Јеленa Розгa: Сви имамо трагове неких жилета

КАРИЈЕРА Јелене Розге сеже у, сада већ, далеку прошлост када је, својим гласом и емоцијом, вратила дух оне старе поп музике, коју смо волели у неким, још даљим, много лепшим временима, настављајући тамо где је стао један од највећих бендова бивше Југославије.

Тако је почела да исписује упечатљиве странице свог животног и музичког магазина, да би данас, двадесет година касније, живела својих пет минута, који, у њеном случају, заслужено, трају много дуже, иако је било потребно мање времена да се њена каријера преломи и учини је једном од најпопуларнијих певачица у региону.

Аутентичне песме, кроз које исписујемо овај интервју, су се низале, кораци постајали све успешнији, публика све већа, популарност све шира, али она, упркос свему, никада није изгубила своју, пре свега, унутрашњу светлост, а онда и своју једноставност, дух и сан. Остала је своја, на свом путу, верујући да је живот чудо и довољно „старомодна“ да никада не постане „звезда“, испод чијег сјаја, рђа бижутерија.

Под модерном женом се, данас, често, подразумева много тога бесмисленог, баналног, материјалног. У чему, ипак, нисте „Модерна жена“?

Слажем се да појам “модеран” може бити мач са две оштрице, а нарочито “модерна жена”. Живимо у чудним временима, када се олако стављају етикете и просипају речи, тако да ја, у многим стварима, нисам модерна и не желим да будем. Данас, модерно, увелико, “трчи” пуно испред нашег времена и сваког дана је нешто ново модерно. Тако да, кад боље размислим, ја сам, у ствари, старомодна.

фото: Марио Поје

Које су најсрећније странице „Магазина“ вашег живота, а које бисте радо поцепали?

Нема странице, у мојој књизи живота, коју бих поцепала. Можда се нећу враћати на њу и читати је поново, као неке друге, али све што ми се догодило у животу, све одлуке, сви кораци, иза свега стојим, јер су били моји. На сву срећу, много је више оних лепих и срећних страница и верујем да ће их бити још пуно.

Ко вам је направио највећи „Циркус“ од живота, а како сте, ипак, успели да останете „Соло играчица“?

У животу, различити људи покушају различите ствари, поред осталог и то да вам направе циркус, али поента свега, како у животу, тако и у послу, јесте да останете своји и аутентични. Да не дозволите да вас људи кроје по својој мери. Иако је доказ зрелости да се, понекад, приклонимо ситуацији или животном добу, веома је важно, без обзира на околности, остати свој. Најрадије бих под појмом “соло играчице” ставила такву врсту описа.

Какви „Жилети“ су вас најдубље посекли и на који начин лечите те ране?

Сви ми имамо трагове неких жилета, али “јуче”, увек, морамо оставити прошлости, тако да, сваки нови дан започнем, заиста, као нов, без рана и жилета и трудим се да, сваког дана, створим прилику за нову, лепу успомену за сутра.

Који „Ожиљци“ највише боле?

Они ожиљци који постоје и који су ту, временом престану да боле. Служе да се подсетимо, нешто научимо, да из тог искуства извучемо најбоље.

Од ког „Цунамија“ се, у животу и каријери, још увек, нисте опоравили?

Жив човек се од свега опорави. Било је погрешних одлука и болних тренутака, који се свима десе, али, као што рекох, прошлост остављам прошлости.

фото: Иван Павлиш

Шта је лек за душу, осим Арсена?

Лек за душу је љубав, топла реч, драга особа поред вас, пријатељ који, иако је далеко, мисли и не заборавља да буде ту, када је највише потребан. Лек за душу су и сви тренуци испуњености и среће.

Велику популарност доживљавате као „Отров“ или „Опијум“?

Не бих се бавила овим послом да га не обожавам, иако сам свесна да он подразумева и популарност и тренутке када припадаш другима, али ја, заиста, имам предивну публику којој, на својим концертима, с љубављу припадам. Никада ми није тешко да застанем на улици и сликам се са људима, ако то њих чини срећним. Наравно, постоје и негативне стране ове професије, и углавном су то ружне и лажне приче које се пласирају. На то сам навикла и само окренем главу, али никада нећу разумети потребу неки људи да газе по некоме, кога чак и не познају, и да, без икаквих проблема и последица, измишљају лажи и неистине.

Медији су, у вашој каријери, „Минус и плус“ или „Дај шта даш“?

Медији једнако неопходност, али не по сваку цену, тако да, никако дај шта даш. Потребни смо једни другима, али никада нисам користила медије за сопствену промоцију, ако немам шта да кажем, ако није у питању наступ, концерт, нови албум или нумера.

Када вас живот, неминовно, поведе у продавницу „Бижутерије“, шта купујете, или у њу, никада, не улазите?

Није злато све што сија, зар не? Руководим се тим принципом. Радо зађем у “бижутерију”, у смислу заборављених вредности и неких старомодних активности. Ако говоримо о накиту, не носим га превише, али онај који имам ми је веома драг и има далеко већу вредност од злата.

Љубав је за вас „Карантена“ или „Нирвана“?

Љубав је све! Без љубави нема ничега. Партнерска љубав, пријатељска, породична, љубав према послу, како год окренете - она је све. Главни покретач и енергија. Она ће вас, увек, одвести на место на ком требате да будете.

Колико је важно, у животу и љубави, покидати жице и разбити инструмент који од вас прави бижутерију?

Покидати жице је, по мом мишљењу, у реду, само онда када вам, како у животу, тако и у љубави, “није допуштено” да будете оно што јесте. Када, зарад неког односа, морате постати неко други. Тада сте “бижутерија”. Посивећете временом. Тада треба кидати жице и разбити инструмент.

После “седам минута” самоће, иза закључаних врата, да ли је лакше рећи “Удајем се” или “Да ли знаш да те не волим”?

Велике ствари никада није лако рећи, биле оне лепе или ружне. Чим су велике, носе тежину. У тим ситуацијама, заиста верујем, да човек минуте треба да проведе у самоћи, размисли, удахне дубоко и онда каже све што има, па чак и ако је то “да ли знаш да те не волим” или “удајем се”.

Шта, увек, саопштавате “у рукавицама, обзирно”, а шта директно, у лице?

Трудим се да увек будем директна и мислим да сви који су са мном сарађивали или ме познају, знају да је са мном све на “чисто”. Пакујемо само онда када не желимо да неког повредимо, па смо обазриви.

фото: Иван Павлиш

Када и коме, без размишљања и кајања кажете: „Одо’ ја“?

Свима који ме воле и који ме познају, који ме разумеју. То је отвореност једног односа. Кад се, понекад, можете окренути и отићи, а не стрепети да ли ће ваша особа бити ту кад се вратите. С друге стране, постоје људи који својим понашањем и особинама завређују један поштен одлазак.

У којој животној ситуацији сте, с друге стране, последњи пут, себи рекли “Остани”?

Кажем “остани” када се у мени јави онај унутрашњи глас који ме помера, који ме води, који стави препреку и не да да одем од људи и ситуација за које моја интуиција каже: “Јелена, буди сада ту!”. Последњи пут сам себи рекла “остани” у студију. Остани и отпевај ову песму као никад пре, остани и осети је, нека те понесе, зато што се јавио тај глас, који ми је шапнуо да то вреди. Остала сам и видећемо сада шта ће бити.

У чему сте „Краљица“ без круне, а коју круну поносно носите?

Многе круне поносно носим. Једну као пријатељ, другу као извођач, више од двадесет година, трећу као сарадник. Свака, мени блиска особа, која се налази у мом животу, је посебна, и круне тих односа, заиста, с љубављу носим.

За кога или шта “Гинете” и “Гризете”?

За све што волим. За посао. За љубав. За добру песму. За позитивну енергију. За публику која, са мном, пева у глас. Када знају нову песму и када ми је срце пуно што деле са мном моју страст. За праве пријатеље. За један овакав, добар интервју.

Шта је, у вашем карактеру и природи, највећа „Роба с грешком“?

Емотивност. Срце. То некако, данас, увек, кошта. Али, то је, можда, једина ствар која нема грешку. Када све чините срцем.

„Добитна комбинација“ у вашем животу и каријери је „Писмо или глава“?

Увек нешто између. Све је питање мере. Не смете претерати, а ни бити превише благи. Тако да, ни писмо ни глава, већ, опет, срце.

Због чега је „Живот чудо“ и колико среће вам је то чудо донело?

Много. Заиста много. И не знам да ли би ми толико среће живот донео, да га не посматрам управо тако - као чудо. Сваки дан, кад устанете, ви имате 24 часа, 1440 минута, да живот посматрате и доживите као чудо. Ја то стварно ценим и трудим се да искористим сваки минут.