УМЕСТО ДА УЧЕ О СТРАДАЊУ, ДЕЦА СЕ ИГРАЈУ ЈАСЕНОВЦА: Усташки логор смрти у настави се први пут обрађује у 8. разреду на пола странице

ЈАСЕНОВАЦ, место највећег страдања Срба, Рома и Јевреја у Другом светском рату на овим просторима, доспео је у - дечје игре.

Фото Танјуг

Дечак који изиграва страх и трепет из апатинске основне школе "Жарко Зрењанин" осмислио је игру "хватања и кажњавања", названу "Јасеновац". Он и његови помагачи - "усташе", хватали су "логораше" и мучили их. Све је почело лупањем чврга, а онда се отело контроли, па су "логораши" шамарани, везивани, убадани шестарима... Серија инцидената избила је на видело, па се њима сада баве и школа и полиција, а јавност се пита како деца тако мало знају о најмонструознијим страхотама које су се дешавале у овом логору, и да ли је за то крив и школски систем.

Да је школа одговорна што ученици о страдању у Јасеновцу не знају готово ништа, показује и анкета коју су "Новости" недавно спровеле. На питање - шта сте током школовања научили о Јасеновцу - добијали смо следеће одговоре: "Тамо је ваљда био неки логор". "Чула сам за усташе, али не знам ко су они били". "НДХ је била држава, али не знам која и каква".

Ово не треба да чуди, јер се ученици са темом Јасеновца први пут срећу тек у осмом разреду основне школе. Наиме, та лекција учи се пред крај првог полугодишта, у оквиру наставне јединице "Југославија у Другом светском рату", а овом логору посвећена је - непуна страница.

То што су пропустили у основној школи, неће надокнадити ни у средњој. Јер, у уџбенику историје за гимназијалце и ученике стручних школа Јасеновцу дат је минималан простор, односно само је констатовано да је постојао, у оквиру приче о прогону и убијању Срба на простору тадашње НДХ.

Како би се ове грешке исправиле и најзначајнији догађаји из српске историје добили заслужен простор и у школском градиву, председник Србије Александар Вучић покренуо је иницијативу да се национални уџбеници - историја, географија и српски језик и књижевност - поново издају у домаћем Заводу за издавање уџбеника.

- Не може више бити да се учи о Јасеновцу десет минута на једном часу. Српску историју и географију писаће само држава Србија - поручио је тада председник.

Међутим, од тада су прошле скоро две године, али издавање и штампање националних уџбеника и даље је далеко од државних руку.Учињен је само први корак тако што је Министарство просвете направило Нацрт измена Закона о уџбеницима и послало га кабинетима председника и премијерке, где он и даље - стоји.

Љубодраг Димић, Фото И. Маринковић

Као могућу препреку за реализацију ове идеје, министар просвете Бранко Ружић навео је и то што је почетком 2000-их година либерализовано тржиште уџбеника и дозвољена тржишна утакмица, која је небригом државе довела до девастирања државног Завода за уџбенике.

Да деца не знају размере страхота у јасеновачком систему логора и да су се уџбеничка литература и часови историје и књижевности показали недовољним, сматра и академик Љубодраг Димић.

- Фашизам и нацизам се последњих година релативизују, посебно у неким суседним земљама, а клима коју јавност формира утиче на овакво исказивање емоција код једне генерације - упозорава проф. Димић.

- Школа би морала да формира систем понашања и вредности, у ком ће деца разликовати добро и зло, праву и лошу страну. Тада не би преузимали идеологије из прошлости за које не знају какав ужас су иза себе оставиле.

Он од одговорности не амнестира ни родитеље.

- Деца не понесу увек из породице осећај шта је добро, докле смеју да се нагну а да не падну, да не посрну, јер ово је велико посрнуће - наглашава наш саговорник.

- Када саберемо кривицу друштва, које дозвољава јавно исмевање страдања и племенитих вредности, школу, која све више "ослобађа" децу "сувишног знања", и разбијену породицу, добијамо овакве ситуације.

Број часова процењују наставници

У ЗАВОДУ за унапређивање образовања и васпитања, надлежном за одобравање садржаја уџбеника, кажу да постоји обавезни ниво знања које свако дете по завршетку основне школе треба да зна о Јасеновцу. На професору је, наводе, да процени да ли му за то треба један или пет часова.

- Људи морају да схвате да није битно колико нешто има страна и колико се часова учи, већ које ће знање на крају имати ученици - рекао је директор Завода Златко Грушановић.

Препоручујемо

Култура

0 0

СЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ УСТАШКОГ СТРАТИШТА: Опера за децу на спомен-подручју Јасеновац

22. 09. 2021. у 12:45

Друштво

0 0

ШКОЛА СЕЋАЊА У ДОЊОЈ ГРАДИНИ: У Српској ће бити подигнут меморијални комплекс посвећен свим жртвама Јасеновца који ће обилазити и ученици

03. 12. 2022. у 08:45

Култура

0 0

РЕДИТЕЉ ЛОРДАН ЗАФРАНОВИЋ: "Златни рез" је филм о злу које нам се не сме поновити

15. 11. 2022. у 11:41

Друштво

0 0

ШКОЛА СЕЋАЊА У ДОЊОЈ ГРАДИНИ: У Српској ће бити подигнут меморијални комплекс посвећен свим жртвама Јасеновца који ће обилазити и ученици

03. 12. 2022. у 08:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације