ФЕЉТОН - НАРОД ПОДИЖЕ УСТАНАК ЗБОГ УСТАШКОГ ТЕРОРА: Хрватска је постала "огромна крстионица и џиновска кланица"

Милорад Екмечић

07. 07. 2022. у 18:00

ГЛАВНИ покретачи за прикључење источне Херцеговине Црној Гори су др Добросав Јевђевић и војвода Илија Трифуновић Бирчанин.

ФЕЉТОН - НАРОД ПОДИЖЕ УСТАНАК ЗБОГ УСТАШКОГ ТЕРОРА: Хрватска је постала огромна крстионица и  џиновска кланица

Насилно, масовно покатоличавање у Дубици 1941., Фото Архив Војводине

Овај последњи је био шеф Народне одбране, организације између два светска рата. На Цетињу су га италијанске власти најпре ухапсиле и држале као таоца, а затим пустиле да делује. Своје политичке идеје Јевђевић је италијанским властима изложио у једном саопштењу у Сплиту 23. септембра 1941. Представио се као бивши заговорник југословенске идеје. Његовим посредством једна делегација Срба и муслимана ишла је у Италију да се представи Мусолинију, са сличним захтевима. Сматрали су да се 60% становништва Босне и Херцеговине противи укључењу у границе хрватске државе. Јевђевић је италијанским војним властима саопштио да се српски народ дигао на устанак због масакра над њим који врши нова хрватска држава, али да устанак све више поприма комунистички карактер. Рекао је да пропаганда југословенске владе у Лондону" ни најмање не осећа код Босанаца и Херцеговаца, који после садашњих промена немају никаквих других аспирација него мир" . Династија Карађорђевића се дискредитовала у српском народу, па Јевђевић мисли да би Италија требало да ствара један антинемачки блок мађарске, српске, црногорске и албанске династије, под плаштом италијанског краља.

ХРВАТСКЕ власти су сазнале за овај покушај да се скупљањем потписа издејствује припајање источне Херцеговине Црној Гори. Неколико херцеговачких општина је јавно објавило да се не сматрају припадницима хрватске државе. Саво Скоко, у делу о геноциду у гатачком крају (Београд, 2006), цитира сарајевски "Нови лист" да је у тим областима "све по старом и још се није ниједна стара неплодна воћка, коју је засадила зло утемељена покојна Југославија, ишчупала. Овдје неки Срби очекују неко чудо, или у најмању руку да ће се ујединити са будућом Црном Гором... Ми овим бједницима и самозваним и ни од кога непризнатим Црногорцима свечано поручујемо да ниједног комада Херцег-Босне никоме не дамо, а особито забрањујемо досељеној, до јуче раји и кметовима, да се расипају са туђом земљом".

Јевђевић и Бирчанин су у Сплиту створили један комитет, који су Италијани најпре толерисали, а затим привремено обуставили. Без обзира на то што ова акција није за историју избијања устанка имала било каквог подстицајног значаја, она ће на њему оставити трајан печат: колаборација са италијанским властима је почела пре него што се четнички покрет формирао.

ОВДЕ је неопходно узети у обзир и насилно покатоличавање. У октобру 1941. у италијанском Министарству иностраних дела процењивали су да је било покрштено четврт милиона људи у новој хрватској држави. Када је због протеста хрватског амбасадора у Риму, што италијанска војска одржава контакте са четницима, један од начелника министарства Лука Пјетромарки (Pietromarchi) отишао на објашњење са поглавником у Загреб, био је згрожен бруталношћу хрватског државног врха према православној вери уопште. Павелић му је рекао да је покатоличавање целог православног живља била "фундаментална тачка његовог програма и да у његов успех улаже заслепљену веру која не трпи приговор и одлагања". Само је понегде покрштавано село, и то, у принципу, само деца до 12 година, а мајке које су доносиле крштеницу су одбијане. Пјетромарки каже да су православни били од католичких суседа измрцварени терором, па су на брзу руку у цркви спасавали децу. Хрватска је постала "једна огромна крстионица и уједно џиновска кланица" како један историчар тада каже да је немачко друштво тако мислило о Хрватској.

КОНВЕРЗИЈА православних у католике је без сумње имала дубље историјске коренове, него је историчару могуће да их у дубини види, Прве импулсе је добила сломом царске Русије у марту 1917, и увођењем бољшевичке власти у новембру. У Ватикану је постојала једна "Конгрегација за источну цркву". У Риму је формирано неколико удружења за остварење овог циља. Та се конгрегација 17. јула 1941. обратила хрватским бискупима у новој држави са изјавом да "постоје толике наде за обраћање несједињених" православних верника. Историчари нису установили како је ово од идеје претворено у велики подухват и заиста у огромним размерама остваривано. Други историјски корен политике насилног покатоличавања није везан за религију, сем у смислу да је религија вододелница нације.

На већем делу независне хрватске државе, хрватска национална свест још није интегрисала народ. Насилна конверзија је инструменат у томе.

Недостатак етничког јединства хрватског народа и доминација његовог супститута да јединство представља израз припадања верској заједници Средње Европе, остаће трајно обележје хрватске националне свести. У марту 1944, др Отон Кнезовић, један од фрањевачких идеолога хрватског радикалног национализма, предлаже поглавнику државе Павелићу, да су Далматинци "расица измешана од разних етничких састојака, да никад нису били Хрвати... Тај сој људи треба раселити по Босни, Славонији и Хрватској, нигдје више од три заједно... Једино ће се тако створити чисти хрватски нараштај". Статистички би се могло мерити да је већина далматинских људи тада била у комунистичким јединицама, чак више и у групама генерала Михаиловића, него под хрватским оружјем.

ТЕРОР је био разлог за организовање устаничких јединица. Пре него се оне почну стварати, морали су сељаци да замесе тесто. Оне се најпре, у Србији, Црној Гори и на територији хрватске државе, стварају на сеоској и територијалној основи. Групе се организују око војника који су оружје из рата понели својој кући. Прве четничке формације се према годишту деле на "прве чете, друге чете и треће чете". У другим крајевима је немогуће навести где је формиран први одред. У Херцеговини је то село Удрежње код Невесиња, где су усташе из Невесиња претходног дана 2. јуна 1941. извршиле покољ српског живља.

Официр југословенске војске, касније добио чин, Петар Самарџић је дошао са једном црвеном заставом у руци, и наредио да свако село створи чету и изабере јој командира.

За заставу се вели да је то био "на дрво свезани црвени шал". У италијанским извештајима се иначе наводи да су неки пребегли Срби из побуњене јединице у Босанском Грахову изјавили да су носили црвену заставу као симбол отпора, а не комунистичко знамење...

Официр Петар Самарџић, леви земљорадник пре рата, постаће четнички старешина и биће ликвидиран од комуниста.

ЛИКВИДАЦИЈА НАРОДНИХ ВОЂА

ПОСТОЈЕ веровање да су све старешине комунистичке оријентације, које је бирао сам народ (Саво Беловић у Херцеговини, Младен Стојановић у Босанској Крајини и још други), биле ликвидиране од стране људи из Титовог штаба. Модерну расправу међу историчарима о томе да ли је четнички покрет сарађивао са окупационим снагама, немогуће је водити. У то се не сме сумњати... Немци одбијају да сарађују са четницима до средине 1943. Од тада је она била очигледна свакоме ко је пролазио долином Неретве, и одлазио у унутрашњост Србије и Црне Горе. Ни италијанска наука још није испитала колико је масонска ћелија у италијанском генералштабу, која је учествовала у обарању Мусолинија септембра 1943, преко српских четника одржала контакте са британском владом.

СУТРА: НДХ ЈЕ БИЛА ПРЕКРИВЕНА МАСОВНИМ СТРАТИШТИМА

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
„КАО ДА НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛЕ“ Немачки новинар у репортажи за Билд о руским бомбама - Ово није могло да се замисли...

„КАО ДА НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛЕ“ Немачки новинар у репортажи за "Билд" о руским бомбама - "Ово није могло да се замисли..."

НА ЗАПАДУ нису могли да верују да постоји тако масивна бомба као што је ФАБ-3000 коју су руске снаге недавно употребиле у Украјини, оцењује немачки новинар Јулијан Репке у репортажи за „Билд“.

22. 06. 2024. у 19:05

Коментари (1)

ПАНИКА НА ЕУРО 2024: УЕФА увела ванредне безбедносне мере