Ovih dana se puno prašine diglo u javnosti posle utakmice evropskog rukometnog prvenstva između Srbije i Crne Gore na kojoj su “đetići” nastupali prvi put u zelenim dresovima.

Pošto su izvojevali prvu pobedu ikad na bilo kom takmičenju Crnogorci su i u autobusu proslavili trijumf sa spornom zelenom zastavom.

Srbi su sve to doživeli kao namernu provokaciju, jer je to boja Komitskog pokreta, koji se 1918. na Skupštini u Podgorici pobunio protiv odluke da se Crna Gora priključi Srbiji.

Ovo nije prvi sukob balkanskih naroda na sportskim igralištima. Bilo je teških provokacija, žestokih tuča, neki su čak, kažu, bili uvertira za rat. Pa da se podsetimo najupečatljivijih varnica balkanskih naroda na sportskim igralištima iz bliske prošlosti.

POČETAK KRAJA VELIKE JUGOSLAVIJE I BOBANOV KUNG FU POTEZ

Za taj 13. maja 1990. godine bila je zakazana utakmica fudbalskog prvenstva Jugoslavije između domaćeg Dinama i Crvene Zvezde. Mnogi smatraju da je upravo na tom stadionu počeo raspad SFRJ.

Utakmica osim prestiža, nije imala rezultatski značaj - pošto su crveno-beli nekoliko kola pre kraja prvenstva već obezbedili prvo mesto na tabeli. Međutim, meč nije odigran jer su se desili nezapamćeni neredi.

Sukobi su počeli još pre početka meča. Došlo je do tuče Zvezdinih navijača sa zagrebačkom policijom, ali i sa “Bad Blue Boysima”. Bilo je povređenih. Delije, kojih je bilo oko 2000 su tada prvi put javno pevale do tada zabranjenu četničku pesmu "Od Topole, pa do Ravne Gore". Krenule su dakle i verbalne čarke među navijačima i pre prvog sudijskog zvižduka. Bilo je i uvreda na nacionalnoj osnovi. Samo što je utakmica počela pristalice Dinama su odvalili ogradu na severnoj tribini i utrčali na teren.

Utakmica je prekinuta i nastao je sveopšti metež. Oni su uspeli na stadion da unesu kamenice, cigle i flaše, i krenuli su juriš ka "južnom stajanju" ka grupi Delija. Ovi su odvaljivali reklamne table kako bi se zaštitili od kamenovanja. Počeo je i fizički obračun, koji je trajao sve dok policija nije došla da isprazni igralište. Zapažen detalj bio je i kad je kapiten Dinama Zvonimir Boban šutnuo milicajca. Prvi put je javno zapaljena zastava Jugoslavije. To je bio početak kraja nekada velike države na Balkanu...


DEJOVA ČUVENA, DOĐI OVAMO PURGERU I BATICIN CRVENI KARTON

Ovo je bio prvi susret ove dve fudbalske reprezentacije posle raspada Jugoslavije. U kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, koje je trebalo da se odigra Belgiji i Holandiji 2000. godini.

SR Jugoslavija našla se u grupi 8. sa Republikom Irskom, Maltom, Makedonijom i Hrvatskom. Plasirali smo se kao prvoplasirani sa 17. bodova, a odlučujući meč odigran je ponovo na Maksimiru u Zagrebu protiv Hrvatske, i završen je rezultatom 2:2, koji je nas vodio na Evropsko prvenstvo.

Logično bio je to fascinantnan, derbi, nešto više od igre. Uzavrele strasti i višak emocija sa obe strane. Utakmicu je iz lože gledao i Franjo Tuđman. Naravno, ni ovaj okršaj ljutih rivala nije prošao bez incidenata, kako na terenu, tako i van njega.

Ostao je zapamćen intervju sa našim reprezentativcem Dejom Savićevićem u sred Zagreba, kada mu hrvatski navijač s druge strane ulice dobacuje: "Ti si go.no". Ni Dejo njemu nije ostao dužan: "Dođi vamo p..ko jedna. P..ši ga purgeru. J..em te u usta škrbava". Ta njegova replika i danas se prepričava.

Tenzije su se prenele i na teren, bilo je žestokih okršaja i faulova. Najupečatljiviji bio je onaj Roberta Jarnog nad Zoranom Mirkovićem. Bata se prenemagao na zemlji, a nervozni Hrvat stao je da mu pridikuje da se ne folira. Onda ga je ovaj snažno stisnuo za međunožje, nakon čega je isljučen iz igre. Maksimirom su se prolamali zvižduci, a kad je izlazio se terena Batica je razjarenim Hrvatima pokazao tri prsta.


KRLETOVA STOLICA U BURUSISOVU GLAVU

Na Akropolis kupu u Atini 2010. godine desila se velika tuča između košarkaša Srbije i Grčke. Bio je to 23. po redu kup, koji se igrao uoči SP u Turskoj te godine.

Srbija je jurila rezultatski zaostatak, a celo drugo poluvreme bilo je izuzetno napeto zbog spornih sudijskih odluka. Osećala se tenzija u vazduhu. Našem selektoru Dušanu Ivkoviću dosuđene su čak dve tehničke greške zbog prigovora. Sve je eskaliralo dva i po minuta pre kraja, kada je kapiten Grčke Antonis Focis, nakon kraćeg koškanja, pljunuo našeg plejmejkera Miloša Teodosića.

Svi su se ubrzo umešali, a Cacaris je pesnicom počastio Marka Kešelja. Korpulentni centar Grčke reprezentacije Sofoklis Skorcijanitis, poznatiji kao Big Sofo, nezaustavljivo je nasrnuo na Dragana Milosavljevića, što je dodatno razjarilo tuču.

Teodosić je bezuspešno zadržavao svog saigrača iz Olimpijakosa, a naš kapiten Nenad Krstić udario ga je nekoliko puta u glavu. Ovaj se besan preusmerio ka njemu, pa je Krstić krenuo da se povlači. U samoodbrani je dohvatio stolicu sa zapisničkog stola i gađao najvećeg igrača na parketu, međutim promašio je i pogodio u glavu Janisa Burusisa, te je ovaj zaradio posekotinu i počeo da krvari.

Burusis zbog povrede šake nije ni igrao tu utakmicu. Neki polugoli navijači ušli su na teren sa idejom da se umešaju u tuču, međutim brzo su izbačeni. Utakmica je završena rezultatom koji je bio na semaforu prilikom prekida utakmice 74:73 za Grčku.


OPET JE POLITIKA POBEDILA SPORT, DRON U HUMSKOJ I IZGUBLjENE ŠANSE DA VIDIMO EP

U kvalifikacionu grupu za Evropsko prvenstvo koje se igralo 2016. u Francuskoj, ponovo su smeštene dve balkanske zemlje koje i politički imaju nerazjašnjene račune - Srbija i Albanija.

Pored nas u grupi su bili još i Jermenija, Portugal i Danska. Ovo je bio prilično povoljan žreb za Srbiju, i cela javnost nadala se da naša reprezentacija može da se plasira na Evropsko prvenstvo posle dugih 16 godina. Ipak, ni ovoga puta nismo uspeli, te smo tako propustili i četvrti evropski šampionat zaredom.

eđutim, ove kvalifikacije ostaće upamćene po nesvakidašnjem incidentu na utakmici u Beogradu izmeću Srbije i Albanije. Utakmica je odigrana 14. oktobra 2014. na Stadionu Partizana.

Naime, u 41. minutu susreta iznad terena se pojavio dron sa zastavom takozvane velike Albanije. On je nekoliko minuta obletao iznad igrališta, što je izazvalo nesnosnu buku i zvižduke sa tribina. Kada se zastava dovoljno približila igračima odmah ju je dohvatio naš fubaler Stefan Mitrović i skinuo dron.

Tada su mu pritrčala dva albanska igrača i pokušali da mu je uzmu. Posle dugog većanja, odlučeno je da Meč ne bude nastavljen i igrači su poslati u svlačionicu.

Dok su ka njoj odlazili, jedan navijač je preskočio ogradu i udario albanskog fudbalera. Ostali su gađali bakljama i upaljačima sa tribina. UEFA je odlučila da kazni reprezentaciju Srbije kao organizatora meča oduzimanjem tri boda, i službenim rezultatom u korist Albanije 3:0.

Takođe, igrali smo bez publike na naredna dva meča. Oba saveza kažnjena su novčanom kaznom od 100.000 evra. Brat premijera Albanije, Olsi Rama, uhapšen je sa još tri Albanca, jer se sumnjalo da je on organizator incidenta. Međutim, ubrzo je pušten zato što je američki državljanin.


Ruku na srce, nisu ovo jedini incidenti na sportskim terenima, ali su sigurni oni kojih ćemo se sećati i decenijama unapred. A ništa lakše nije bilo ni rukometašima Partizana kada su napadnuti u Zagrebu ili vaterpolistima u Kranju protiv Hrvatske na finalu EP. Svima su još u svežem sećanju neredi u Podgorici i Beogradu tokom prošlogodišnje finalne serije ABA lige, kao i napad na vaterpoliste Zvezde u Splitu...

Politici u sportu nije mesto, ali isto tako sport nikada nije mogao pobeći od politike, naročito fudbal koji je mnogo više od najvažnije sporedne stvari. Nadamo se da će u budućnosti biti mnogo manje incidenata i da ćemo više pisati o dobrim rezultatima i uspesima, nego li boji dresova neke od reprezentacije. Srbija i Crna Gora su se zajedno vratili kući sa EP u rukometu, a da li im bolje stoje plavi, crveni ili zeleni dresovi to najbolje znaju Hrvati i Belorusi koji su nastavili takmičenje u Austriji i Norveškoj dok dojučerašnja braća isteruju svoju pravdu.