ФЕЉТОН - ПОКРАЈИНА ОТИМА ДЕЛОВЕ СРБИЈЕ: Партијски врх довео до подела и сукоба

Пише Ђуро ЗАГОРАЦ

18. 09. 2022. у 18:00

ДАНАС постоје несумњиви докази да је југословенски партијски врх био спреман на план да КиМ стекне аутономију, али у Албанији.

ФЕЉТОН - ПОКРАЈИНА ОТИМА ДЕЛОВЕ СРБИЈЕ: Партијски врх довео до подела и сукоба

Фото: "Википедија"

А зашто тај план није и реализован? У току те граничне комбинаторике огласили су се министри спољних послова великих сила, савезница, са усаглашеним ставом: признају се границе Југославије које су утврђене пре избијања рата.

Ко је у тој ситуацији могао или смео пристати на издвајање КиМ? Потпис на такав један акт није могла ставити ни десница рука каква је била она у друга Тита. Временом, дошло је до граничне промене, али не између Југославије и Албаније, већ федералне Србије и аутономне области КиМ. Ево и како:

У припреми новог устава (1963) извршена је и територијална промена у целој земљи. Формиране су нове општине и срезови. Тада су другови из Приштине упутили захтев Србији да им уступи општину Лесак, која се налазила у њеном саставу. Мотив је био: ту се налази један погон комбината "Трепче" и у њему раде све Срби. Како погон припада једној производној целини и да би се побољшала национална структура у комбинату, где су доминирали Албанци, ово припајање имало је свој пуни смисао. Захтев другова је прихваћен у децембру 1959. године.

У ВРЕМЕ тих дешавања огласио се и Милош Минић, председник српске владе. Он је изашао са идејом да су "сазрели услови" да се у Србији укину и покрајина Војводина и аутономна област КиМ. Оне, упозоравао је, постале су сметња за даљи плански развој Србије, а како су срезови добили веће територије и надлежности, покрајине, сматрао је Минић, постају сметња на том путу.

То је била бомба која је одјекнула у Новом Саду и Приштини, али и шире.

У полемику са Минићем упустио се Македонац Видоје Смилевски, оштро га критикујући. Брзо се сазнало да га је на то подстакао друг Кардељ. Изненадио се и забринуо и друг Тито, чудећи се како се таква једна идеја могла зачети баш у Минићу, од кога се то најмање очекивало.

Минић није трпео последице због овог политичког испада. Због тога је имао и разговор са Брозом, који му је предочио да још није "дошао тренутак" да се покрајине укину!

Минић није био смењен и уклоњен са сцене. Напротив.

Брзо је, међутим, дошао "тренутак" да КиМ од области аванзује у покрајину, а онда, заједно са Војводином, да се унапреде и у надлежностима и правима изједначе са републикама. Ускраћено им је било једино право "на отцепљење".

ОРГАНИЗАТОР И ГОВОРНИК

ДОМИНАНТНА личност у Санџаку био је Рифат Бурџевић (1913-1942), родом из Бијелог Поља. Рифат је у другој години живота остао без оца, али је у дванаестој, као даровит ђак, упућен у Велику медресу "Краљ Александар I" у Скопљу. И ту је био први међу најбољима, што му је отворило пут на Правни факултет у Београду. Пришао је одмах студентским организацијама. Преузели су га комунисти, са препоруком да је врстан организатор, говорник и да му је Карл Маркс идол.

САНЏАК је турска реч и првобитно је значила - застава. Временом, застава се извијорила у област, коју су султани поклањали на управу својим најистакнутијим војсковођама.

После Првог балканског рата (1912) и ослобођења Србије од турског ропства, реч санџак је била потиснута и у територијалној организацији Србије и Краљевине Југославије. Никакав санџак се није помињао.

Угасила се једна царевина, нестали су султани. Санџак је васкрсла илегална КПЈ у свом пројекту стварања федерације уместо краљевине Југославије. Уочи Другог светског рата, у Загребу 1940. године, проглашени су били партијски комитети за - Словенију, Хрватску, БиХ, Србију, Црну Гору, Македонију, Војводину и Далмацију. Комитет за Црну Гору био је мала федерација, под чијом капом су се налазили обласни комитети - за КиМ, Боку и Санџак. Убрзо је та организација измењена, комитет за КиМ је одузет Црној Гори и директно је био везан за Централни комитет КПЈ. Бока и Санџак остали су црногорски.

У ратним годинама много тога је претумбано. Ојачали комунистичко-партизански покрет је извршио нову организацију, формирана су већа за: Хрватску, Словенију, Србију, Црну Гору и Боку, Санџак...

НА ДРУГОМ заседању АВНОЈ-а (29. 11. 1943. године у Јајцу), на коме су ударени темељи будућој федерацији, позвана је била и делегација Санџака. Истина, његови већници нису успели да се пробију, али то није утицало на његов статус. Нису стигли ни позвани из Македоније, Србије и Војводине. Међу изабраним већницима из Санџака били су сви, њих седам комунистичко-српске националности.

Немци су 23. априла 1941. године прогласили Независни Санџак

Санџак ником нису препустили ни Немци, који су окупирали и ударали граничне кочиће по Југославији. Четири дана после проглашења Независне Државе Хрватске, НДХ (19. 4. 1941), Немци су прогласили и Независни Санџак. Управљање овом ратном творевином поверили су углавном новопазарским муслиманима, а за поглавника је постављен Аћиф-ефендија. Он је стекао и своју војну силу - Муслиманску милицију. Милиција је чувала и сачувала Аћифа и већину муслимана, а прогонила Србе и оне своје који су подржавали партизанско братство и јединство, као и четнике.

Уследила је и брза реакција. Формиран је и други Санџак, српско-црногорски, са престолним Пријепољем. Одмах су се огласили и пуцњи.

ПРВО су ослободили Мојковац, а сутрадан и Бијело Поље... Страх им нико није чувао, ни Италијани, ни Немци. Предводник и организатор им је био Рифат Бурџевић, партијски секретар за Санџак у најширим границама. На јавном збору изабран је био и Војни комитет, у који је ушао и муфтија Лемезовић. Партизани су постали страх и трепет на свом терену, али нису имали наоружање и логистичку подршку да угрозе своје ривале, милицију у Новом Пазару и Сјеници. Неустрашивост је красила те борце; из њихових редова проглашени су хероји: Љубиша Миодраговић и његова супруга Ђина (Врбица), Милисав Станковић и Велимир Јокић.

Фото: "Википедија"

Рифат Бурџевић

У лето 1942. године санџачка бригада, иако је важила за елитну, морала се повући у Босну. Ова јединица много се допала и врховном команданту Титу, и он ју је уврстио у своју ударну групу при Врховном штабу, у исти строј са Првом и Другом пролетерском и Петом црногорском, којима је он лично командовао.

Рифат је са својима многима утеривао страх, али његово кратко бејаше. У једној од операција је убијен. Они који су са њим друговали и ратовали, тврдили су да је надживео судбину, да би и народ његовог краја разумније и сложеније дисао.

А, ШТА СЕ збивало у Новопазарском санџаку под ефендијом Аћифом? Аћиф, са својима, био је изложен свакодневним мукама, а није био задовољан ни величином територије коју је контролисао. Одмах је затражио, уз Немце, још сигурнији ослонац. Потражио га је код Анте Павелића, односно НДХ, са којом се и граничио. Ефендија је писао и слао делегацију у Загреб, која је нудила уједињење Санџака и Хрватске. Време је претекло Аћифа, кога је стигла и освета.

Лик и дело Аћиф-ефендије још нису препуштени забораву. Навијачи носе пароле са његовим именом, а радо би да и новопазарски стадион понесе његово име. Други би да га прво рехабилитују, а онда и да се достојно слави као први државотворац.

СУТРА: САНЏАК ПОДЕЛИЛЕ СРБИЈА И ЦРНА ГОРА

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (1)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!