ФЕЉТОН - ВОЖД ЈЕ БИО ВЛАДАР У РАНГУ КРАЉА БИРАН ОД СКУПШТИНЕ: Муслимани из Босне су преданије бранили исламско царства од богатих паша

Написао: Академик Милорад Екмечић

13. 02. 2024. у 18:00

УЛАСКОМ Русије у рат, у прво време су биле изневерене српске наде да ће то растеретити њихове фронтове и омогућити им офанзивна дејства на западним ратиштима преко реке Дрине.

ФЕЉТОН - ВОЖД ЈЕ БИО ВЛАДАР У РАНГУ КРАЉА БИРАН ОД СКУПШТИНЕ: Муслимани из Босне су преданије бранили исламско царства од богатих паша

Војвода Стојан Чупић је међу првима прешао Дрину, Фото "Википедија"

Русија је и тада помагала, али у смислу да се турске паше нису осмелиле на веће авантуре против Срба, који су рађе поштовали жеље руског цара да се понашају као да нису у рату са султаном. Пропале су намере адмирала Дмитрија Сењавина да један јачи Карађорђев одред упути према средњој Далмацији, како би одржао устанак на том простору католика и православних. Без те србијанске интервенције сами устаници нису били у стању да одоле француској војсци. Према једном извештају из Загреба 16. новембра 1806. Карађорђе је слао поруке владикама обе хришћанске вере, али је деловање агената хабзбуршког цара део фрањевачких калуђера управо тада почело да одвраћа од сарадње са Србима.

Почетком 1806. су постојали покушаји продора ка Сјеници, али коначно остварење циља је одгођено за 1809. Под вођством Милана Обреновића српска војска је дошла до Вишеграда и Нове Вароши, и сам Карађорђе је  долазио до манастира Добруна. Други је удар долином Ибра дошао до Новог Пазара.У марту и априлу 1807. је постојао покушај удара и србијанске војске. Устаничке чете у источној Босни су продирале до Врбаса и Козаре, али су хајдучке групе Паве Писаровића биле недовољне за већи пожар. Када је почетком маја 1807. покушан други удар од Зворника на Тузлу и он је био заустављен, поразом чете проте Смиљанића. Карађорђеве продоре у Рашку област и у Босну не зауставља султанова армија, него подручја села густо насељених муслиманима. Они су преданији браниоци исламског царства од султанових богатих паша.

СРПСКО незадовољство руским мировањем на Дунаву, имало је за последице да једна јака група у вођству верује да би смена Карађорђа и довођење једног представника од стране руског цара, дала боља решења. Искоришћена је прилика боравка Филипа О. Паулучијау Србији да се 28. јуна 1807. преко њега упути молба руском цару о узајамно поштованом савезу. Неки историчари су овај документ називали „Паулучијевом конвенцијом“, а други су га оцењивали као српску петицију. У 13 тачака се руски цар молио да пошаље једног „земљо- управитеља", да се донесе устав и држава законски уреди. Да се онемогући стварање новог српског племства, да се у земљи успоставе руски војни гарнизони и приступи војној офанзиви према Босни и Црној Гори. Постоји сумња да је Карађорђе одобравао овај докуменат, у страху да би руски цар на његово место могао послати неког Грка. Константин К. Родофиникин, руски изасланик у Србији,  је заиста намеравао је да ствара једну грчку легију од 2.500 војника. Он то не ради зато што је и сам био Грк, него по инструкцијама руског двора.

Од 1807. Правитељствујушчи совјет је седиште пренео у Београд, где је било више могућности да се претвори у нешто модернију владу. Доношењем  устава „Основаније правитељства сербскаго“ од 8. августа 1807. смањена је власт Карађорђа, а ојачана Правитељствујушчег совјета. По окрузима су успостављани губернатори и уведене титуле благородства, по руским узорима. Од овога времена се више употребљава за Карађорђа израз „вожд Сербов“, који пре уставних промена 1811. није уведен за стално. Мора се сумњати да је ту титулу Карађорђе добио већ 14. фебруара 1804. Остаје питање шта је значила уставна одредба о увођењу ове титуле. Још у променама 1807. Карађорђа је требало називати „Светлејши“, а он је сам, у преписци преко изасланика Пламенца, црногорског владику називао кнезом.

ТИТУЛА „вожд“ је постојала у средњовековној српској традицији, али је тешко веровати да је одатле обнављана. Вероватно су и Срби, због сукоба идеја о избору српског наследног владара, или његовог постављања од руског цара, узимале титулу „вожд“. Он је био владар у рангу краља, по наслеђу, или биран од скупштине. Народна скупштина 14. децембра 1808. Карађорђу је признаје титулу „првог и врховног српског предводитеља“, а он је признао Правитељствујушчи совјет за највишу судску власт и није могао издавати никаква наређења без посредовања преко њега.

Тада је уређена српска војска. Стваране су сталне војне јединице „бећари“, називани тако јер су били плаћеници од пребеглица са турског подручја. У свакој нахији је стварано по језгро регуларне војске, обучаване на начин европских армија. Како су меру српског устава стварали по Наполеоновом Кодексу, који су поручили из Љубљане, тако су на европски начин уређивали и своју војску. Карађорђевим наређењем од 14. фебруара 1809. предвиђено је да сваки нахија има чету редовне војске од 250 људи. У Београду је подигнута тополивница, по земљи више барутана и радионица.

Карађорђе је намерно избегавао да прихвати руске војне планове о заједничкој војној акцији. На заседању Народне скупштине у Београду 8. до 11. јануара 1811. уведено је ново уставно уређење. Карађорђе је постао наследни „Верховни Народа Сербскога Вожд“. Морао је доносити одлуке са Правитељствујушчим совјетом, кога ће једним указом претворити у владу са министарствима, по руском обичају званим попечитељима. У војсци је уведен и један „козачки полк“ до 8.000 коњаника, униформисаних на руски начин. Од 1807. један је руски одред био у Београду, али повучен брзо по уговору о примирју у Слобозији. Од почетка 1811.    стални руски гарнизони су успостављени у Београду и Шапцу. У априлу 1812. су отишли.

У Босанској Крајини је почео устанички немир у априлу 1809. Припреман је две, или по неким изворима, три године. Када се развио у пуни пожар, пропао је, вероватно, због самих организатора који су га припремили. План је стварао сарајевски митрополит Венедикт Краљевић, тада у манастиру Боговађи. Његов главни повереник у самој Крајини, код Градишке, био је сарајевски пушкар Јован Јанчић. Ствар је пропала због сумње људи око Карађорђа да је митрополит Венедикт Краљевић француски ухода. Његова писма Јовану Јанчићу су  долазила у руке аустријских власти и превођена на немачки. Сам је Краљевић одлазио раније на састанак са француским гувернером Далмације.

Карађорђевом наредбом од 14. априла 1809. српске формације у снази од 11.900 војника су прешле Дрину. Око пет хиљада сељака српских је прихватило за оружје и придружило се.

Под вођством старешина Милана Обреновића, Стојана Чупића и Луке Лазаревића продори су учињени према Бијељини и Брчком. Турци су мобилисали у Босни 44.520 војника и успели да потисну Србе натраг преко Дрине.Устанак народа у Босанској Крајини је избио између река Уне и Босне. Јован Јанчић је ухапшен у Градишци. Био је погубљен у ноћи 26. септембра 1809.

Резултат је био да су турске власти поубијале неколико стотина завереника, а неколико хиљада српских сељака пребегло је у Србију. Карађорђе их је населио по областима уз реку Дрину, где се раније народ углавном бавио рибарењем. То није прва српска миграција у Србију, јер оне као реке теку од почетка стварања слободних предела у српској револуцији.

Сталне миграције, некада и силом турског насиља изазиване, почеле су да претварају Србију од шумовите земље у плодна сељачка имања.

ПЕТАР I ЊЕГОШ ПРЕТИ ПАШИ

ДО КРАЈА српске револуције постојали су велики планови продора у Босну, или подизања великог устанка у њој самој. То се нарочито односи на годину 1809. Уз руску војну пасивност на Дунаву, предузели су офанзиве у свим правцима. Карађорђе је сам командовао ударом на југ, ослободио Сјеницу, дошао до Пријепоља и Бијелог Поља. Као и у сличним покушајима 1807. показало се да цетињски владика не може да пошаље јаче војне снаге од 800 бораца. Он је ипак помагао Карађорђев поход онемогућавањем мобилизације турске војске у Албанији. Запретио је скадарском паши да ће подићи целу Црну Гору, уколико не одустане од покушаја удара на српске положаје, па је скадарски паша демобилисао трупе. Против Карађорђа је било мобилисано у северној Албанији додатних 12.000 војника.

 СУТРА: ПОХОД НА РУСИЈУ ПОЧЕТАК АГОНИЈЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТЕМПЕРАТУРА ПАДА ЗА 15 СТЕПЕНИ?! Метеоролог Тодоровић за Новости открива какво нас време очекује следеће недеље

ТЕМПЕРАТУРА ПАДА ЗА 15 СТЕПЕНИ?! Метеоролог Тодоровић за "Новости" открива какво нас време очекује следеће недеље

СРБИЈУ је захватио топлотни талас какав се не памти, а јуче је у нашој земљи био најтоплији дан са максималним температурама од 36 до чак 42 степена.

17. 07. 2024. у 15:24

СТРАШНЕ ВЕСТИ ЗА УКРАЈИНУ ИЗ БЕРЛИНА: Немачке власти ће преполовити војну помоћ Кијеву

СТРАШНЕ ВЕСТИ ЗА УКРАЈИНУ ИЗ БЕРЛИНА: Немачке власти ће преполовити војну помоћ Кијеву

ОЧЕКУЈЕ се да ће немачке власти у среду одобрити буџет за 2025. у коме ће 4 милијарде евра бити издвојено за војну подршку Украјини, уместо 8 милијарди у 2024, преноси Ројтерс, позивајући се на нацрт документа.

17. 07. 2024. у 11:27

Коментари (0)

РУСИЈА У ЕУФОРИЈИ, АМЕРИ ОСТАЈУ БЕЗ ОЛИМПИЈСКИХ ИГАРА?! Американци увели закон да наштете Русима, а сада се им се обија о главу!