ФЕЉТОН - КЊАЗ НИКОЛА ЈЕ ПАМТИО УБИСТВО СТРИЦА ДАНИЛА: Књаз Никола је говорио - "Ви сте Бошковићи ривци за смрт мог стрица - платићете ми то

KЊАЗ, односно краљ Никола, никада није могао да прикрије своју пизму и отворену нетрпељивости мржњу према Бјелопавлићима, првенствено, наравно, према Кадићима и Бошковићима о чему говори и једна анегдота коју су у свом историјско – социјалном роману »На Прелому« забиљежили Мићун Павићевић и др Мато Ханжековић-Габријел.

Манастира Ждребаоник је одувек био понос Бјелопавлића, Фото "Википедија"

Наиме, негдје почетком двадесетог вијека књаз Никола је на Цетињу примао оне који су долазили да се жале због разноврсних неправди и невоља, или да траже помоћ у решавању разних животних питања. У шароликој маси која се тискала да приступи господару у нади да ће добити његов благослов и милост, књаз запази неког стаситог и лијепог човјека:

- Помага  Бог, господару! – ори се пијацом.

-  Шта би?

- Доша' сам да те, господару, замолим да ме примиш у подофицире – грми људина као да брдо говори.

- Књаз одмјери човјека зналачким погледом.

- Ти си Бошковић?

- Јесам, господару, Богдан Веков!

- Но не знам окле ти оно бјеше мајка?

- Од Кадића, господару!

- Мога' би ти бит и капетан брода, али се тим бродом нећу возити ни ја ни ти – оштро ће књаз и махне руком...

- 'Ајде, готово! – повуче перјаник Богдана за рукав...

СВОЈУ везу са Кадићима платиће касније главом и поп Пуниша Павићевић, зет Тодоров, који је радио као писар код тадашњег бјелопавлићког команданта Тока Шарановића, а чију је жену књаз Данило обешчастио под Острогом и за жива мужа је преудао.

Главом ће, међутим, платити и многи други Црногорци и Брђани,ни криви, ни дужни.

Томо Ораовац, у свом већ помињаном спису о Бошковићима,у првом реду о Војводи Ристу детаљније се бавио убиством књаза Данила, а посебно оним што је претходило овом догађају. Он описује и скуп под Острогом, али и као савременик црногорских кнежева Данила и Николе истражује да ли је неко од Бјелопавлића, сем Тодора Алексина Кадића, био умијешан у ово убиство.

„Нико од Бјелопавлића“ -  закључује Ораовац, „није знао ни имао учешћа у убиству књаза Данила, али је на њих пала одговорност за дјело Тодора Кадића. У народу се вјеровало и јавно говорило да су ово убиство организовали бјелопавлићки главари под вођством Бошковића. Ја сам све гласове истрајно и дуго провјеравао“ -  каже Ораовац – „ и за сво то вријеме нијесам наишао ни на један сумњив траг, који би давао право да се вјерује у неку намјеру организовану против Књаза, којему су сви људи признавали патриотизам и високи национализам за српску ствар и зато су га вољели и трпјели.“

МЕЂУТИМ, књаза Николу нико није могао разувјерити да није било завјере. Он је у то вјеровао и сву je одговорност бацао на Бошковиће. Сматрао их је убицама књаза Данила и није се устручавао у последње дане његове силе и власти да то и јавно каже. Некада је говорио „Ви Бјелопавлићи убисте мога стрица књаза Данила“, а понекад би рекао „Ви сте Бошковићи кривци смрти мога стрица - платићете ми то.“ И фактички, како тврди Ораховац, књаз Никола је често насртао на поједине Бошковиће, гледао је сваком приликом да им напакости, или учини зло. Они су то знали па су увијек били на опрезу.

Књажева мржња нарочито се испољавала према Саву, сину војводе Риста, кога је неколико пута кажњавао, конфинирао, лишавао чина и сваком му приликом зла чинио и неприлике разне правио. Саво је био брат од рођене тетке књаза Николе, а поред тога били су и пашенози, јер су оба били ожењени кћеркама војводе Петра Вукотића са Чева. Ипак, све то није могло отклонити књажеву мржњу према Саву као сину војводе Риста.Остало је, такође, записано да је Саво био дуго посланик у Црногорској скупштини и књаз је за то стално пребацивао Бјелопавлићима.

И САМОМ Саву је то стално гоњење и шиканирање било дојадило па је 1912. године као народни посланик затражио пасош за пресељење у Србију. Књаз га одбије. Како је био кратковид од рођења, а у Црној Гори није било љекара за ту врсту болести, он затражи пасош за Италију, или Аустрију ради лијечења, јер ни са наочарима није могао да чита.

Књаз и тај захтјев одбије. Из страха да потпуно не ослијепи Саво Ристов 19. августа 1912. године извршио самоубисто.

Сви Бошковићи за Савову и Блажову смрт сматрају кривцем краља Николу, што он у суштини и јесте.

Приликом обнављања манастира Ждребаоник, након сукоба са Турцима у ратовима 1876 - 78. краљ Никола је дао већи дио трошка за обнову и дошао лично на свечано освећење ове значајне богомоље за историју Бјелопавлића. У којој се чувају мошти другог српског патријарха, наследника Светрог Саве – Светог  Арсенија Сремца.Ту је опет приговорио за убисто стрица Данила, а добио је жесток одговор од тадашњег команданта бјелопавличке бригаде Тока Шарановића,гласовитог јунака и племенског првака:

»Господару, да те више не чујем о томе, јер срећније пушке за тебе није пуцало у сву Црну Гору од оне Тодорове!«.

Кажу да је након ових ријечи сио на камени сједник који и данас стоји испред Манастира, а подигнут је њему у част, изгледа свјестан да никад није смио ступити у отворени рат ни против Бошковића, ни против Бјелопавлића који су дали немјерљив допринос стварању и очувању Црне Горе.

ИНАЧЕ, братственичкој хроници Бошковића стоји да је у овој кући било укупно једанаест војвода, сердара, племенских капетана,ђенерала,дивизијара и других значајних чинова,племенских и државничких функција. Она је имала некад једнога,некад два или сва три ова високазвања,чина или једновремено по неколико њих. Исти је случај и са свештеницима. Старешинство је припадало најстаријему по годинама и тако су Бошковићи кроз неколико вјекова као носиоци ових звања  били стално старјешине великог и јуначког  племена  Бјелопавлићког.

Свакако, један од најугледнијих Бошковића био је поп Ристо, син јединац попа Лазара, који се веома млад запопио и стекао чин војводе,а потом  и сенаторски грб: поп Ристо се оженио веома млад, већ у четрнаестој години и то са три године старијом Јаном, ћерком Станка Стијепова Петровића, синовицом  владике Петра Првог.Владарској кући са Цетиња очигледно није било испод части да се пријатељи са Бошковићима који су им угледом били дорасли, а богатством били и изнад њих.Поп Ристо, који се већ у шеснаестој години истакао јунаштвом, није ни на који начин користио и злоупотребљавао то што му је књаз Данило шура, што је за господара имао жениног млађег брата.

РУСКИ ДВОРЈАНИ

О БОШКОВИЋИМА и њиховом угледу знао је и руски царски двор, а царица Катарина им је подарила чак и титулу руских племића – дворјана.Десило се то, изгледа, кад је на челу братства био сердар Мијајло Бошковић. Савременици га описују као "тихог јунака" који се посебно истакао у биткама на Мартинићима и Крусима. "Ја сам ову грамату у оригиналу читао у кући сердара Мата Бошковића“ – пише Томо  Ораовац – "и у њој је било написано: ‘Највећом  милошћу царице свију Руса, поклања  се кући Бошковића,за заслуге указате Русији и Словенству, титула руских дворјана и овом се граматом увршћују у ред Руског дворјанства.’"

СУТРА: КУЧИ ПЛАЋАЈУ КРВАВИ ДАНАК КЊАЗУ ДАНИЛУ

Препоручујемо

Фељтон

0 10

ФЕЉТОН - КЊАЗ ДАНИЛО ПОНИЖАВА БОШКОВИЋЕ И БЈЕЛОПАВЛИЋЕ: Књаз Данило је казнио Бошковиће тако што је наредио да уместо сабље носе бритву

07. 11. 2023. у 18:00

Фељтон

0 11

ФЕЉТОН - ОБЕСНИ КЊАЗ НЕ ШТЕДИ НИ НЕЈАКЕ СЕСТРИЋЕ: Предање каже да сердар Јоле није зауставио књаза у слудом науму, дечаке је ипак отрова

06. 11. 2023. у 18:00

Фељтон

0 9

ФЕЉТОН - КЊАЗ СА ПЕРЈАНИЦИМА БЕЖИ ОД БЈЕЛОПАВЛИЋА: "Удри­те, не ште­ди­те Ка­ту­ња­ни­не, па ни кња­за" - ре­као је војвода Ристо

05. 11. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - СРАМОТНО КОЛО ИСПРЕД МАНАСТИРА У ОСТРОГУ: Чим је Даница ушла у со­бу код кња­за, он је згра­би и обо­ри на кре­вет...

04. 11. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације