Zlatari se odužili svetitelju

U Crkvi Pokrova Presvete Bogorodice, u manastiru Mala Remeta, na južnim padinama Fruške gore, u novom kivotu nalazi se čestica moštiju Svetog Đorđa Kratovca, dar Unije zlatara Srbije. Svečanu liturgiju i osvećenje kivota služio je episkop sremski Vasilije sa sveštenstvom Srpske pravoslavne crkve, a ovom posebnom svetovnom činu prisustvovao je veliki broj pravoslavnih vernika.

Iako je prošlo skoro 50 godina otkako je došla i zamonašila se u ovom manastiru, igumaniji Rafaili sećanja ne blede. Kaže, bilo je to teško vreme gladi, siromaštva, ali i velike odbojnosti vlasti prema crkvi i manastirima.

- Zatekla sam spaljeni konak, spavala sam gotovo pod vedrim nebom, a da se prehranimo nas dve monahinje išle smo u nadnicu kod seljaka i u seljačku radnu zadrugu, da zaradimo za hranu i da nešto para uložimo u opravku konaka - priseća se igumanija, koja sa nedavno napunjenih 70 godina hoda uz pomoć štapa.

Baš kada se krenulo u manastirsku obnovu, u crkvi je pronađen deo moštiju Đorđa Kratovca, kojeg su Turci početkom 16. veka mučki ubili. Sve do ovog osvećenja, deo mošti ležao je u starom kivotu, koji je zamenjen novim i to filigranskim radom najfinijeg srebra, koji krasi drago kamenje sa Fruške gore.

- Đorđe je bio zanatlija, i mi zlatari njega svetkujemo kao našu slavu. Kad smo čuli da se deo njegovih mošti nalazi ovde, odlučili smo da izradimo novi kivot i tako darivamo manastir - kažu predstavnici iz Unije zlatara koji naglašavaju da su radovi trajali šest meseci.

Ni ovaj manastir, kao većina fruškogorskih nije bio pošteđen, te su ga Turci zapalili. Pretpostavlja se da su ga 1679. godine obnovili monasi iz manastira Rača, kada je patrijarh Arsenije Čarnojević dozvolio izbeglim monasima da se nasele u Malu Remetu. Danas se u njemu čuvaju rukopisne knjige koje su pisali baš ti monasi iz Rače, za vreme boravka u njemu početkom 18. veka.

Slava Male Remete je Pokrov Presvete Bogorodice, 14. oktobar, a od pre sedam godina manastir je počeo da slavi i Đorđa Kratovca, koji se praznuje 24. februara.

ŽIV SPALjEN NA LOMAČI

ĐORĐE Kratovac imao je 18 godina kada su Osmanlije htele da ga poturče. Kada je odbio da primi i tursku sablju, u Sofiji 1515. godine živ je spaljen na lomači, za primer ostalim vojnicima koji bi odbili naređenje.

Predanje kaže da je odmah po smrti, Isus na nebu Đorđu dao venac s kojim je oko vrata otišao u večnu slavu.