ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ОСНИВАЊЕ ТРЕЋЕ ИНТЕРНАЦИОНАЛЕ И КПЈ: Бугари и Немци осмислили "великосрпски хегемонизам":

ОСНИВАЧ Прве интернационале Карл Маркс, мишљења револуције претварао је у револуционарну праксу. Маркс је заправо поступио тако када је 1849. распустио прву марксистичку партију - Савез комуниста. Затим је на последњем њеном конгресу 1872. у Хагу, одлучио да се седиште Интернационале премести у САД, да би је четири године касније распустио.

Лењин и Стаљин

Поводом тога чувени идеолог светског пролетаријата је истакао: "Интернационала је била корисна, али је застарела и више то није. Растом социјалистичког покрета последњих година постала је сувишна. Интереси појединих партија у различитим земљама не личе једни на друге..."

Друга интернационала од 1889. до 1914. године, која је одржала девет конгреса, изгубила је борбу у стратешком надметању са буржоазијом и то практично много пре него што се та борба распламсала. Мала група око Лењина и Розе Луксембург, коју су снажно подржали југословенски социјалисти, непогрешиво је проценила, куда све то води, али, су били без неког нарочитог утицаја на политику Друге интернационале.

Коминтерна, или, Трећа интернационала, основана је 1919. а ликвидирана ратне 1943. године. Од 1922. до 1933. године, одржано је 13 пленума. Стварни и идејни вођа био је Владимир Иљич Лењин.

У Петрограду је јануара 1918. одржана оснивачка Конференција Треће интернационале. Први оснивачки конгрес је одржан у центру социјалистичког светског поретка у Москви, од 2. до 6. марта 1919. године, са бурним покличем да је "победа пролетерске револуције у целом свету осигурана".

Међутим и Други конгрес Коминтерне идуће године у Петрограду и Москви протекао је у знаку ишчекивања победе светске револуције. Ту су се јавиле и прве критике и напади на осниваче - Лењина и Зиновјева...

Јован Малишић и Ђуро Ђаковић

ПОУЗДАНО СЕ ЗНА да је Никола Пашић, после Октобарске револуције, планирао да тајно посети Владимира Лењина. Идеја за тај сусрет потекла је од једног Пашићевог пријатеља, инжењера, који је у Швајцарској упознао вођу велике Октобарске револуције. Академик Милорад Екмечић је поводом тога причао: "Лењин је тада Пашићевом пријатељу предлагао припајање Босне и Црне Горе, Србији, на коју је гледао као на 'Пијемонт'.

Тај инжењер је саветовао Пашићу да се обавезно сретне са Лењином, али, нажалост до тог сусрета није дошло."

После изненадне Лењинове смрти од последица атентата, почиње дуга и болна агонија Коминтерне, коју Стаљин распушта 15. маја 1943. сматрајући је "чистим губитком времена и, што је била истина, пошто су за четири године Лењинове власти одржана четири конгреса, док су за време двадесетпетогодишњег Стаљиновог неприкосновеног вођства, одржана свега - три.

На Петом конгресу у јуну и јулу 1924. главни идеолог Коминтерне Зиновјев је истакао да су "фашизам и социјалдемократија, две стране истог средства - диктатуре крупног капитала".

Тако је започео пут Коминтерне у катастрофу, који се назирао и после Четвртог конгреса. Поготову што Стаљин продубљује Зиновљеве тезе о фашизму и социјалдемократији...

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

КПЈ је основана у Москви 1918.

КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА Југославије је, по пронађеним документима у Архивама Коминтерне, основана у Москви 1918. године. Дакле, ни у Београду 1919. нити у Вуковару 1920. године. Основали су је бивши аустроугарски официри и подофицири, који су заробљени или се предали руској војсци на Источном фронту. Душа оснивања КПЈ био је Владимир Ћопић, лички Србин, преко чије везе је много година касније Гестапо подметнуо Стаљину лажну дојаву о издаји маршала Тухаченка, са намером да се Црвена армија ослаби.

Поред Ћопића иницијатори и оснивачи КПЈ били су и др Вукашин Марковић, из црногорског села Стијене Пиперске, заједно са Тодором Грујићем и Јованом Секулићем. До данас се није знало да је у Омску др Вукашин Марковић 1918. године примио Јосипа Броза, аустроугарског ратног заробљеника у Комунистичку партију Југославије. (Архив Коминтерне, Москва)

Стаљин, Лењин и Троцки

Убрзо се КПЈ нашла на тапету и то на Петом проширеном пленуму Извршног комитета Коминтерне, где се отворила расправа о ставовима југословенског комуистичког идеолога и првака др Симе Марковића, према националном питању. Затим у априлу 1926. Коминтерна смењује руководство КПЈ и поставља ново, обавезавши га да припреми Трећи конгрес КПЈ, који ће се одржати у Бечу од 17. до 22. маја 1926. Од тада до краја следеће 1927. године, многи истакнути југословенски комунисти постаће жртве "интерно-партијског режима", којег ће Троцки означити као "највећу опасност".

КРИВИЧНИ ЗАКОНИК је усвојен 1926. којим је отворена сезона беспоштедног лова на сваког ко другачије мисли у Коминтерни. Овај закон ће остати на снази све до Хрушчовљевог доласка на власт у Совјетском Савезу.

Иначе, Сима Марковић, Србин, доктор математичких наука, избија на врх југословенског комунистичког покрета захваљујући снажном ауторитету марксистичког теоретичара, чувен и цењен и у читавом комунистичком свету. Био је неоспорно најпознатији комуниста Југославије тога времена, чак и међу педесет комунистичких посланика све док им нису одузели посланичке мандате. Његов највећи и смртни грех је био што се залагао за опстанак Југославије. То се тада у Коминтерни није опраштало.

Сима Марковић

Брачни пар Марковић доживео је грозну и трагичну судбину. Сима је нестао без трага приликом депортације из логора у Владимиру, негде на путу према другом стаљинистичком логору. Супруга Бранка, комуниста и револуционар, неким чудом је избегла Стаљинове чистке и после рата се из Москве вратила у Југославију. Изјаснила се 1948. за Информбиро, и депортована је у информбировски казамат за жене на острву Свети Гргур. После изласка на слободу и Хрушчовљевог реферата на 20. Конгресу КП СССР, обесила се на мајчином гробу.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Сплетке, обрачуни и чистке

ПРОШИРЕНИ ПЛЕНУМ Извршног комитета Коминтерне, децембра 1926, постаће "један од најважнијих пленума Егзикутиве Коминтерне", којим ће започети немилосрдни обрачуни и чистке међу комунистичким фракцијама. Наговештава се политички пад Лава Бронштајна Троцког и Војислава Вујовића, високог функционера Коминтерне и југословенског комунисте, на кога ће се устремити и рођена браћа, Раде и Гргур, који ће касније и сами постати жртве.

Када је Војислав Вујовић 1928. по налогу Стаљина протеран у Сибир у једном писму, које је неким чудом доспело на адресу, између осталог, је написао: "Држе нас тако, тек да не цркнемо од глади. Браво Стаљине. Чак и Мусолини би ти могао позавидити."

Вукашин Марковић са Лењином на Црвеном Тргу у Москви / Фото: из књиге "Коминтерна - Титови обрачуни и ликвидације"

Јосиф Висарионович Стаљин, уз помоћ тајне полиције неприкосновено влада Партијом и државом, све више наоружавајући огромну армију истомишљеника. Немилосрдна чистка следи у свим комунистичким партијама. У периоду од 1928. до 1930. велики Коба ће угасити готово све статистичке и економске часописе, ухапсивши све истакнуте стручњаке, како би се Совјетски Савез могао несметано хвалити великим предностима социјализма.

ВЕРНОСТ ВЕЛИКОМ вођи обезбеђивала се у руководствима националних партија и бројним секцијама Коминтерне. Посебно се радило на врбовању агената руских обавештајних служби, који ће верно служити својој матушки Русији, који су били и непогрешиви партијски егзекутори. То неће заобићи ни многе истакнуте југословенске комунисте који ће се овенчати обавештајном славом, попут Мустафе Голубића, Јосипа Копинича, Павла Бастајића, Стеве Крајачића, Родољуба Чолаковића, Сретена Жујовића, Андрије Хебранга, Јосипа Броза, Едварда Кардеља, Ивана Сребрењака, Ивана Краља...

Ти одабрани и посебни људи су били у функцији управљања државом, Коминтерном, партијама... Када је Лав Бронштајн Троцки елиминисан из Коминтерне и са политичке сцене, а затим 1929. протеран, са њиме је сурово одстрањено на десетине хиљада угледних комунистичких руководилаца. Стаљин је затим ликвидирао целу породицу Лава Бронштајна: прву супругу, два брата, сестру, две кћерке, два зета, три ближња рођака...

Милан Горкић

Кад је смењен Бухарин јула 1929. са њиме је из Партије истерано око 100. 000 чланова, оптужених за десничарење.

Тако је започела страшна ера где ће свима "руке бити крваве до лаката. Троцког је политички елиминисао савез Стаљина, Зиновљева и Камењева. Затим су Зиновљева и Камењева збрисали - Стаљин, Бухарин, Томски и Риков... Стаљин се сурово обрачунавао са најблискијим и најмоћнијим друговима. Кад је сломио леве, онда су на ред дошли десни...

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Југославију разбити по сваку цену

У САВРЕМЕНОЈ историографији одавно није непознаница да је Коминтерна у периоду од 1924. до 1933. водила политику искључиво "против српске хегемоније у Југославији"... У томе су се посебно истицали бугарски комунисти, делујући преко Балканске федерације која је имала снажан утицај у новом бољшевичком поретку. Чак је предлагано да се Георги Димитров упути на шест месеци и среди стање у КПЈ. Тако су од 1923. Димитров и Коларов аутори свих одлука које су везане за тактику југословенских комуниста за спрегу са Радићевом Хрватском сељачком странком, ВМРО другим сепаратистичким покретима. Тада бугарски комунисти, уз подршку Немаца из Извршног комитета Коминтерне, први избацују паролу о Југославији као "Големој Србији", коју треба разбити.

Од тада такозвани великосрпски нацонализам, односно великосрпски хегемонизам постаје један од главних чинилаца политике Коминтерна а самим тим КП Југославије.

Јосип Броз је при крају живота сведочио: "Коминтерна је од нас југословенских комуниста тражила да радимо на разбијању "Версајске Југославије" и да се удружимо са онима који имају исти програм, а то су франковци и павелићевци..."(ДСНО, Титов архив)

Јазов, Стаљин, Молотов и Ворошилов

Коминтерна је Шиптаре у Југославији третирала као покорени "народ", од стране Србије, подржавајући присаједињење Косова и Метохије Албанији, иако су на том подручју Југославије Шиптари чинили једва половину становништва. У том циљу је 1920. основан Шиптарски комитет са Хасаном Приштином подржан од Коминтерне и то као "национално револуционарна организација". Бајрам Цури, вођа шиптарских качака, жандармеријски пуковник за време турске власти на овим просторима, прихваћен је од Балканске федерације као "национални херој", Албанаца. С друге стране другог шиптарског првака Фан Нолија, Москва подржава као великог "социјалног реформатора". Захваљујући великом утицају Москве у Тирани је 1923. образована Влада Албаније у којој као министар улази и Хасан Приштина.

ВОЂЕ ВМРО и Косовског комитета договарају се јануара 1924. о дизању устанка на Космету и Македонији. Југословенска краљевска влада овај план шиптарских и македонских сепаратиста осујећује преко свог човека Ахмета Зогуа, који ће срушити Фан Нолијеву владу. Нову владу Албаније жестоко подржава Италија, и успева да у њу угура и људе из сепаратистичког Косовског комитета.

У склопу свих тих збивања југословенски комунистички руководиоци добијају задатак од Коминтерне да подрже покрет за присаједињење Космета Албанији, као и да подупру напоре Мађара за присаједињењем већих делова Војводине Мађарској. То је тада била трајна политика Коминтерне, коју су заступали и југословенски комунисти. То налазимо и у тадашњим радовима Филипа Филиповића, генералног секретара КПЈ "О Косову и Метохији као саставном делу Албаније".

Едвард Кардељ је у разговору са Стаљином, непосредно после Другог светског рата, обећао да ће се "Косово и Метохија уступити Албанији".

Чињеница је да су српски комунисти двадесетих година прошлога века били против такве Коминтернине политике, међутим , присиљени су да следе баш ту и такву политику. Поготову што је Коминтерна заступала став да Србија није водила одбрамбене борбе, него империјалистички рат после којега је и настала Југославија, коју треба срушити. Томе се први супротставио Милан Горкић, генерални секретар КПЈ, покушавајући да докаже да Лењин није баш тако мислио. Међутим, југословенски комунисти су на московским партијским школама учили да је: "Димитрије Туцовић, социјалшовиниста и империјалиста".

И када се, упркос таквом ставу, на зидним новинама на Комунистичком универзитету у Москви појавила Туцовићева фотографија, настао је скандал, пошто се сматрало недостојним да се он нађе поред Ђержинског, шефа руске тајне полиције.

Троцки у Москви

НА ДРЕЗДЕНСКОМ КОНГРЕСУ КПЈ 1928, на коме је ударен идеолошки темељ за разбијање Југославије на неколико држава, за генералног секретара изабран је црногорски комита Јован Мартиновић Малишић, а за организационог Ђуро Ђаковић. Мартиновић је био учитељ из Црне Горе и веома омиљен међу високим круговима Коминтерне. Малишићев позив на устанак у земљи, после завођења диктатуре краља Алексндра, био је кобан и довео је до правог погрома партијског чланства у краљевини Југославији

Коминтерна је 1931. сменила Јована Малишића са функције политичког секретара КПЈ, поставивши Филипа Филиповића за председника централне руководеће инстанце, а Антуна Маврака за организационог секретара. Затим Коминтерна за шефа привременог партијског руководства КПЈ 1932. године именује Милана Горкића (Јосипа Чижинског), да би од друге половине 1932. Горкић постао генерални секретар КПЈ и то све до средине 1937. када је смењен. Те 1937. Горкић је имао 37 година и ликвидиран је на правди бога под оптужбом да је страни шпијун. Рехабилитовао га је 20 година касније Никита Хрушчов, да би га врх југословенске комунистичке партије на предлог Тита рехабилитовао на 9. Конгресу КПЈ тек 1969. Горкић је јединствен случај у међународном радничком покрету који је политички рехабилитован. Сви други доживели су само грађанску рехабилитацију.

На Седмом конгресу Коминтерне 1935. доноси се нова Резолуција, која мења план о разбијању Југославије као Версајске творевине. Међутим, утицај КПЈ у Коминтерни је тада био готово занемарљив и на репу догађаја. Растрзана фракцијском борбом и међусобним обрачунима КПЈ је животарила. С друге стране један од најтврђих заговорника разбијања Југославије у њеним редовима Андрија Хебранг, никада се није помирио са тим заокретом.

Препоручујемо

Друштво

0 5

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТИТОВ СТРАХ ОД СРБИЈАНСКИХ ДИВИЗИЈА: Договор Стаљина и Черчила кључан за исход југословенске револуције

04. 12. 2021. у 17:14

Друштво

0 5

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ИГРА КАРАТА БРИТАНАЦА И РУСА: План за искрцавање савезника и мартовски преговори 1943. са Немцима

03. 12. 2021. у 17:14

Друштво

2 3

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПАЛИТИ КУЋЕ КУЛАЦИМА: Идеолошке разлике које су довеле до рата између партизана и четника

02. 12. 2021. у 17:14

Друштво

0 3

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПАРТИЗАНИ И ЧЕТНИЦИ СТВОРИЛИ БРОЗА И ДРАЖУ: Први српски отпор немачкој окупацији био је политички а не оружани

01. 12. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације