AbelaPharm угостила најеминентније европске педијатре у Београду

ЧЕТВРТИ педијатријски симпозијум AbelaPharm је окупио више од 300 педијатара из Србије и региона. Предавачи су еминентни стручњаци из различитих педијатријских области.

Проф. др Марина Атанасковић-Марковић, председник Удружења алерголога и клиничких имунолога Србије Фото: Промо

- Компанија AbelaPharm, већ четврту годину заредом, организује овај велики едукативни симпозијум који има за циљ да окупи еминентне стручњаке из области педијатријске гастроентерологије, неонатологије, алергологије, ОРЛ и пулмологије и омогући размену нових знања и искустава из клиничке праксе - изјавио је генерални директор компаније AbelaPharm, Доц. др сци.спец фарм. Давор Ј. Корчок.

На Четвртом педијатријском симпозијуму су ове године учествовали и предавачи из Европског удружења педијатара гастроентеролога, хепатолога и нутрициониста (ESPGHAN) и то проф. др Сања Колачек, председник из претходног мандата, али и проф. др сц. мед. Ханиа Сзајеwска, некадашњи генерални секретар ESPGHAN, а данас члан управног одбора Међународне научне асоцијације за пробиотике и пребиотике, аутор више од 320 публикација и један од најцитиранијих истраживача на свету. На симпозијуму су говорили и наши најеминентнији стручњаци, а једна од главних тема конгреса била је цревна микробиота.

На самом отварању симпозијума, председник Удружења педијатара Србије, проф. др Геогриос Константинидис је истакао колико је за нашу земљу, али и читав регион, значајно организовање оваквих научних симпозијума, али и постојање поузданих компанија као што је AbelaPharm, чији су производи тренутно доступни за преко 400 милиона људи у земљама Европске Уније, Блиског Истока, Америке и Северне Африке. Према његовим речима, оснивање јединственог Probiotic Excellence Центра у Бановцима, који је организован као научно-истраживачка и наставна база, а истовремено и производни погон, има велики значај јер омогућава да се и у Србији израђују оригиналне стручне и научне публикације које доприносе новим сазнањима у области педијатрије, а нарочито цревне микробиоте и пробиотика.

На симпозијуму се највише говорило управо о научним доказима везаним за употребу пробиотика у најранијем узрасту. Проф. Сзајевска је представила најновије (2022) ESPGHAN смернице о употреби пробиотика за одабране гастроинтестиналне болести. Једна од главних порука била је да нису сви пробиотици исти и да се сваки пробиотик посебно процењује. Дати су примери пробиотика са позитивним препорукама. На пример, за превенцију дијареје повезане са антибиотицима могу се користити или L rhamnosus GG или Saccharomyces boulardii.

Фото: Промо

Асс. др сци. мед. Мирјана Стојшић, из Института за здравствену заштиту деце и омладине Војводине, се у свом излагању надовезала и истакла да постоји само једна пробиотска квасница, која се може користити истовремено са антибиотицима - Saccharomyces boulardi (Bulardi).

Проф. др Сања Колачек је говорила о актуелној теми нутритивних алергија код деце, односно постоје ли ефикасне дијететске мере којима се та учестала стања могу превенирати, док је проф. др Марина Атанасковић, председник Удружења алерголога и клиничких имунолога Србије и педијатар-алерголог из Универзитетске дечје клинике Тришова, објаснила колики је значај пробиотских култура у превенцији алергија. Како др Атанасковић каже, истраживања констатно потврђују да је недостатак одређених пробиотских бактерија повезан са развојем алергије. Ова веза је детаљно описана под именом Хигијенска хипотеза, која каже да претерана хигијена у раном детињству лоше утиче на здравље деце. Данас се зна да је неопходно да што је могуће више деца буду изложена добрим микроорганизмима посебно у првих 6 месеци живота јер ће се на тај начин смањити могућност да у каснијем животном добу развију неки облик алергије. Микробиота из мајчиног порођајног канала и њеног цревног тракта играју кључну улогу да би се беба развила у здраву особу која није склона алергијама, а значајна помоћ у томе може бити пробиотска култура Lactobacillus rhamnosus GG.

Фото: Промо

Једна трећина наше цревне микробиоте је иста за већину људи, док су две трећине специфичне за сваког од нас. Другим речима, микробиота у нашим цревима је јединствена, баш као и наши отисци пристију. Због тога се може рећи да сваки човек има јединствено кодиран микробиом који га дефинише током читавог живота. Отуда потиче и назив самог симпозијума Скривени код здравља.

Због свега наведеног педијатри гастроентеролози сматрају да је кључно да цревна микробиота буде правовремено и на најбољји начин кодирана, јер ће то у великој мери утицати на то да ли ће се особа касније у животу развити у здраву особу или ће бити склона развоју неких болести.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације