године, подржан од Угара, напао територију свога брата и докопао се престола. Постао је жупан свих српских земаља и делова Дукље, приморских градова и области Ниша, истовремено признавајући суверенитет угарског краља и јурисдикцију папе на овим територијама (1202). Следеће године, мађарски бискуп од Калоче је посетио земљу да би се уверио да се декрети ранијег Дукљанског концила поштују. Убрзо после тога умире краљ Емерик (1204), остављајући Вукана самог, тако да је Стефан лако свргнуо Вукана. Његово поновно ступање на престо било је исто тако тихо као и раније уклањање.

САВА ПОСТАЈЕ АРХИМАНДРИТ

ПО ОЧЕВОЈ смрти, Сава се повукао у Кареју где је столовао прот (старешина)  Свете Горе и где је Сава изградио једну келију за чланове братства Хиландара, а другу за себе, написао типике за Хиландар и за своју келију, а на прву годишњицу Симеонове смрти, саставио за њега службу пошто га је претходно канонизовала Света епистасија атонска („влада“ Свете Горе). Саву је тада рукоположио за јеромонаха епископ Јерисоса Никола, да би касније, у Солуну, постао архимандрит.

 СУТРА: САВИН ПОВРАТАК У СРБИЈУ И ПРОГЛАШЕЊЕ КРАЉЕВСТВА 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПОКЛОН ВИКТОРА ОРБАНА БРАТУ ВУЧИЋУ: У Србију стигла моћна борбена возила! (ФОТО)

ПОКЛОН ВИКТОРА ОРБАНА БРАТУ ВУЧИЋУ: У Србију стигла моћна борбена возила! (ФОТО)

У РЕПУБЛИКУ Србију ушла је велика железничка композиција натоварена са 50 оклопних борбених транспортера БТР-80А који ће појачати јединице Војске Републике Србије. То је поклон мађарског премијера Виктора Орбана српском председнику Александру Вучићу.

01. 06. 2024. у 13:24

Коментари (1)

Иновација из Јапана као савршен додатак колекцији „Art Must Go On“ Бате Спасојевића