ДВЕ ГОДИНЕ ДО ДИЈАГНОЗЕ ОТЕЖАНОГ ГУТАЊА: Професор др Александар П. Симић, о поремећајима фукнционалности једњака и могућностима лечења

САЗНАЊА о проблему отежаног гутања и спазма једњака значајно су напредовала, али поједини сегменти ових обољења и даље представљају непознаницу, па се у постављању дијагнозе доста "лута", а тегобе које пацијент има често погрешно приписују другим болестима.

Фото В. Данилов

У интервјуу за "Новости", др Александар П. Симић, хирург у Клиници за дигестивну хирургију - Прва хируршка клиника УКЦС, редовни професор хирургије и шеф Катедре хирургије на Медицинском факултету у Београду, каже да се симптоми ових обољења, међу којима су оећај застајања хране (дисфагија), болови у грудима и иза грудне кости, као и враћање садржаја (регургитација), у клиничкој пракси веома често погрешно приписују обољењима срца или плућа. Због тога болесници бивају подвргнути бројним дијагностичким процедурама пре него што се постави права дијагноза.

Шта подразумевају поремећаји функционалности (мотилитета) једњака?

- Они се дефинишу као група обољења коју карактерише неадекватна перисталтика једњака и његова два мишића стезача (сфинктера) између ждрела и желуца. Ова обољења у суштини подразумевају свако стање чији се симптоми не могу дијагностиковати структуралним променама, односно механичком препреком на једњаку (карциноми и сужења једњака, велике желудачне киле итд.). Најчешће се у основи ових обољења налази оштећена инервација самог једњака.

Како се дијагностикује ова група обољења?

- Поремећаји функционалности једњака се не могу увек са сигурношћу дијагностиковати само на основу симптоматологије или стандардне дијагностике као што су контрастна радиографија, гастроскопија или ЦТ. Некада је неопходно начинити мерење притисака у телу и сфинктерима једњака (манометрија).

Нису, ипак, сва обољења из ове групе подједнако честа.

- Међу поремећајима мотлитета једњака најзначајније и најчешће болести су ахалазија и дифузни спазам једњака. Ахалазија (немогућност опуштања) представља хронични, моторни поремећај једњака непознатог узрока који се карактерише одсуством перисталтике тела једњака и спазмом доњег езофагеалног сфинктера (ДЕС), односно немогућности да се адекватно опусти након акта гутања. Ахалазија данас представља око 80 одсто свих поремећаја мотилитета једњака, а јавља се код 11 од 100.000 становника. Инциденца ахалазије је ретка пре адолесценције (пет одсто), али се повећава са годинама и највећа је код болесника у шестој декади живота.

На основу чега се посумња на ово обољење?

- Основни симптом болесника са ахалазијом је дуготрајно отежано гутање које је прогресивног карактера. Постоји сталан осећај да се прогутани садржај задржава иза доњег дела грудне кости, али и у врату. Симптоми у свом почетку могу бити неспецифични, као што је отежано започињање акта гутања или кнедла у грлу, али се осећај застајања хране погоршава током времена. Код 25 одсто болесника јавља се специфичан тип отежаног гутања који се назива парадоксална. У том случају болесници осећају да им више застаје течна него чврста храна. Отежано гутање је често праћено спонтаним враћањем несварене хране или течности (регургитацијом), која се јавља након оброка или по заузимању лежећег положаја.

Да ли такво стање прате још неке тегобе?

- Храна и течност се нагомилавају у једњаку и болесници је често поврате у форми пенушавог садржаја или несварених залогаја. Због неправилних контракција једњака узрокованих немогућношћу адекватног проласка хране код око 30 одсто болесника се јављају болови иза грудне кости. Често се јавља и сув кашаљ услед преласка микрочестица хране у плућа, а могу се јавити и брохнитис или запаљење плућа. Многи пацијенти имају осећај горушице као последицу ферментације несварене хране у једњаку, што објашњава зашто се поједини пацијенти иницијално погрешно дијагностикују најчешће као ГЕРБ (гастроезофагеална рефлуксна болест). Стресна стања, хладна или врела течност значајно могу погоршати већину симптома.

Шта показује пракса, за колико пацијенту буде постављена тачна дијагноза?

- Просечно трајање симптома пре постављања праве дијагнозе износи око две године, а разлог је најчешће неадекватно препознавање клиничких симптома, тако да у почетку многи болесници буду погрешно лечени. Ово је један од основних разлога што симптом отежаног гутања мора увек бити лечен од стране високоспецијализованих лекара.

Који је редослед поступака у лечењу?

- Лечење ахалазије заснива се на симптоматској терапији, без могућности корекције основног неуромишићног обољења. Циљ лечења је да ослободи функционалну препреку завршног дела једњака, чиме се побољшава пражњење једњака, и омогућава несметан пролазак хране и течности у желудац. Иако постоје још неке методе лечења које су значајно мање успешне, хируршко лечење пресецањем мишића завршног дела једњака и горњег дела желуца (Хелерова миотомија) представља најефектнији вид лечења ахалазије.

Да ли је и хурургија једњака напредовала?

- Данас је "златни стандард" у лечењу пацијената са ахалазијом лапароскопска хируршка процедура која подразумева Хелерову миотомију, уз додатак антирефлуксне процедуре, како би се спречило враћање хране из желуца у једњак. Увођењем лапароскопског минимално инвазивног приступа, значајно је смањен степен компликација и скраћен период опоравка, тако да болесници у просеку остају у болници око 48 сати након операције. Клиника за дигестивну хиургију - Прва хируршка, Универзитетског клиничког центра Србије већ више од 40 година представља водећи регионални центар за лечење свих обољења једњака, а по броју и успешности лапароскопских операција ахалазије данас се сврастава у сам врх европске и светске хирургије.

Рекли сте да је и дифузни спазам једњака једно од чешћих обољења из ове групе.

- Други најчешћи проблем функционалних обољења једњака је дифузни спазам једњака (ДСЈ) који се карактерише некоординисаним вишеструким истовременим спазмима, стезањима тела једњака која су високих амплитуда, дужине трајања и учесталости. Доминантни симптоми ДСЈ су изненадан јак бол иза грудне кости, који је веома сличан ангини пекторис, са пројекцијом у леђа, праћен отежаним гутањем чврсте и течне хране (посебно хладне течности).

Када не делују лекови - хирургија

Колико се разликује терапијски приступ између ахалазије и ДСЈ?

- Лечење болесника са ДСЈ треба да буде усмерено ка отклањању симптома болести онда када је срчана болест дефинитивно искључена детаљном дијагностиком. Такође је неопходно имати у виду да је ово углавном болест старијих особа, тако да је нопходно добро проценити вид њиховог лечења у односу на удружене болести. У случају да је терапија лековима контраиндикована или недовољно ефикасна, најбољи вид лечења представља хируршко пресецање мишића целе дужине једњака. Данас се ова процедура најадекватније спроводи минимално инвазиваним торакоскопским приступом, без отварања грудног коша, чиме је драматично смањен морбидитет и опоравак, самим тим омогућавајући ширење индикација за оперативни захват.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Препоручујемо

Др Новости

0 35

ПОСЛЕ МОЖДАНОГ УДАРА - ОВА АРОМАТИЧНА БИЉКА: Ево који чај може да донесе благодети за организам

02. 11. 2021. у 15:15

Др Новости

1 12

ТРПЕЗА ЗА РАВАН СТОМАК: Поред скидања вишка килограма, овај режим оброка може да помогне и да спречите нека хронична обољења

01. 11. 2021. у 15:14

Др Новости

0 0

СВИЊСКИ БУБРЕГ ПРЕСАЂЕН ЖЕНИ: Велика напредак за светску медицину?

04. 11. 2021. у 14:14

Др Новости

0 1

ЛЕЧЕЊЕ БУРЗИТИСА: Доктор Никола Рогановић о упали бубрега

06. 11. 2021. у 11:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације