ВЛАСНИЦИ КУЛТНИХ РЕСТОРАНА НА РЕЦИ ПРОДАЈУ СВОЈЕ НЕКРЕТНИНЕ: Мања зарада због пандемије или најава строжих прописа?

С. Видачковић

21. 09. 2021. у 11:00

СТРОЖИ градски прописи за постављање плутајућих објеката, пандемија која је закључала угоститељске објекте и испразнила новчанике, наводно и засићење послом неки су од разлога продаје сплавова који су током деведесетих важили за места најбољег провода.

ВЛАСНИЦИ КУЛТНИХ РЕСТОРАНА НА РЕЦИ ПРОДАЈУ СВОЈЕ НЕКРЕТНИНЕ: Мања зарада због пандемије или најава строжих прописа?

Фото Н. Фифић

Осим малих објеката на води, некадашњи сплавови "Лукас", "Пирана" и "Леонардо" продају се за вртоглаву суму новца, од којих неке иду и више од пола милиона евра!

Некада "Лукас", један од симбола деведесетих, познат по журкама и ватреним обрачунима деведесетих - а данас "Узбуна" има 1.114 квадрата и нуди се за 666.000 евра. Како наводе из агенције која посредује при продаји ове некретнине, вишенаменски сплав на Ушћу може послужити за три локала. Заинтересованих већ има, а разлог продаје је тај што дугогодишњи власник не жели да се више бави овим послом.

- У потпалубљу се налази стан површине 229 квадрата са сауном, купатилом, дневним боравком, спаваћим собама... идеално за "стан на дан". Ноћни клуб је у приземљу на 309 квадрата, комплетно сређен са терасом која гледа на Калемегдан, а изнад је галерија на два нивоа, комплетно опремљена за разне прославе - кажу у агенцији.

За сплав "Пирана" код Сајма власници траже 110.000 евра, а "Леонардо" у близини Бранковог моста, прекопута Калемегдана нуди се за 200.000 евра.

Посредници кажу да се у последње време продаје све више сплавова, углавном мањих и оних који немају закупљено место. Такође, пандемија вируса корона и стављање катанца на речне угоститељске објекте знатно је утицала на многе власнике, који су дигли руке од овог посла и ставили своју плутајућу некретнину на продају. Када је пре неколико година почела градња комплекса Београд на води и уређења Сава променаде, сви сплавови који су били са обе стране Саве, од Газеле до Бранковог моста, померени су низводно. То је била одлука градских челника, која је увела мало реда у ову хаотичну област, без обзира на то што су ту били неки од најпопуларнијих сплавова, познати и међу странцима као синоним доброг провода.

Нови, строжи прописи за постављање и одржавање сплавова, које су у јуну усвојили београдски одборници, предвиђају 78 зона - 14 на Дунаву и 64 на Сави.

Овај документ дефинише намену и врсту плутајућих објеката који се деле у четири категорије - за јавне сврхе, које употребљавају државни органи, привредне, који обухватају угоститељске и продајне објекте, за сопствене потребе у циљу одмора, спорта или рекреације, док последња класа обухвата привезишта за чамце.

Димензије плутајућих објеката биће прописане овим актом, што значи да ако се иза реда сплавова налази неки споменик или заштићена зона, они неће смети да угрожавају поглед својом висином. Посебан део београдских река биће одређен за смештање хаварисаних и неупотребљивих пловила.

ПОПИСАНО САМО 319 ОБЈЕКАТА НА РЕКАМА

ИАКО према последњем попису из 2019. године на престоничким рекама има укупно 319 плутајућих објеката, Београђани знају да их има више. Многи их посећују, али многима и сметају. Места на која су некад одлазили само они жељни уживања у реци, цвркуту птица и нетакнутој природи, данас су постала главне туристичке атракције, за забаву до зоре.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!