КАКО ствари сада стоје, на путу смо да полувековна бројчана пројекција највећег српског града под земљом (уз сужитеље Јевреје, Цигане и непоћудне Хрвате) падне у савску воду јер није потврђена именима у доступној документацији. Мој породични удео је нпр. пописан: два Марковића из Зворника, Владимир и Љубомир, мајчини стричеви - уколико не рачунамо херцеговачке јаме као истурене пунктове футуристичког пројекта што се у Јасеновцу ударнички остваривао.

Коментари (5)

Aleksa

22.02.2023. 19:00

Gosp. Risticu Dejane, ponavljam da nam ne trebaju imena stradalnika jer imamo toliko materijala kod nas i u drugim drzavama, jer potomci komunista koji vladaju Srbijom ne zele da optuze Hrvatsku za strasni genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima zbog Brozovog laznog bratstva i jedinstva. Strasna uvreda za potomke zrtava koji nemo gledaju nas nerad. Odlican tekst gosp Hamovica.