У Црној Гори страхују од јавног дуга

У НЕДАВНОМ извештају Европске комисије, али и из ММФ-а стигле су поруке да се успорава економски раст у еврозони, а да је неизвесно хоће ли државе региона, па и Црна Гора, успети да очувају стабилне стопе привредног раста. То је потврдио на Самиту гувернера и министара финансија Надем Илахи из Међународног монетарног фонда.

Прочитајте још: ПОРАСЛО ЗАДУЖЕЊЕ: Ауто-пут увећао јавни дуг

- Ипак, извесно неће бити нове кризе и рецесије. Спорно је и што државе Западног Балкана нису, а могле су и требало је да доследно спроведу мере фискалног прилагођавања. Чаша је и полупуна, али и полупразна. Можете да прославите те добре ствари, али нисте урадили оно што сте могли и што је требало - поручио је Илахи.

Дарко Радуновић, црногорски министар финансија, каже да је Црна Гора урадила колико је могла, да је смањила дефицит и у протекле две године достигла ниво раста од готово пет одсто бруто друштвеног производа. Уверава и да ће ове године буџетски мањак бити око три процента, а да ће наредне године ниво јавног дуга бити око 64 одсто.

Прочитајте још: Дуг увећан за 2,4 милијарде

- Не бих се сложио са том констатацијом. Мислим да смо остварили што смо могли, али не и колико је требало. Јако су нам важне оцене и Светске банке и ММФ-а, али сматрам да приликом изласка на ино тржиште инвеститори читају то што они напишу. Мој је апел да се о томе заиста поведе рачуна - поручио је Дарко Радуновић.

Економски аналитичар Василије Костић оцењује, за "Новости", да ће бити изазов да се одрже високе стопе економског раста какве су биле у минуле две године.

- Кључно је да се не повећава јавни дуг, да се увећа запосленост. Неопходан нам је динамичан раст, али то је и изазовно и захтевно одржати се на прошлогодишњем нивоу од готово пет одсто - прокоментарисао је Костић.

Иначе, укупни јавни дуг Црне Горе 31. децембра прошле године износио је 3,2 милијарде евра или 70,9 одсто процењеног БДП-а. Од те цифре на спољни дуг односило се 2,7 милијарди, док је унутрашњи износио 393 милиона евра.

У Унији послодаваца сматрају да је и даље проблем за постизање пожељног нивоа раста, што мала и средња предузећа, која су најбројнија у Црној Гори и даље имају проблем у приступу финансирању. Истичу и високе камате.

- Високе каматне стопе и колатерал највеће су ограничење за обезбеђивање финансија за мала и средња предузећа. Не постоје ни посебни програми подршке предузећа, нпр. жена предузетница или младих у бизнису - истакли су у послодавачкој организацији.

- Иначе, све анализе показују да је за стабилне финансије неопходно да економски раст на годишњем нивоу буде око пет одсто.