СРБИЈИ ДОНЕЛИ СЛАВУ И СЛОБОДУ: Годишњица смрти легендарних војвода Живојина Мишића и Петра Бојовића

Танјуг

18. 01. 2022. у 10:12

У истом месецу, јануару 1921. и 1945. умрли су Живојин Мишић и Петар Бојовић, славне војводе српске војске које су својим херојством и војничким умећем исписали најсветлије странице српске историје.

СРБИЈИ ДОНЕЛИ СЛАВУ И СЛОБОДУ:  Годишњица смрти легендарних војвода Живојина Мишића и Петра Бојовића

Фото: "Новости" и приватна архива

Војвода српске војске Живојин Мишић, учесник свих ратова Србије од 1876. до 1918, један од најбриљантнијих војсковођа Првог светског рата, умро је 20. јануара 1921. године.

Војно образовање стекао је на Артиљеријској школи у Београду и аустријској Стрељачкој школи, а на Војној академији у Београду од 1898. до 1904. предавао је стратегију.

У српско-турским ратовима од 1876. до 1878. успешно је командовао батаљоном, као и у Српско-бугарском рату 1885, а 1904. је пензионисан због сумње да је непријатељски расположен према официрима-завереницима који су 1903. убили краља Александра Обреновића. Због ситуације у којој се Србија нашла после аустроугаске анексије Босне и Херцеговине активиран је 1909.

Фото: Архива

У Првом балканском рату исказао се као сјајан стратег и један је од најзаслужнијих за победу над Турцима 1912. у Кумановској бици. У Балканским ратовима и на почетку Првог светског рата био је помоћник начелника штаба Врховне команде. На сопствену молбу 15. новембра 1914, током Колубарске битке, постављен је за команданта Прве армије која је запала у веома тешку ситуацију.

Успео је изузетним тактичким потезима да запоседне Сувоборски гребен, а потом енергичним дејствима потпуно разбије аустроугарске трупе. После победе на Колубари добио је чин војводе. Као начелник штаба Врховне команде српске војске руководио је 1918. припремама за пробој Солунског фронта и потом офанзивом српске војске. Пробој Солунског фронта који је извршила српска војска довео је до капитулације прво Бугарске и Аустроугарске, а затим и других, што је довело до победе савезника у Првом светском рату. Дела: "Стратегија", "Српско-турски рат". Превео је "Тактику" Вилијема Балка. Постхумно су објављена његова сећања: "Моје успомене".

Ослободилац Београда

Војвода Петар Бојовић, ослободилац Београда 1918, умро је 19. јануара 1945. године. Као питомац Артиљеријске школе учествовао је у српско-турским ратовима од 1876. до 1878, а у Српско-бугарском рату 1885. истакао се храброшћу у борбама на Врабчи, Сливници, у Драгоманском теснацу, код Пирота и Цариброда (садашњи Димитровград).

У Првом балканском рату 1912. и 1913. као начелник Штаба Прве армије изузетно је допринео победама над Турцима у Кумановској и Битољској бици. У Другом балканском рату 1913. пробио је бугарске положаје на Рајчанском риду, што је одлучило исход и Брегалничке битке и рата. У Првом светском рату командовао је Првом армијом 1914. у Церској бици и ослободио Шабац, а дужност није напустио ни после рањавања.

Фото Архива

После мучког напада Бугара 1915. са неупоредиво слабијим снагама спречио их је да продру на Косово, што је омогућило одступање Српске војске преко Албаније. У јануару 1916. је, уместо оболелог војводе Радомира Путника, постао начелник Штаба Врховне команде и организовао је пребацивање војске на Крф и у Бизерту, а од септембра до новембра 1916. руководио је офанзивом у којој су заузети Кајмакчалан и Битољ.

Због неслагања са савезничком командом о ширини фронта додељеног Српској војсци, у априлу 1918. је смењен и постављен за команданта Прве армије, која је после пробоја Солунског фронта заузела Велес и Овче поље, код Куманова разоружала Бугаре, продужила гоњење бројчано јаче немачке Друге армије и разбила је јужно од Ниша без помоћи савезника, који су заостали 200 километара. На челу Прве армије 1. новембра 1918. је ослободио Београд. Умро је 1945. у Београду и сахрањен је без икаквих почасти у граду којем је донео слободу.

БОНУС ВИДЕО: 

СЕЧА КНЕЗОВА 1804. ГОДИНЕ: Турци ударили на највиђеније Србе, па добили устанак

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

Партнерство у корист потрошача: Нове погодности уз НИС и DINACARD