И БЛАГА ФОРМА КОВИДА МОЖЕ ДА ОШТЕТИ СРЦЕ: О последицама инфекције корона вирусом на кардиоваскуларни систем

И. Ковачић

01. 12. 2021. у 13:13

ОКО шест процената пацијената са ковидом има неку кардиоваскуларну компликацију, показало је досадашње искуство у лечењу ове инфекције.

И БЛАГА ФОРМА КОВИДА МОЖЕ ДА ОШТЕТИ СРЦЕ: О последицама инфекције корона вирусом на кардиоваскуларни систем

Фото Н. Скендерија

Најчешћа су запаљења срчаног мишића (миокардитис) и срчане кесе (перикардитис). Код чак 30 одсто ових пацијената симптоми у виду убрзаног и/или неправилног рада срца и замарања при малом до умереном напору постоје и након прележаног ковида. Ове тегобе могу да трају од неколико недеља до неколико месеци после акутне инфекције. На сву срећу, код велике већине болесника оне пролазе спонтано или уз супортивну терапију и не доводе до трајног оштећења срца и великих крвних судова.

У интервјуу, за "Новости", професор др Петар Оташевић, кардиолог-интерниста Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње", каже да ковид може да има значајан утицај на кардиоваскуларни систем, независно од соја:

- Није примећено да делта сој изазива чешће или теже промене на кардиоваскуларном систему у односу на друге сојеве, али је овај сој много заразнији од других и самим тим захвата ширу популацију, укључујући младе, па се може стећи погрешан утисак да је опаснији. Дакле, већ нам је добро познато да вирусне инфекције, укључујући грип и ковид, могу довести до повећавања стопе стварања крвних угрушака у циркулацији и последичног инфаркта, шлога или емболије плућа.

Да ли се последице по срце и крвне судове јављају зависно од тежине клиничке слике?

- У принципу говорећи, оштећења кардиоваскуларног система су већа што је клиничка слика ковид-инфекције тежа, али то не мора увек да буде правило. У клиничкој пракси смо имали прилике да видимо болеснике који су имали тешку упалу срчаног мишића, практично без других симптома ковид--инфекције. Посебну опасност представља срчани удар код ковид пацијената, јер они имају склоност ка већем згрушавању крви па је отпушавање инфарктне артерије и стављање стента код њих теже и постоји већа могућност да се артерија не отвори у потпуности, или да дође до запушавања стента.

Јесу ли те последице пролазне?

- На сву срећу, код велике већине болесника ове тегобе пролазе спонтано или уз супортивну терапију и не доводе до трајног оштећења срца и великих крвних судова. Веома мали број болесника, испод пола процента, има трајна оштећења кардиоваскуларног система као што су тешка срчана слабост или комплексне аритмије као последицу ковид-инфекције.

Да ли је оправдано да се код сваке ковид-инфекције користе антикоагулантни лекови?

- Потреба за антикоагулацијом зависи пре свега од тежине ковид-инфекције и других придружених болести. Велика већина болесника не захтева никакву антикоагулантну терапију, јер је она у принципу резервисна само за пацијенте који имају тешке облике инфекције, ограничено су покретни или имају друге болести које захтевају примену ове врсте терапије. Повишена вредност Д-димера сама за себе не представља разлог за узимање терапије против згрушавања крви. Примена антикоагулантне терапије може да буде и опасна, јер може да доведе до озбиљних крварења и смртног исхода.

Ацетилсалицилна киселина разређује крв другим механизмом у односу на антикоагулантне лекове и најчешће није довољна да заштити болеснике који су у опасности од тромбоемболијских компликација. Ипак, примена антикоагулантне терапије се широко злоупотребљава и апелујем да се користи према стриктном упутству лекара.

Колико је ковид опаснији ако пацијент већ болује од неког срчаног обољења?

- Ковид је увек опаснији уколико претходно постоји неко друго обољење, па то важи и за срчана обољења. Под нарочито великим ризиком су болесници који имају одмакле форме срчане слабости или чекају на неку кардиоваскуларну интервенцију. Због тога апелујем на све срчане болеснике да се вакцинишу првом дозом, а оне којима је прошло шест месеци од друге дозе да добију и трећу. Често чујем да болесници не смеју да се вакцинишу јер болују од срца, али то једноставно није тачно. Што сте тежи срчани болесник већа је потреба за вакцином јер могу да се десе тешке компликације ковид-инфекције, укључујући смртни исход.

Има ли разлике у последицама на срце и крвне судове између мушкараца и жене?

- Мушкарци у принципу имају теже форме ковид-инфекције него жене и сходно томе већу учесталост компликација. Исто важи и за компликације кардиоваскуларног система. Тешко је рећи зашто је то тако, али се чини да важну улогу имају гојазност, пушење или друге болести као што је дијабетес или хронична опструктивна болест плућа. Надаље, изгледа да мушкарци чешће имају претеран имунолошки одговор на инфекцију ковидом што доводи до оштећењa срчаног мишића и крвних судова. Што се тиче врсте срчаних тегоба оне су сличне код оба пола, мада је показано да је упала срчаног мишића нешто чешћа код мушкараца.

Вакцина

МОГУ ли се исте последице по кардиоваскуларни систем јавити и код вакцинисаних и невакцинисаних?

- Не. Ризик да се заразите ковидом уколико сте вакцинисани је најмање седам до осам пута мањи него ако нисте. Вероватноћа да имате тежак облик инфекције је још много мања уколико сте вакцинисани. Сходно томе, јасно је да је учесталост оштећења кардиоваскуларног система као последицу ковид-инфекције драматично мања од вакцинисаних него код невакцинисаних, што се посебно односи на тешка и трајна оштећења.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)