Svakog dana je na radnom mestu, u krojačkoj radnji: Milivoje Tufegdžić (82) ne odvaja se od igle i šivaće mašine

B. BORISAVLjEVIĆ

21. 11. 2019. u 13:30

Сваког дана је на радном месту, у кројачкој радњи: Миливоје Туфегџић (82) не одваја се од игле и шиваће машине

Foto: Ž. KNEŽEVIĆ

Rad i svakodnevni kontakt sa mušterijama održavaju ga vitalnim

OD IGLE, konca i šivaće mašine, ne odvaja se više od pola veka. Iako je već uveliko zagazio u devetu deceniju, Milivoje Tufegdžić (82) je svakog dana na radnom mestu - krojačkoj radnji u Ulici vojvode Stepe. I nedeljom, mora da svrati, "reda radi". Lola, kako ga zovu najbliži, oko sebe širi pozitivnu energiju, a na vedrom duhu u poznim godinama, mogu mu pozavideti i oni mnogo mlađi. Otkriva nam da ga rad i mušterije održavaju tako vitalnim.

Iz rodne Sremske Mitrovice u Beograd je došao šezdesetih godina prošlog veka. Rešio je da uspe i ostane. Nije odustajao ni kada je, kod čuvenog beogradskog krojača u Strahinjića Bana, radio tri godine bez dinara. Stigao je i do Beča i salona za šivenje frakova. Ali, u gradu valcera, zadržao se tek nekoliko meseci. Ni pohvale gazde i mušterija, ni "novci", nisu mogli da ga zadrže. Kako kaže, nije bilo duše i topline u hladnim Austrijancima. Rešio je da rizikuje i sa kolegom otvori samostalnu radnju, najpre u Ulici Grčića Milenka, a od 1971. godine je na sadšnjoj adresi.

Posao je krenuo. Za Loline vešte ruke, pročulo se po gradu. Među stalnim mušterijama su Srđan Đoković, Vesa Jevrosimović, Tanja Bošković, Miša Matijaš, Dragan Brajović Braja, Bane Stojaković, vlasnik "Eurosalona"... Dolaze zbog raznih prepravki, pošto već 20 godina čika Lola ne šije odela.

- Srđan Đoković je tačan kao sat i želi da odmah bude gotovo - priča Milivoje. - Donosi svoje stvari, ali i za sinove, uglavnom odela za skraćivanje. Želi odmah da plati, kažem mu sačekaj da završim. Uvek ostavlja bakšiš, kao i Bane Stojaković... Svi su oni potpuno normalni ljudi, nisu opterećeni time što su poznati. Nikada nisam imao problema ni sa jednom mušterijom. Ako vidim da ne prihvata ono što kažem, povlačim se, ne raspravljam se.

Čika Milivoje bez problema i "iz prve" može da uvuče konac u iglu. Kaže da obraća pažnju i pamti samo lepo, a ono ružno na "jedno uvo uđe, na drugo izađe". Iako je krojački zanat nekada bio izuzetno cenjen, a imati svog majstora za odelo stvar prestiža, vremena su se promenila. Dobrog krojača je teško naći, a i odeljenja gde se školuju su prazna.


Foto: Ž. KNEŽEVIĆ

- Dve godine sam davao oglas za krojača, nisam mogao da nađem nikoga - priča Milivoje. - Javio se jedan, koji je tražio da mu platim 20.000 evra da razradi posao?! Danas svi hoće da ne rade, a da lepo žive. To ne može. Mora da se radi i 15 sati, ako želite da uspete. Tužno je da u Beogradu, uskoro, neće biti majstora, koji zna da sašije odelo.

Veliku podršku u životu, a i radu, Milivoju daje supruga Nevena, a ni posle 45 godina braka, ljubav nije prestala. Njihova najveća sreća su unuci Oleg i Anika, kao i tri ćerke, koje su, takođe, uspešne u svojim poslovima.


Foto: Ž. KNEŽEVIĆ


ŽESTOKI MOMCI

MEĐU mušterijama su bili i žestoki momci. Čika Lola nije ni znao ko su Giška, Beli, Žuća... Seća se i anegdote.

- Ulazi čovek i predstavlja se "Ja sam Beli", na šta ja odgovaram "Drago mi je, ja sam Crni" - priča Milivoje. - Uvek mu je vozač nosio cipele i odelo. Tek kasnije sam saznao ko su ti momci. I oni su uvek bili dobre mušterije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije