ПРИРОДА ЈУНАКА УКЛЕСАЛА У СТЕНУ: Житељи Јужног Баната верују да се на Вршачким планинама крије лик Јанка Халабуре

НАЈВАЖНИЈИ вршачки мегдан одиграо се давне 1594. године, када је вођа локалних устаника Јанко Халабура одрубио главу турском Арслан-бегу, озлоглашеном заповеднику запоседнуте Вршачке куле, који га је и изазвао на двобој.

Фодор Тамаш на стени Турска глава, Фото Приватна архива

Вршчани су детаљ из те борбе - турску главу набијену на Халабурину сабљу, још 1804. године као симбол слободе приказали на новоустановљеном грбу свог града, који важи и данас. И природа је, међутим, што је готово непознато, овековечила овај значајан историјски догађај, уклесавши ликове двојице мегданџија у стене на Вршачким планинама, што се сматра правим природним феноменом.

Двобој између Србина и Турчина, пре више од четири века, одиграо се на заравни подно Вршачке куле, где се данас налази туристички инфо-центар. О томе сведочи и спомен-плоча, која је ту постављена пре девет година. Само тристотинак метара одатле, на две потпуно различите стране, налазе се стене које приказују одсечену турску главу и Халабурин профил.

- Остењак код једног познатог градског клуба, са ког се пружа најлепши поглед на Вршац, формира профил зрелог мушкарца, што се данас не може приметити, јер тај видик заклања шума. Али, о томе сведочи стара црно-бела фотографија, која је настала између два светска рата. На њој су јасно уочљиви равно чело, дугачак повијени нос, око, танка уста и брада, који су идентични ликовном приказу Јанка Халабуре. Зато се и верује да је то баш његов лик, који задовољно гледа на ослобођени град - открива, за "Новости", Тамаш Фодор, вршачки библиотекар који годинама истражује непознате историјске детаље родног краја.

Лик Јанка Халабуре на Вршачким планинама, Фото Приватна архива

Интересантно је да се те исте стене налазе и на грбу града. И у њима су пре десетак година први пут уочени скривени обриси Халабуриног профила, окренутог према небу, што је додатно подгрејало веровање Вршчана да славни јунак и данас, окамењен у правим стенама на брегу, бди над градом и чува га од свих недаћа.

А на другом крају, на брду Турска глава, на 402 метра надморске висине, које се протеже од места мегдана до одмаралишта Црвеног крста, поглед одсечене бегове главе упрт је ка Дунаву. Није варка. Када се пет метара висока стена, која је скривена у багремару недалеко од популарног видиковца Турбан, посматра са одређене дистанце, под одређеним углом и снопом светлости, недвосмислено приказује полупрофил мушкарца са израженим носем и чалмом на глави.

- У народном предању постоји неколико верзија њеног настанка, али је нама најпријемчивија та да ни земља није хтела да прими одсечену главу турског бега.

Стена засечена мачем, Фото Ф. Тамаш

Скаменила се баш ту где је и одрубљена једним потезом Халабурине сабље, сетно загледана према Дунаву, одакле је Турчин са својом војском и дошао у Вршац - приповеда Тамаш.

Само 20 метара даље налази се и стена, која као да је у жару борбе засечена мачем једног од ових јунака. Вертикала у гнајсу, вели Тамаш, ретко се може видети у природи, па чак и да је настала људским фактором.

Цела ова помало романсирана прича може да буде још једна туристичка атракција Вршачких планина, нарочито што се у тамошњим стенама скрива још безброј других људских и животињских ликова. Наш саговорник их је у својим шетњама до сада открио петнаестак. Све је, каже, у оку посматрача и његовој машти.

Сведочанство о борби приказано у Вршцу, Фото Ј. Ј. Баљак

СПАЉИВАЊЕ МОШТИЈУ СВЕТОГ САВЕ

ОВАЈ мегдан, који се одиграо у време устанка банатских Срба против Турака под вођством вршачког владике Теодора Несторовића, није био значајан само за историју Вршца. Његов исход - убиство турског бега, изазвао је толики гнев султана Мурата Трећег, да је потегао своју војску чак из Сирије како би устанак угушио. Будући да су Банаћани у својим петомесечним борбама носили барјаке са ликом Светог Саве, велики везир Коџа Синан-паша наложио је да се мошти овог свеца донесу из манастира Милешеве у Београд и спале на Врачару, како би српском народу био уништен сваки верски и национални занос.

ЉУДИ НЕСВЕСНО КЛЕСАЛИ ЛИКОВЕ

КАКО су настали ликови у вршачким стенама, засад је мистерија. Зна се да је природа најбољи вајар, али се, ипак, претпоставља да је делом за то заслужан и човек. Клесао их је, вероватно, несвесно. Стене су, наиме, некада чиниле већи део ових планина, па су још у средњем веку ту прављени каменоломи. У првој половини 19. века чак је постојало и одобрење града за њихову експлоатацију, како би се створио простор за подизање винограда.

Препоручујемо

Србија

0 2

БЕСПЛАТАН ПРЕВОЗ ДО ВРШАЧКИХ ПЛАНИНА: Град организује три аутобуска поласка за 1. мај

26. 04. 2022. у 15:57

Србија

0 1

ПРВИ "ВРШАЦ ЧЕЛЕНЏ РЕЈС": Стотинак учесника трчало по шумским стазама Вршачких планина

19. 04. 2022. у 16:21

Србија

0 0

МЛАДИ БЕЖЕ ОД ПОСЛА У ШУМИ: Недостатак радне снаге отежава послове сече стабала и пошумљавања Вршачких планина

17. 03. 2022. у 08:21

Друштво

0 3

ПРИХВАТИЛИШТЕ СПАС ЗА ЈЕЛЕНЕ: Постављање стубова и жице код Лисичје главе на Вршачким планинама узнемирило део јавности

22. 11. 2021. у 14:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације