ФЕЉТОН - ВЕЗИВАЊЕ ОМЧЕ ОКО ВРАТА: Доношењем амандмана Јосип Броз Тито почео да руши сопствену грађевину

ЗА разумевање времена у којем су "Новости" непрестано биле под вишеструком контролом потребно је приближити атмосферу и поткрепити тврдње да смо лагано али сигурно, уз сву опрезност, сами себи везивали омчу око врата, свесни последица, али и потребе да се до последњег тренутка држимо истине и сазнања да нема другачије будућности уколико се за њу не боримо. Па макар и платили цех!

Тито, Јованка и Дража Марковић / Фото архива "Новости" и "Борбе"

Године 1971. и 1972. биле су преломне године за Србију. Али и за "Новости". Тек што су Мико Трипало и Савка Дабчевић-Кучар отишли са политичке сцене, ново хрватско руководство, а посебно Јуре Билић, члан републичког секретаријата ЦК СК Хрватске пре и после Карађорђева, креће да руши "Новости".

Брозов обрачун са врхом Савеза комуниста Хрватске није решио проблеме који су постојали између република. Они су били системски, а не само однос завађених партијских или државних руководилаца. Остало је оно око чега одиста није постојала сагласност међу југословенским републикама - промена Устава, а поготово оно што је највише задирало у националне интересе Србије: покушај да се аутономне покрајине дигну до ранга република и начин на који се присвајао бруто национални доходак.

ПОКУШАЛИ су да бар делимично то реализују кроз тзв. радничке амандмане. Уведена је одредба да се националне мањине сматрају народностима и установљено је Председништво СФРЈ, уз председника Републике као индивидуалног представника власти. Године 1971. по тим "радничким амандманима", који су довели и до промене Устава 1974. године, и у Председништво СФРЈ ушла су по три члана из сваке републике и по два из покрајина. Такав састав Председништва Федерације теоретски би омогућавао да Србија као република има три члана и још по два члана из сваке покрајине - дакле, седам гласова, а пет осталих република заједно 15.

Србија је због унутрашњих односа била фактички ослабљена у односу на сваку другу републику у СФРЈ. Тек знатно касније, и задуго после смрти Јосипа Броза, у Војводини је под називом, јогурт револуција" делимично дошло до обрачуна са аутономашима. На Косову и Метохији - ни тада.

Све ово указује колико је то била наелектрисана атмосфера и да није реч ни о каквом обрачуну "унутар породице", већ о суочавању дела државног и партијског руководства Србије са намерама остатка СФРЈ да се Србија разбије изнутра.

ТЕШКО је отргнути се помисли да је већ тада Броз кренуо да руши сопствену грађевину којој је обезбедио цењену позицију у свету.

У таквим условима, када је и најмања грешка водила у самоубиство, "Новости" су опстајале и расле захваљујући управо оном што смо пажљиво али упорно "гајили" у сопственим коментарима на "Другој страни", као и, зашто не рећи - добрим односима са неким члановима српског руководства који су нас, "чували", често и од самих себе!

Пленум руководећих људи Савеза комуниста из свих република одржан је на Брионима уочи 1. маја 1971. године.

Броз очигледно још није одлучио да отвори карте, али је наговештавао да ће нешто озбиљно предузети. По обичају, стварао је климу знатно раније, "опипавао пулс" јавности. А било је повољно што се то скривало кроз "радничке амандмане", које је требало уградити у постојећи устав. Битна промена Устава дошла је знатно касније, када су већ из темеља промењена руководства и у Хрватској и у Србији. Било би наивно веровати да је за медије то била само "занимљива вест". Сукоб републичких руководстава је тињао, али и остављао последице.

А ШТА се мењало "радничким амандманима"? Још у марту 1971. године у Београду су на Правном факултету почеле расправе о "радничким амандманима". Професор Михаило Ђурић сматрао је да је положај Срба у Југославији већ неодржив и доводи у питање границе између република у случају стварања националних држава. У том тренутку са њим је вођена тек оштра полемика, а када је идуће године атмосфера у Југославији постала усијана и Србија се нашла пред немогућим задатком, донета је и исхитрена одлука о хапшењу професора Ђурића, који је осуђен на робију. Србија није мировала. На Годишњој скупштини Српске књижевне задруге огласио се и Добрица Ћосић говором о угроженом југословенском и српском јединству.

Врхунац наше наивности, мислим на млађе и мање обавештене чланове ЦК СК Србије, био је када су нам на једном затвореном састанку Централног комитета читали стенограм са "доручка Драже Марковића код Јосипа Броза". Колико наивности и необавештености!

СМАТРАЛИ смо да је реч о великом напретку у отворености форума. Нисмо схватили поруку коју нам је Броз слао тим стенограмом, јер без његове сагласности никада га не бисмо ни видели. Касније се показало и зашто је то учињено. У том стенограму је писало да је Броз питао Марковића зашто већ једном не уклоне Латинку Перовић. Изгледало је невероватно - Броз наговара Марковића да уклони Латинку. Бар да је о томе разговарао са председником Никезићем. Мало је ко тада наслутио, али са ове дистанце гледано, не може се искључити могућност да је то био наговештај и припремна радња да се "дисциплинује" Централни комитет. Мислили смо да је Марковић показао "чврстину и бранио Латинку Перовић".

Није требало дуго чекати да се Дража Марковић сам "открије" као човек "специјалног задатка". Учинио је то 4. јула 1972. године, када се окупио ужи врх српских партијских, државних и синдикалних функционера. И тада су Петар Стамболић и Дража Марковић поставили питање опстанка Никезића и Перовићеве. Из данашњег угла, читање "забелешке" са доручка код Броза све више ми личи на тестирање: како ће да реагује Централни комитет. А ми смо дотле тапшали Марковића по рамену, због "храброг држања" пред шефом на "молитвеном доручку"!

БРОЗ је о београдској штампи већ био изрекао следеће: "Желим да вас упозорим на чињеницу да је начин третирања политичких збивања у другим републикама у београдској штампи - и поред вишеструких упозорења и протеста из других република - остао у доброј мјери непромјењен што није допринело бољем међусобном разумјевању."

И посебно нагласио: "Реч је о томе да су, на основу регистровања одређених појава у другим републикама, стварани утисци да у њима дјелују снаге које су конзервативно оријентисане, за разлику од стања у Србији, гдје прогресивне снаге воде битку за социјалистичку демократију. Морам рећи да је штампа у иностранству, за нападе на Југославију, у доброј мјери користила изворе београдске штампе и прихватила такве оцјене."

ШИФРА - ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА

У ВРЕМЕ мајског Пленума ЦК СКЈ нису постојали мобилни телефони, а редовне линије биле су строго контролисане. У Градском комитету Београда, у коме су били углавном они који су чврсто стајали иза Никезића и оног што је већ предузимао и мењао у партијском животу Србије, постојало је стално дежурство и договор са Латинком Перовић како у та три дана дознати која страна клацкалице претеже. Обично се причало о свему, а одговор се добијао питањем о времену: или је било мутно, или су облаци претили да се надвију над острвом или - сунце сија пуном јачином. "Временска прогноза" се сва три дана често мењала из сата у сат!

СУТРА: СУКОБ ДВЕЈУ СТРУЈА У СРБИЈИ

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Препоручујемо

Фељтон

1 1

ФЕЉТОН - СИСТЕМ ВЛАСТИ ЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Из Словеније и Хрватске вршен је притисак да се одустане од великих пројеката

28. 10. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - СВИ БЕЖЕ ОД "ВРУЋЕГ КРОМПИРА": Успеси Србије изазивали су фрустрацију у Загребу и Љубљани

27. 10. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ИДЕОЛОШКИ ЖАНДАРИ КУЦАЈУ НА ВРАТА: Једина забрана "Новости" догодила се у Загребу

26. 10. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ЛАТИНИЦА ИЗ ЛИЧНОГ ПРКОСА: Иза кулиса "играла се игра" да се "Новости" зауставе

25. 10. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације