Зоран Јанковић: Инатом до последњег кадра

Сузана Бијелић

12. 10. 2014. у 14:02

Пред премијеру филма „Бранио сам Младу Босну“

КАДА се осврне на пут од идеје до реализације филма „Бранио сам Младу Босну“, продуцент и власник „Кошутњак филма“ Зоран Јанковић каже да је право чудо што је прича о суђењу Гаврилу Принципу и његовим друговима екранизована. А, јесте. После намицања новца за снимање, београдска публика ће филм премијерно видети 14. октобра у Сава центру.

- И 2005, док смо радили „Где цвета лимун жут“, нико није хтео да помогне - истиче Јанковић. - Направио сам га приватним средствима, јер и тада је било много неразумевања. Додуше, овог пута нам је била обећана помоћ.

* Чија?

- Имали смо чврсто обећање из Републике Српске да ће нам помоћи. Било је планирано да премијеру огранизујемо за Видовдан, у Бањалуци и Београду. Међутим, од помоћи на крају није било ништа и снимање смо завршили тек 4. августа. Радио сам много филмова, али овог пута припрема и претприпрема трајале су четири пута дуже него сама реализација. Пројекат није комерцијалан, па кад имате приватну компанију, важно је да на крају будете макар на позитивној нули.

* Одувек сте желели да снимите историјско штиво?

- Кад погледамо историју нашег филма, Први светски рат је веома мало рађен. Зато сам обележавање те епохе доживео као велику част. Срђан Кољевић ми је донео сјајан сценарио. Рекао сам му да прича има капацитет да буде и мини- -серија. „Кошутњак филм“ је уложио новац, део средстава добили смо и од Филмског центра, на конкурсу, а затим сам преговарао са РТС. Упркос лошој финансијској ситуацији показали су добру вољу, тако да ће добити серију од пет епизода. Емитовање ће почети у другој половини децембра.

* До сада сте имали добар слух у шта треба да улажете. Стрепите ли сада, јер овај пројекат је другачији?

- Био је то један од великих догађаја у нашој историји, па је и моја одговорност велика. Али, и ја и неки моји пријатељи и колеге који су видели филм, веома емотивно смо га доживели. Прича је истинита и дирљив је начин на који су млади глумци представили идеализам. Иако је буџет био скроман, они су препознали добар текст и нашу енергију, па нас нико није одбио. Захваљујем се свим глумцима. На филму се види страст коју су унели у ликове.

* Колико је у ствари филм коштао?

- И филм и серија коштали су мање од цене просечног филма у Србији. Олакшавајућа околност била је што „Кошутњак филм“ има комплетне техничке капацитете. Оно мало новца што смо сакупили отишло је за снимање, хонораре аутора, глумаца... Све смо урадили за шест недеља, што је подвиг. Имали смо одличну екипу. Поред Кољевића као сценаристе и редитеља, били су ту и директор фотографије Горан Воларевић, монтажер Пера Путниковић, Борис Чакширан је урадио сјајне костиме, а сценографију млада сарадница Зорана Петров. Срђан и ја дали смо шансу Биљи Крстић да уради музику и мислим да ће она зачинити целу причу.

* Да ли ћете обрађивати још неке историјске теме?

- Следеће године бисмо могли да урадимо нешто о преласку српске војске преко Албаније. Већ сам о томе разговарао с Милованом Витезовићем. Опет бисмо урадили и играни филм и мини-серију. То је формула како да у времену кризе одржимо ниво продукције какав смо досад имали. „Млада Босна“ имала је све предуслове да се не ради, али смо Кољевић и ја били упорни. Било је ту и ината. Такав смо народ. Кад проради инат, настане додатни мотив. Сада могу да кажем - то је то. Паре нису увек битне. Радио сам комерцијалне серије за Прву, и опет ћу радити...

* Али, овај филм није био за паре, већ за душу...

- Био је, некако, другачији. Ето, уписаће се да смо ми урадили тај филм, а публика нека да суд. Искрено, имам трему како ће да прође премијера.

ПРИНЦИП КАО ЛИЧНА КАРТА

У ГЛУМАЧКОЈ подели, осим афирмисаних Вука Костића, Небојше Глоговца и Николе Ракочевића, у причи о младићима који су сањали о слободи играју и „млада имена“. Међу њима је Милош Ђуровић, у роли Гаврила Принципа која ће му, нема њумње, бити „лична карта“.

- Троје глумаца ће сигурно после филма и серије стећи популарност. Још на снимању говорили су: „Сад овако нешто радимо и ко зна кад“.


ЗВЕЗДА ЗА ДВА САТА

ЈАНКОВИЋ открива колико времена је потребно да глумац постане звезда. Наводи пример Бранкице Себастијановић, која је постала популарна после серије „Самац у браку“.

- Били смо у Крагујевцу на премијери филма „Кад љубав закасни“. Бранкица је стајала са стране и нико је није регистровао, док су на десетине девојчица одмах опколиле Биковића. Ниједна није хтела да слика. Све су хтеле да се сликају. Бранкица је рекла да ће их она фотографисати. То је било пре филма. Али, када се филм завршио, сви су на њу навалили, желећи да се с њом сликају. У року од два сата постала је звезда.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације