СУМЊИВ ВЕЛИКИ БРОЈ МЕСТА НА ФАКУЛТЕТИМА: Стручњаци упозоравају - даје се три пута више индекса него што има кандидата!

Љ. БЕГЕНИШИЋ

04. 10. 2021. у 16:00

НА факултетима у Србији годишње се отвори скоро три пута више места него што има заинтересованих студената, који могу да конкуришу на чак 1.600 студијских програма.

СУМЊИВ ВЕЛИКИ БРОЈ МЕСТА НА ФАКУЛТЕТИМА: Стручњаци упозоравају - даје се три пута више индекса него што има кандидата!

Фото З. Јовановић

Зато је главно питање - ко и на основу којих критеријума даје акредитације за неразумно велики број места и програма. Има основа да се сумња у коректност акредитација, а можда има и малверзација и корупције у овом процесу.

Ово за "Новости", каже Иван Ивић, професор Филозофског факултета у Београду у пензији, коментаришући податке према којима је за упис у прву годину факултета акредитовано енормних 113.852 места, а за први степен високог образовања 1.683 студијска програма.

Истовремено, у земљи се годишње рађа око 65.000 деце, а од тог броја четворогодишње школе које су услов за упис на прву годину заврши 45.000 ђака.

Поређења ради, 2012. године за упис у прву годину било је акредитовано 913 програма и 66.853 места, а проф. Ивић пита које су то увећане образовне потребе у односу на период од пре скоро једне деценије које оправдавају овакво повећање броја програма и места.

Иначе, када је реч о приватним факултетима и струковним академијама оне углавном акредитују програме из области менаџмента, администрације, пословне политике... где су улагања минимална. При том, скоро да нема природних, техничких и медицинских наука.

ПОНУДА Студенти могу да конкуришу на чак 1.600 студијских програма, Фото М. Анђела

Међутим, проф. Ивић упозорава да је кључни проблем у државним факултетима који доминирају по броју програма, јер приватни факултети и академије покривају тек трећину (31,89 одсто) укупног броја програма и око четвртину (27,82) места.

Проблем је и број наставника, којих је на државним факултетима ангажовано у просеку 3,87 са пуним радним временом, док је у школама струковних студија ангажовано у просеку 1,78 наставника. А број и квалификације наставног кадра су међу кључним условима за добијање акредитације.

Проф. Иван Ивић, Фото Танјуг

- Све ово говори да су рецензенти у Националном акредитацином телу (НАТ) приступили послу формалистички не водећи рачуна о реалним потребама земље и њима прилагођеног образовања - истиче проф. Ивић.

Он оцењује да је основни мотив покушај високошколских установа, и приватних и државних, да остваре профит.

- Факултети се финансирају по броју студената, а пошто имамо ограничен број кандидата за упис, а велики број места, логично је очекивати да факултети на све начине настоје да придобију што више кандидата, иду логиком дај шта даш - каже овај професор.

Проф. Ивић закључује да све ово води ка значајном снижавању квалитета факултетског образовања, са свим последицама које оно може да има по развој земље.

У Београду "вишак" 2.000 места

ДА нешто није у реду са бројем места за упис у прву годину факултета и бројем програма показује и податак да је на Универзитету у Београду на факултетима остало укупно више од 2.000 слободних места, што буџетских што самофинансирајућих. Проректор за наставу УБ Петар Булат рекао је да је, ако се узме у обзир неколико година уназад, приметан тренд пада броја уписаних студената. Булат је објаснио да је то последица депопулације јер су генерације све мање, а са друге стране приватни факултети одвлаче један део студената.

Запратите Нпортал на Фејсбук страници

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (1)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!