Dobitak na duže staze

ANTALIJA
OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA „NOVOSTI“

DA je u utakmicama s prefiksom „kontrolna“ suština, ono što se dobija na duže staze, ponekad ako ne važnija od rezultata, a onda makar jednaka, pokazao je susret Srbija - Poljska (0:1) u turskoj Antaliji. Jesu naši mladi fudbaleri, pojačani s nekoliko iskusnijih igrača, pretrpeli poraz koji ih peče i boli, pogotovo jer su mnogi od njih bili debitanti i nisu želeli da prvi meč u reprezentaciji pamte po neuspehu. Ali, ono što je dobro, to je opšti utisak. Moglo je da bude i nerešeno, ali ukupna slika koja se iskristalisala posle 90 i kusur žestokih minuta - ne bi bila drugačija.
Tim Holanđanina Lea Benhakera igrao je na „ivici noža“ i umešno koristio uigranost i iskustvo, a pre svega fizičku nadmoć u odnosu na mlade „orlove“.
Ipak, može se konstatovati da je slavio srećniji, jer iako je Poljska bila dominantnija, Srbija je imala čak četiri velike prilike koje su propustili Đurić, Mrđa, Pejčinović i Jevtić.
- Žao mi je što nisam postigao taj gol koji bi možda utakmicu odveo u druge vode - kaže nesuđeni strelac Dragan Mrđa, koji se našao oči u oči sa poljskim golmanom i promašio zicer. - Videlo se da je Poljska svežija i, ruku na srce, uigranija ekipa. Oni su ranije došli u Tursku i dobro se pripremili, pobedili prvoligaša Antaliju sa 3:0. Zbog svega toga, ovu utakmicu i njen ishod treba pre svega posmatrati kao priliku za proveru igrača koji mahom igraju u Srbiji. Smatram da je utisak povoljan s obzirom na to da je ovo bilo naše prvo okupljanje u ovom sastavu.
Napadač Vojvodine smatra da je igra u drugom poluvremenu trebalo da bude nagrađena izjednačujućim golom.
- U drugih 45 minuta mi iskusni dodali smo još ritma i igrali egal sa Poljacima. Mislim da bi remi bio najpravedniji ishod.
Selektor Radomir Antić šansu nije ukazao samo Kruševljaninu Josipu Projiću jer je na zvaničnoj utakmici imao pravo na šest izmena. Kapiten Milijaš je pokazao zašto mu je poverena traka, vezista Matić je bio mnogo bolji u drugom poluvremenu, kada je igrao na mestu koje mu više odgovara, a Pejčinović je pokazao polivalentnost jer je zamenio povređenog Obradovića na levoj strani, iako je po prirodi posla centarhalf. Iskusni Zajić je doneo hitrinu na sredini terena, a Lazović i Jevtić uneli su živost u napadu Srbije...
- Čast mi je što sam uopšte bio pozvan - kaže Danijel Aleksić, naš najmlađi reprezentativac. - I to je nešto najdivnije što mi se dogodilo. Ovako sam zamišljao svoj debi za A reprezentaciju i ponosan sam što je jedan tako veliki stručnjak kao što je Antić smatrao da zaslužujem poziv. Jedino mi je žao zbog rezultata i što ću debi u najboljoj selekciji pamtiti po porazu.
Vreme će odneti taj poljski gol u zaborav, ali smo sigurni da većina talentovanih srpskih fudbalera neće otići istim putem. Na njima je da nateraju selektora da uvek čuje melodiju stare pesme Đoleta Balaševića: Računajte na nas!

ALEKSIĆ UZ RONALDA
DANIJEL Aleksić nikada neće zaboraviti Antaliju. Novosadski poletarac je postao najmlađi reprezentativac u istoriji srpskog fudbala. U danu debija imao je 17 godina i 224 dana, samo 23 manje od Ronalda u trenutku kad je odigrao prvi meč za Brazil. Ali, na našim prosorima ispred Aleksića ostaje Mitar Mrkela koji je u dresu Jugoslavije debitovao sa 17 godina i 127 dana.
Na listi je nedodirljiv Dijego Armando Maradona (16 godina i 125 dana), dok četvrto mesto drži Pele - 16 godina i 256 dana.

OBRADOVIĆ
LEVI bek Partizana Ivan Obradović napustio je teren već u 34. minutu.
- Nije ništa strašno, dobio sam jak udarac kolenom u butni mišić. Osećao sam jak bol i morao sam da izađem. Mirovaću dan-dva pa ću opet na teren. Žao mi je što nisam mogao da pomognem drugovima - kaže Obradović.