ГЕНИЈЕ РАВАН ТЕСЛИ И ПУПИНУ: Професора Вујицу Јевђевића Американци сматрају једним од највећих хидролога 20. века

АМЕРИКА професора Вујицу Јевђевића, родом из прибојског села Касидоли, сматра једним од четири најзначајнија српска научника који су стварали у САД, уз Теслу, Пупина и Миланковића.

Са супругом,ћеркама и унучадима, Фото Приватна архива

У Прибоју, коме је завештао породичну кућу и дао новац за њену обнову, још није успео да добије ни улицу.

- То је мањи проблем од чињенице да српска јавност практично и не зна ко је професор Јевђевић, који се у свету сматра највећим хидрологом 20. века - каже Саво Дерикоњић, некадашњи директор Завичајног музеја у Прибоју.

- Имао сам срећу да упознам великог научника и визионара који је први рекао да ће вода бити најважнија сировина будућности. Пред крај живота дошао је у Србију са тим упозорењем али и са планом да се простор Прибоја, Пријепоља и Нове Вароши заштити као стратешки екосистем који може да снабдева целу Србију водом.

Порфесор Јевђевић је тада донео и планове изградње канала Дунав-Морава-Вардар-Егејско море и каскадних брана које би га учиниле пловним.

- Нажалост неки други су те планове представили као своје, па нису схваћени озбиљно - каже Дерикоњић.

- Другачије би се размишљало да се знало ко је професор Јевђевић, геније који је написао 22 књиге и 210 научних радова, који је као позвани предавач и консултант у више од 60 земаља учествовао у решавању најсложенијих хидротехничких проблема.

Између осталог, проф. Јевђевић је консултован приликом изградње акумулација на Инду, Гангу и Брамапутри, водоснабдевања Дар ес Салама, анализе хидролошко-хидрауличке поузданости брана у Шпанији и Тајланду...

- Професор др Вујица Јевђевић је један од најцитиранијих светских научника у области вода - записао је академик Бранислав В. Ђорђевић. - Као велики визионар утирао је нове правце у светској науци, што је посебно било апострофирано у образложењу одлуке којом му је Америчко друштво грађевинских инжењера (ASCE) 1996. доделило, као првом лауреату, тек установљену највишу националну, али и најпрестижнију светску награду за достигнућа у области хидротехнике.

Кућа професора Јевђевића у граду на Лиму, Фото А. Ровчанин

Вујица Јевђевић је рођен 1913. у Касидолима крај Прибоја, где је парохију имао његов отац Михајло, образован у богословијама у Призрену и Кијеву, а студије филозофије је завршио у Паризу. После Сарајевског атентата, као угледан Србин ухапшен је и интерниран у Аустрију, одакле се вратио тек после рата. Вујица је 1919. кренуо у основну школу у Прибоју, затим завршио гимназију у Сарајеву, а на Грађевинском одсеку Техничког факултета у Београду дипломирао је 1936. као одличан студент. После Школе резервних официра инжењерије радио је као хидротехнички инжењер у Вардарској бановини, где је стицао практична искуства и давао иновативне предлоге запажене у науци. Као стипендиста Француске докторирао је 1939. на Универзитету у Греноблу, а затим се усавршавао у тада најпознатијим лабораторијама у Великој Британији. У Априлском рату 1941. је заробљен као резервни официр у близини Скопља.

- Прво је био у логору у Немачкој, а затим је испоручен Италији - каже Дерикоњић.

- Причао ми је да је захваљујући блажем третману у италијанском логору успео да прочита 40.000 књига, а паралелно је радио на антологијском универзитетском уџбенику "Хидротехника 1", који је писао "из главе". После капитулације Италије побегао је у Рим, где је живео са лажним исправама док га у јуну 1944. нису пронашли англосаксонци и депортовали на Вис, а у октобру у Београд, као стручњака неопходног за послератну обнову Југославије. У исто време, његовог деду и оца комунисти у "дивљим чишћењима" хапсе и убијају. Вујица, који је преживљавајући у логорима развио невероватну самодициплину, подносио је ћутке патњу.

Професор Јевђевић је формирао Хидроенергетски завод који је имао одлучујућу улогу у изградњи хидроелектрана и водопривредних објеката у Југославији, а из њега су потекли и Институт за водопривреду "Јарослав Черни" и компанија "Енергопројект". Од 1946. до 1957. предавао је на Грађевинском факултету, а 1955. је у САНУ одбранио докторат "Методе изучавања водних снага" и постао први доктор техничких наука из области хидротехнике.

- Када су га Уједињене нације 1958. позвале да држи предавња у САД одлучио је да се не враћа - открива Дерикоњић.

- Испричао ми је да је за супругу организовао лажну "шопинг-туру" у Трсту, где су се срели и укрцали на брод за Америку и нови живот.

НАЈВРЕДНИЈИ ЖИВИ СПОМЕНИК

ПРОФЕСОР Јевђевић је у Америци добио посао у Националном бироу за стандарде и у Савезној хидролошкој управи у Вашингтону. Потом је изабран за редовног професора и руководиоца истраживачког и постдипломског програма на Грађевинском факултету Универзитета државе Колорадо у Форт Колинсу.

- Управо захваљујући професору Јевђевићу овај факултет је постао најпознатија светска висока школа хидротехнике - забележио је академик Ђорђевић. - Многобројни изванредни стручњаци за воде широм света, школовани код њега, његов су највреднији живи споменик.

Фото Википедија

ГРАЂАНИН СВЕТА

ПРОФЕСОР Вујица Јевђевић је радио и предавао у Југославији, Аустралији, на Новом Зеланду, у Кини, Индији, на Тајвану, у Тајланду, на Филипинима, у Индонезији, Либану, Јапану, Танзанији, Кенији, Уганди, Етиопији, Јужноафриčкој Републици, Бразилу, Аргентини, Перуу, Колумбији, Венецуели, Мексику, Канади, Шведској, Италији, Француској, Шпанији, Аустрији, Холандији, Мађарској, Пољској, Португалији, Немачкој...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације