ДРАГУЉИ КРАЉА КТИТОРА: Међународни научни скуп о великом српском владару у Скопљу

М. Станчић - Од сталног дописника Скопље

07. 09. 2021. у 13:46

ПОВОДОМ 700 година од упокојења краља Милутина (1282-1321), Универзитет у Крагујевцу у оквиру пројекта EuroWeb COST Action (19131), Институт за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду, Коч Универзитет у Истанбулу, Институт за стратегијска истраживања Србије и Српски културно-информативни центар СПОНА из Скопља, уз благослов СПЦ, организују међународни научни скуп "Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе".

ДРАГУЉИ КРАЉА КТИТОРА: Међународни научни скуп о великом српском владару у Скопљу

Плакат са ликом краља Милутина, Фото Хаџи М. Вујичић

Уочи овог великог скупа, који ће се, онлајн, одржати од 24. до 26. октобра у Скопљу, објављена је истоимена монографија на три језика: српском, македонском и енглеском. Она садржи резимее 78 радова научника из  целог света: Србије, Русије, Велике Британије, Аустралије, Италије, БиХ, Северне Македоније, Кипра, Грчке, Канаде, САД, Француске, Шпаније, Турске, Румуније и Немачке.

Доц. др Јасмина С. Ћирић, Фото Хаџи М. Вујичић

- Почетком 14. века на југу српске средњовековне државе, обимно су се развили градитељство, монументално сликарство и књижевност, што је окупило најбоље мајсторе тог времена, који су долазили из водећих уметничких центара. Упоредо са ратовањем, краљ Милутин се везује и за уметничку, културну и духовну снагу Ромејског царства династије Палеолога. Епоха краља Милутина, обимом уметничких домета, представља врхунац стварања у српском и ромејском културном контексту - каже, за "Новости", др Јасмина С. Ћирић, из Организационог одбора скупа.

Од украсног веза до задужбина

ТЕМЕ скупа везане су за историју, архитектуру, сликарство, одевање и идентитет између Цариграда, Истока и Запада, богослужбени текстил, питање владарског гроба, светости и иконографије, архивистику, књижевност, вез, црквено појање, као и за перцепцију култа краља Милутина у време турске власти све до савременог доба.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)