Ana i Milko Bjelica, brat i sestra iz vrhunske sportske porodice, slavili su mnogo puta 2017. godine: Kuću pune trofejima

TOKOM osnovne škole, dok je Milko Bjelica igrao basket sa drugovima u kraju, zadatak osam godina mlađe sestre Ane bilo je dodavanje lopte. Danas poznata odbojkašica Srbije može da se pohvali da ima više trofeja nego stariji brat. Ipak, sve titule se u porodici broje kao zajedničke. Bjelice su u 2017. dopunile vitrinu Aninom evropskom zlatnom medaljom u nacionalnom dresu i triplom-krunom, koju je Milko osvojio sa košarkašima Crvene zvezde. Najstarija sestra Milka je završila košarkašku karijeru, a dva mlađa člana trenutno brane omiljene crveno-bele boje...

- Osećaj koji sam doživela kada sam izašla na čuveni "balkon", ne može da se zameni ni sa čim - lako je Ana izabrala trenutak godine. - To je nešto što sanja svaki sportista, pa tako i ja, kao i moji brat i sestra. Bili su ponosni na mene.

Ana je napravila uspeh sa reprezentacijom, Milko je imao blistavu klupsku sezonu.

- Posle mnogo sezona u Zvezdi, osvojio sam prvu titulu - zadovoljan je Milko. - Pamtiću 2017. zbog tri trofeja, ali i zbog svih dobrih partija ekipe i u ovoj i prethodnoj sezoni.

Zanimljiva situacija u porodici je to što starije dete igra za Crnu Goru, mlađe za Srbiju.

- Moja karijera nije bila na vrhuncu kada sam dobio prvi i jedini poziv da igram za neki nacionalni tim - objašnjava košarkaš. - Nisam bio aktuelan, bio sam u senci i dres Srbije je bio daleko. Kao profesionalac sam želeo da imam nastupe i za reprezentaciju i ova moja odluka je bila stvar isključivo sportske ambicije. Nemamo nikakve barijere, jer se Ana bavi sportom u kome sve to drugačije fukncioniše.

Pročitajte još Bjelica: Zvezdin sjaj s Radonjićem

Još jedna podela se dogodila kada su birali šta će da treniraju.

- I ja sam kao njih dvoje počela da treniram košarku u osnovnoj školi - otkriva Ana. - To je sport koji volim da pratim i koji je mnogo više propraćen. Ipak, ubrzo sam sa drugaricom krenula na odbojku u Obiliću, svidela mi se i ostala sam u njoj.

Milko misli da je sestra napravila pravi izbor:

- Uvek sam zamišljao odbojku kao pravi sport za žene, gde nema kontakta. Ali ona je veoma talentovana i za košarku, bila bi uspešna i da je to izabrala.

Samo reči hvale stižu i sa druge strane:

- Nikad nisam objektivna kad ga gledam, uvek mi je najbolji. I kad napravi grešku, nije njegova - smeje se Ana. - Ove sezone sam ispratila veliki broj utakmica, uživam uvek i navijam da pobede, ne analiziram toliko igru. Nerviram se i imam veliku tremu.

Pročitajte još Bjelica: Ne znam da li mi je ovo utakmica karijere

Nije ni čudo što od sestre dopire najveća podrška sa tribina.

- Čuvao sam je odmalena - priseća se Milko. - Više vremena smo provodili nas dvoje zajedno, jer je Milka koja je najstarija, rano otišla u inostranstvo. Vodio sam je i u vrtić, ali i kad idem napolje s drugovima.

- Bila sam prilepak klasični - ubacuje se Ana.

- Nekad mi je bilo dosadno, ali nisam imao izbora - slatko se nasmejao Milko. - To jest mene nije toliko smaralo, koliko moje društvo. Kad se pojavim s njom, oni prokomentarišu: "Pa zašto opet". A ja slegnem ramenima: "Pa moram."

A ona je kao i svaka mlađa sestra uživala:

- Uvek sam išla s njima, sedela, ćutala i gledala šta rade.

Najmlađe dete u porodici mora da ima neke povlastice.

Pročitajte još Bjelica: Zvezda pokazala da je najbolja u regionu

- U najgorem slučaju po nju, sve se delilo ravnopravno.

Ana se nije bunila.

- Prema meni su se uvek svi u porodici ponašali predivno, nikad nisam imala problema. Milko nije strog brat.

Kad premotaju film na scene iz detinjstva, pojavi se slika poznatog terena.

- Bilo je to u dvorištu na Zvezdari, sada više i ne postoji. Koristili smo ga kao deca, dok nismo otišli svako na svoju stranu. Igrali smo basket, onako amaterski, rekreativno. Najčešće sa društvom iz osnovne i iz kraja. Stalno smo bili tu.

Mlađi član je imao specijalnu ulogu.

- Meni je bilo zanimljivo jer sam gledala i dodavala lopte, uglavnom je dolazilo njegovo društvo.

- Pa ipak je velika razlika osam godina - pravda se Milko.

A onda su se vratili na već pomenuto zajedničko "druženje".

- Najgore mi je bilo kad idemo s mojim drugovima, a onda se ona umori i kaže: "Nosi me" - nasmejali su se uglas brat i sestra, zbog "buđenja" uspomena iz najbezbrižnijeg doba.