ГРАД ХЕРОЈ ПРИМИО МИЛИОН ИЗБЕГЛИХ ЉУДИ ИЗ СИРИЈЕ: Сведочанство репортера "Новости" - јесен 2021, Газијантеп и Шанлијурфа
НИКО није ни слутио да ће Газијантеп на странице своје бурне прошлости уписати разоран земљотрес који је прошле недеље погодио овај град на југоистоку Турске.
Жртве се још броје, а бројке су стравичне, преживели се траже без предаха, а док из минута у минут гледамо акције спасавања из рушевина, сећамо се како је изгледала наша посета овом крају Турске, древној северној Месопотамији у септембру 2021.
Газијантеп, по многима најлибералнији град у овом турском региону, налази се на око сат времена вожње од границе са Сиријом. У преводу са арапског, "гази" значи "ратник", "освајач", "херој", а Турци га зову кратко - Антеп. Као што му само име каже, Газијантеп се понео као херој када је рат беснео у Сирији, само у једном дану примио је више од 200.000 избеглица, а укупно их је дошло готово милион. Турци би нас сада исправили и поносно рекли да код њих нема избеглица, него да су сви гости. Помогли су својим пријатељима и рођацима из Сирије, са којима деле историју и културу.
Деца из Сирије кренула су у школу, уче турски, док су одрасли отворили продавнице или ресторане где су домаћи и страни гости долазили да пробају - турска топла јела и сиријска хладна.
Газијантеп је пример толеранције и прагматизма, представља спој оријенталне и европске културе и важи за један од најстаријих непрестано насељених градова на свету. Према неким подацима, на месту данашњег Газијантепа постојало је насеље још пре 5.650 година. Људи су овде мање конзервативни него у другим крајевима југоисточне Турске, али су свуда опуштени, гостољубиви, срдачни. Жене су слободније обучене него, рецимо, у Шанлијурфи, али једнако пристојно.
Локална храна у Газијантепу сматра се толико добром да се прича да људи "лете из Истанбула како би овде доручковали". Важи за родно место баклаве, а познато је и по производњи тепиха. Непрегледне плантаже пистаћа налазе се на путу ка овом граду, одакле год да долазите. Посетили смо те 2021. и тамошњи највећи светски музеј мозаика "Зеугма" који, према последњим информацијама, срећом, није много оштећен током земљотреса.
Све експонате пронашли су археолози на обали Еуфрата, а најпопуларнији је "Циганка", на ком се види део женског лица и очи са продорним погледом. И даље се воде полемике да ли је на мозаику лице девојке или Александра Македнског. Још памтимо вечеру у ресторану подно тврђаве из 6. века, у самом центру града, коју је недавни земљотрес сравнио са земљом.
Потресне су данас слике као последице потреса које је немилосрдна природа оставила за собом у Шанлијурфи, граду који смо такође посетили током наше авантуре пре две године. Урфа, како је Турци зову, има два милиона становника, богату историју, али је и даље непривлачна туристима, јер је од границе са Сиријом, где су чести немири, удаљена тек 50 километара. Некад Едеса, данас Шанлијурфа, привлачи многобројне исламске вернике.
У самом центру видели смо старе камене куће са равним крововима, базаре, пролазили смо уским улицама са калдрмом, посетили многобројне џамије, фотографисали се поред прелепих градских фонтана и у парковима, ушли у антички дворац... Укратко, Урфа је музеј под отвореним небом. Атмосфера која нас је тада дочекала у овом граду била је источњачка, опуштена, а иако Урфа има бројне историјске знаменитости, није било оне западњачке неприступачности и опомена на сваком кораку.
Још памтимо како се изнад античких некропола које су Римљани правили пре 2.000 година на врху брда налази насеље. И то не елитно, са вилама и високим оградама, него обичне куће, где се веш суши на терасама, а деца јуре лопту по низбрдици, док туристи неколико метара даље гледају античке гробнице. И то ником није сметало. Људи у овом граду - Турци, Арапи и Курди, веома су љубазни и гостољубиви, али и врло религиозни и конзервативни. Странце овде препознају на километар, а нема жене која на улици није покривена. Прекорне погледе тамошњих житељки и одмеравања од главе до пете добили смо због мало гласнијег смејања на улици и, вероватно, голих рамена.
Иако звучи чудно, у овако религиозној средини, где чак и у хотелским собама постоји серџада - простирка за молитву, а на аеродромима и у ресторанима и посебна просторија за клањање, пре смо нашли алкохол него турску кафу. Енглески слабо ко зна, али мештани су толико добронамерни, спремни и вољни да бесконачном пантомимом помогну и упуте на жељену локацију.
Земљотрес је променио комплетну слику оба града, али, остаје вера и уверење да ће несаломиви дух и оптимизам који смо пре годину и по видели код Турака који живе у Газијантепу и Урфи помоћи да преброде ову трагедију.
БРАТИМЉЕЊЕ СА БЕОГРАДОМ
ДА се природа није сурово поиграла са Газијантепом, делегација овог турског града требало је да за десетак дана дође у Београд. Како је рекао градоначелник српске престонице Александар Шапић, било је планирано да представници два града потпишу споразум о братимљењу и да разговарају о будућој туристичкој, културној и економској сарадњи.
(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) СРБИН У УН ПОКАЗАО СЛИКЕ: Обезглављени српски војници од стране Ал Каиде - "Мојој баби су откинули гркљан"
У ЊУЈОРКУ се данас, у организацији Сталне мисије Републике Србије при Уједињеним нацијама, одржала панел дискусија "Ми говоримо, јер они не могу - гласови које треба чути" сведочанства сведока и жртава рата у БиХ.
22. 05. 2024. у 18:13
НЕВЕРОВАТАН СНИМАК ИЗ БЕОГРАДА: Велико невреме носило људе по улицама, не могу да се зауставе (ВИДЕО)
ПРАВИ потоп настао је синоћ на улицама Београда када се на престоницу сручило велико невреме.
22. 05. 2024. у 12:40
КО ЈЕ ЦРВЕНИ КОМАНДАНТ? Једини Србин генерал Црвене армије - Лењин му био захвалан, страдао од Стаљинове руке (ФОТО)
ИСТОРИЈА Совјетског Савеза, светске суперсиле 20. века, упамтила је бројне хероје, борце, официре који су својим јунаштвом и резултатима задивили свет. У периоду када се СССР тек стварао и уздизао, значајан помена био је и допринос једног Србина, Данила Срдића (1896-1937), првог и јединог Србина који је био генерал Црвене армије. Ово је његова прича.
20. 05. 2024. у 11:53
Коментари (1)