ПОСЛЕ АМСТЕРДАМА, У БЕОГРАДУ: У току највећи кардиолошки конгрес у Србији, учествује више од 1.000 стручњака

У БЕОГРАДУ је почео највећи кардиолошки конгрес "Синергија", у коме учествује више од 1.000 стручњака из Србије и ширег региона југоисточне Европе.

Privatna arhiva

Ове године учествује 56 међународних и око 100 домаћих предавача и експерата. Поред бројних кардиолошких новина, размене искуства и знања, на конгресу ће бити презентоване и најновије европске препоруке за лечење кардиолошких болесника. На тај начин Србија ће бити прва земља у којој се аутори и носиоци препорука представљају стручној јавности, након што су званично промовисане у августу на Конгресу Европског удружења кардиолога у Амстердаму.

"Синергија" се традиционално одржава осми пут и замишљена је да олакша размену идеја и искустава кроз међусобну дискусију и демонстрацију случаја уживо, са крајњим циљем побољшања бриге о пацијентима у региону југоисточне Европе. Да би се то постигло, годишњи састанак "Синергија" традиционално окупља професионалце са Истока (Индија, Кина и Јапан) и Запада (Европа, Северна и Јужна Америка), као и из земаља нашег ширег региона, укључујуци Бугарску, Босну и Херцеговину, Хрватску, Грчку, Мађарску, Македонију, Црну Гору, Румунију, Србију и Словенију. Отуда и основни мото Синергије: "Исток сусреце Запад у Србији".

- Наш научни програм је у духу самог назива конгреса, конципиран као синергија знања интервентних и неинвазивних кардиолога и кардиохирурга. Прва и суштински можда најважнија целина се односи на новине са конгреса европских кардиолога у Амстердаму. Друга целина је нешто по чему смо препознати, а то је Регионални курс интервентне кардиологије. Велики број колега из нашег региона, преко 100 младих интервентних кардиолога из региона бивше Југославије, Мађарске, Румуније, Бугарске, све до Казахстана су се пријавили за тај курс који је посебно дизајниран са актуелним темама интервентне кардиологије. Трећа целина се односи на лечење болесника са валвуларним обољењима и то је синергија клиничке и интервентне кардиологије и кардиохирургије. Од прошле године ми смо, уз подршку Министарсва здравља и РФЗО, кренули са увођењем транскатетерских процедура уградња аортне валвула, такозвана ТАВИ процедура у редовну праксу у Србији.

Тиме је отворена могућност да се и код нас лече најкомплекснији болесници који су, према индикацијама, веома високог ризика и практично одбијени од стране хирурга због неприхватљиво високог оперативног ризика - објашњава академик проф. др Горан Станковић, директор Клинике за кардиологију УКЦС и организатор "Синергије".*

На конгресу ће свакако бити речи и о атеросклеротској кардиоваскуларној болести (АСКВБ), у које се убрајају срчани и мождани удар. Управо из разлога што се данас зна да пацијенти који су дуже времена изложени повишеним вредностима ЛДЛ холестерола имају већи ризик од развоја атеросклеротске кардиоваскуларне болести. Ипак, охрабрујуће је то да 80 одсто раних кардиоваскуларних догађаја може да се спречи посебно бољом контролом ЛДЛ холестерола, који представља фактор ризика који најлакше може да се промени.

- Оно што је ове године актуелно јесу нове препоруке за акутни коронарни синдром, односно инфаркт миокарда. Када се код пацијента постави дијагноза акутног инфаркта миокарда, овогодишње препоруке су да се од тог тренутка почиње радити и на превенцији наредних догађаја. То је нешто што мислим да је један од основних нових модалитета у приступу лечења, где се реагује већ током прве хоспитализације. Терапија за те пацијенте се поставља у корацима. То значи да се по отпусту са прве хоспитализације планира следећа контрола за већ за 4 до 6 неђеља. Мери се ниво ЛДЛ холестерола и уколико се постигне адекватна доза, која снижава концентрацију ЛДЛ холестерола испод 1,4 милимола по литру, онда се наставља са том интензивном терапијом. Међутим, ако се само статином не постигне жељени ефекат, додаје се терапија која спречава ресорпцију холестерола.

- Ако се комбинованом терапијом не постигне ефекат, предлаже се додавање новије класе лекова која се примењује поткожним ињекцијама на 2 до 4 недеље или последње генерације иновативних лекова која се даје једном у шест месеци што у значајној мери може побољшати придржавање прописаној терапији. Том тројном терапијом се практично ниво холестерола у преко 85 одсто случајева може довести у референтне вредности предложене водичем. Ова иновативна терапија је ушла у препоруке што значи да већ имамо довољно доказа из рандомизованих студија да је то добро за болесника и да ову терапију треба укључити. Надам се да ће иновативна терапија у једном моменту бити препозната и од стране надлежних у здравству - истиче проф. др Станковић.

Циљне вредности ЛДЛ холестерола у секундарној превенцији кардиоваскуларне болести су јасно дефинисане, али се ретко достижу у рутинској клиничкој пракси, јер пацијенти нису на адекватној терапији. Такође, услед неусклађености референтних вредности липидних параметара са кардиоваскуларним ризиком на лабораторијским извештајима, пацијенти су склони самоанализи истих на основу којих самостално процењују да ли су здрави или болесни.

- Уколико потпуно здрава особа има вредност ЛДЛ холестерола 2,6 ммол/л, то се сматра као добар резултат. Међутим, исте толике вредности лошег холестерола нису добре за особу која је већ имала инфаркт миокарда. Према европским препорукама, код таквих пацијената лош холестерол мора да буде испод 1,4 ммол/л.

Препоручујемо

Др Новости

0 0

КАД ЖИВА СКАЧЕ У ТОПЛОМЕРУ: Пазите се - Висока температура зна да прати и стомачни вирус

13. 09. 2023. у 11:24

Др Новости

0 9

ЗДРАВЉЕ ИЗ ТАЊИРА: Обавезно једите целер - идеалан је за боље памћење и јаке кости

14. 09. 2023. у 20:00

Др Новости

0 2

СВАКА ПРОМЕНА СТРЕС ЈЕ ЗА ОРГАНИЗАМ: Не дозволите да вам због смене годишњих доба падне имунитет

12. 09. 2023. у 14:08

Др Новости

0 2

РЕВОЛУЦИЈА У БОРБИ ПРОТИВ ОСТЕОАРТРИТИСА: Откривен протеин који чини хрскавицу здравом

14. 09. 2023. у 12:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације