ОД КАДА је први пут аутомобил прошао београдским улицама, а то је било давне 1903. године, у варошком амбијенту су своје место заузела и саобраћајна правила.

Тридесет година касније у листу "Време" наилазимо на саркастичан текст који ће се поспрдно односити и према возачима и према пешацима. Аутор примећује да је "и ове, 1933. године донета наредба о регулисању саобраћаја, као "да су и у њој предвиђене казне за оне возаче који возе кроз варош брже од 15 километара на сат".

- Као и увек, тако ће и од сада за сударе и гажења увек бити криви шофери - примећује аутор потписан са "Брандим". - А метнимо руку на срце и признајмо да то није право. Нису криви шофери што возе брзо, него пешаци што иду споро. Ко је крив пешацима што у време опште аутомобилске утакмице у брзини нису ништа учинили да повећају своју брзину? Кад може Нурми (Мисли се на легендарног атлетичара) да трчи 40 километара из каприса и беса, зашто не би могао сваки од нас да развије брзину бар од 20 километара на улици, кад зна да му од тога зависи живот? Као што шофери треба да полажу испит, тако треба да га полажу и пешаци.

Потом аутор шаљиво нуди сугестије које би требало да усвоје пешаци на градским саобраћајницама...


Прочитајте још - Београдске приче: Здање које памти старе официре


- Сваки грађанин има право да се креће улицама ако има развијено чуло слуха, вида, да има здраве ноге и да је куражан - почиње листа савета. - Треба да има положен пешачки испит и потврду да зна из колико делова се састоји аутомобил, а из колико делова, опет, човек, ако га ауто прегази. После теорије кандидат излази на улицу, и ако остане жив, добија пешачку дозволу.

Према мишљењу саветодавца, кратковиди не смеју сами да прелазе улицу већ треба да имају "слеповођу", а глувима се препоручује да уопште не излазе из куће. Они који не могу пешке да развију 50 километара на сат спадали су у угрожене.

- Старије особе, власници реуматизма и ишијаса, сопственици астме и дузтабанлије који не могу развити прописану брзину саветују се да се снабдеју ролшуама којима ће моћи колико толико да парирају брзину аутомобилску.

Дабоме, неке ствари се не мењају, без обзира на силне деценије које су се од тада смениле. Тако је саветовано возачима на ролшуама "да ће бити кажњени за сударе са млађим дамама у циљу упознавања. Исто тако морају строго водити рачуна да не насрну на ауто у којем се вози неки познати политичар како се после тога судара не би распредале у јавности вести о богатству његовом".

"Ко се буде огрешио о ова правила, одузеће му се ролшуе и биће остављен на милост и немилост аутомобилима."