НА шабачком гробљу, од петка, почивају супружници Вељко (85) и Милосава Радмановић (76), који су умрли у једном дану. Упокојили су се у четвртак, бака у 3.30, а деда у 10.30, у свом стану у граду на Сави, код Саборне цркве Светих апостола Петра и Павла.

Живот овог брачног пара, како кажу њихова кћерка Весна и унук Никола Митровић, обележила је велика љубав. Она "која се годинама само распламсавала, а никад није јењавала ни за јоту". Деда је у Шабац дошао из Плашког из Лике, бака је Мачванка из Бадовинаца.

- За шест деценија никада се нису посвађали, баш никада - тврде њихови најближи, али и времешне комшије из центра града, које их познају од младости. - Нигде и никада нису ишли једно без другога. Увек су, некако, на необјашњив начин, били сличног расположења. Кад је једном добро и другом је, кад не ваља обоје су тужни. Тако је било до краја живота, јер, ако једно оде код лекара, и друго иде. Водили су идиличан породични живот, фини, отмени и занимљиви људи, које је волео и комшилук и град.

Прочитајте још: Вечни мир јој кваре прописи: Борба са администрацијом дуга пола века - голим рукама су њене ситне кости пренели из Београда у Нови Сад у гробницу поред оца и супруга

Унук Никола каже да је деда умро седам сати после баке, а да није сазнао да је она издахнула. Да је, којим случајем, чуо да је умрла, "истог тренутка би и његово срце стало". И једно и друго, као да су осећали да им се крај ближи. Заједно им је служено опело, заједно су испраћени на вечни починак, у гробницу која ће сведочити о великој љубави двоје људи, којима различитост менталитета из крајева коју су "унели" у брак, не само што није сметала, већ им је љубав и разумевање учинило лепшом, снажнијом и бољом.

Прочитајте још: Сваког дана је на радном месту, у кројачкој радњи: Миливоје Туфегџић (82) не одваја се од игле и шиваће машине

- Много су нас волели, у свакој речи било је љубави "за богове" и за нас, увек су нас разумели и није ни чудо што их је обожавала моја унука Нађа, њихово мило праунуче - каже кћерка Весна. - Три деценије су били пензионери. На живот се никад нису жалили. Увек су усправно ходали улицама Шапца, града који су волели свим срцем, носећи љубав и за Лику и за Мачву. Пензионерске дане дивно су проводили, тако да им никада није било досадно. Очигледно, као да су били рођени једно за друго.

СВЕДОК ЉУБАВИ

ОПЕЛО брачном пару Радмановић служио је прота Мирко Вилотић. У пригодној, опроштајној беседи од Милосаве и Вељка рекао је:

- Овакви случајеви представљања Богу су малобројни. И сам сам био сведок њихове међусобне љубави, поштовања и дивног односа према свим људима и љубави према својој Цркви.