О ОВОЈ ЗАВИСНОСТИ СЕ РЕТКО ПРИЧА, А НАЈВИШЕ ЈЕ РАСПРОСТРАЊЕНА: Нису у питању ни цигарете, ни алкохол, ни наркотици

КАДА чујемо реч зависност, готово рефлексно помислимо на цигарете, алкохол или наркотике.

Фото Pixabay free images

Видимо тешке приче, рехабилитације, здравствене кампање, упозорења на паклицама. Зависност има лице – и то обично драматично, гласно и друштвено препознато.

Али, постоји једна зависност која нема етикету упозорења. Нема забрану продаје малолетницима. Нема друштвену стигму. Она стоји на рафовима супермаркета, без ње не може да се замисли дечји рођендан, скоро да је обавезна у канцеларијској фиоци, на столу за којим се слави. Зове се – шећер.

И док су зависност од пушења, алкохола и дрога јасно дефинисане као јавно-здравствени проблеми, зависност од шећера пролази испод радара. А парадокс је огроман: по распрострањености, она је вероватно присутнија од свих поменутих заједно.

Како шећер "освоји" мозак

Када поједемо нешто слатко, у мозгу се ослобађа допамин – хормон задовољства. Исти онај који се активира код никотина, алкохола и психоактивних супстанци. Шећер доноси брзи налет енергије и краткотрајни осећај среће.

Проблем је што тај ефекат не траје дуго. Након наглог скока долази пад, умор, раздражљивост, осећај празнине. И потреба за још једним "малим залогајем". Тако настаје круг. Временом, праг толеранције расте – треба нам више слатког да бисмо осетили исти ефекат. А када покушамо да смањимо унос, јављају се нервоза, главобоља, промена расположења. Није драматично као код тешких дрога, али је довољно снажно да нас врати старој навици.

Највећа зависност није ни алкохол, ни никотин

На то упозорава и Роланд Немет, двоструки победник карцинома и власник компаније која се бави производњом природних суплемената, који је у разговору за ХЕЛЛО! понудио другачију перспективу.

• Када питате људе која је највећа зависност, већина одговара рефлексно – и погрешно - каже он и додаје:
• Наводе цигарете, алкохол, коцку, дрогу. Али човечанство има две зависности које далеко превазилазе класичне дроге.

Прва је психолошка – потреба да стално кривимо неког другог. Околности, људе, систем. Немет то назива синдромом невиности: суптилна зависност која умирује его, али спречава стварну промену.

Друга је биолошка – и много подмуклија. То је шећер.

Током последњих око 150 година, готово неприметно, шећер је постао део наше свакодневице кроз индустријску производњу хране. Толико дубоко да данас већина људи и не зна да је зависна.

Зависност која се крије под другим именима

Проблем није, како Немет наводи, у једном слаткишу, већ у чињеници да се шећер налази готово свуда – и то често закамуфлиран другим називима: глукозни сируп, фруктоза, декстроза, малтодекстрин, малтоза, лактоза.

Прехрамбена индустрија користи десетине различитих назива за облике шећера. Тако зависност постаје невидљива. Конзумирамо га и када мислимо да га не конзумирамо – у хлебу, кечапу, јогуртима са укусом, "здравим" житарицама, готовим и полуготовим јелима.

За разлику од цигарета, на којима пише упозорење, овде упозорења нема.

Шта се дешава у телу?

Брзоапсорбујући шећери нагло подижу ниво глукозе у крви. Организам реагује инсулином. Ако се овај процес понавља из дана у дан, годинама, инсулин је стално преоптерећен. Ћелије постају неосетљиве – развија се инсулинска резистенција, често предворје дијабетеса типа 2.

Организам се не "квари". Он се прилагођава. Али та прилагођавања дугорочно воде ка исцрпљености, хроничним упалама и метаболичким поремећајима.

Посебно је важно говорити о шећеру када су у питању деца. Њихов мозак је у развоју, а навике које стекну рано често остају за цео живот. Ако је награда увек слаткиш, дете учи да емоције регулише храном.

Решење није у забрани, већ у балансу

Потпуно избацивање шећера данас је готово немогуће. Питање није да ли ћемо га конзумирати, већ колико свесно.

Радикалне дијете ретко функционишу дугорочно. Кључ је у постепеним променама:

• бирати сложене угљене хидрате са спором апсорпцијом
• повећати унос протеина и влакана
• не прескакати оброке
• спавати довољно
• обратити пажњу на микронутријенте – витамине, минерале и ензиме без којих метаболизам не функционише правилно

И можда најважније: запитати се шта стоји иза жеље за слатким. Да ли вам заиста треба шећер – или вам треба пауза, разговор, загрљај, кретање?

(Курир)

Препоручујемо

Панорама

0 2

КАКО ПОБЕДИТИ ЗАВИСНОСТ ОД АЛКОХОЛА? Џордан Питерсон открива како се спасти од опаког порока

14. 02. 2026. у 23:00

Друштво

0 6

Истражујемо: Колика је стварна распрострањеност болести зависности од игара на срећу у Србији?

12. 02. 2026. у 14:00

Познати

0 0

МАЈЛИ САЈРУС ОТКРИВА КАКО СЕ ИЗБОРИЛА СА АЛКОХОЛИЗМОМ: "Знала сам да морам још једном да паднем"

25. 09. 2025. у 19:30

Панорама

0 1

ПСИХОЛОГ ОБЈАСНИО: Ево због чега постајемо зависни од кратких видео снимака на друштвеним мрежама

19. 08. 2025. у 20:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације