Prvi Teov trener: Kao da je rođen sa loptom!

Lako je sada znati da je Miloš Teodosić čarobnjak, jedan od najboljih plejmejkera na svetu, trebalo je to naslutiti te davne 1996. kada je na čuveno valjevsko košarkaško igralište "Student", poznatu "Rupu" kraj Ljubostinje, Jovan Teodosić doveo svog žgoljavog devetogodišnjeg brata da trenira košarku.

Kada je video šta golobradi klinac radi s loptom tadašnji trener "Studenta" Milovan Beli Teofilović upravo je naslutio ono što danas planeta gleda i divi se...

- Pri prvom kontaktu sa loptom videlo se da kao da je rođen sa njom. Iako onako mali, sve je izgledalo kao da već godinama ima loptu u rukama i šutira na koš. Odmah sam mu rekao da dođe na trening - priseća se za “Sport” Teofilović, danas pomoćni trener valjevskog ABA ligaša Metalac Farmakoma.

Mali Miloš mu je, međutim, odgovorio da on ustvari trenira fudbal u Budućnosti, da je golman, da u nedelju ima važnu utakmicu protiv Zvezde, pa će posle toga početi uporedo oba sporta...

Posle sedam dana zaista je došao i poručio mu da se opredelio samo za košarku. Srećom po srpsku košarku, ispostavilo se...

I počeo je Miloš da trenira pod budnim okom Belog Teofilovića koji mu je odmah našao i mesto u pionirskoj ekipi Studenta. Iako tri, četiri godine mlađi od ostalih, on rođen 1987, ostali 1983, 84, na svakoj utakmici je dobijao minimum svojih pet minuta. Sa 13-14 godina je nastupao i za kadete...

Igrao je sa dečacima mnogo starijim od sebe, a oni su vrlo brzo počeli da ga doživljavaju kao vođu.

- Tražili su da Miša uđe u igru i uvek kada se to dešavalo imao je zapaženu ulogu - ističe Beli.

Izborio se za mesto u pionirskoj košarkaškoj selekciji regiona koja je tada i više nikada osvojila drugo mesto u državi.

- Već tada je bilo jasno, to sam i rekao njegovom ocu Mići, da je Miloš prevazišao mogućnosti koje je imao u Valjevu, pre svega uslove za treninge i broj treninga koji su mu bili potrebni - navodi iskusni trener.

Četiri godine je Beli radio sa budućim košarkaškim magom, sve do 2000. odnosno 2001. kada takav talenat već nikako nije mogao promaći FMP iz Železnika.

I porodica se maksimalno posvetila Miloševim potrebama, otac je krenuo sa njim u Beograd, majka Zorana sa starijim sinom Jovanom ostala u Valjevu.

- Žrtvovali su se za njega, iako niko nije mogao garantovati uspeh - kaže Teofilović.

Uspeh je ipak stigao, Miloš Teodosić, valjevski košarkaški dragulj, odavno je počeo, a ovih dana nastavio da ponovo ispisuje svetle stranice istorije srpske košarke. Prava kruna za velikog majstora sigurno će biti ako te stranice dobiju bar olimpijski sjaj.

BELOG NIJE ZABORAVIO
Miloš je napravio sjajnu karijeru, ali nikad nije zaboravio svoj grad i svog prvog trenera. Milovan Beli Teofilović je, dok nije postao pomoćni trener Metalca, pa mu obaveze više nisu dozvoljavale, bio njegov redovan gost na svim velikim takmičenjima na kojima je kao senior učestvovao.

Našao se tako valjevski trener na evropskim i svetskim prvenstvima i završnim turnirima Evrolige, od Poljske, preko Turske, Litvanije, Slovenije, do Pariza, Barselone, Istanbula. Bio je Milošev gost i u Atini i u Moskvi, dok je Valjevac igrao za Olimpijakos i sada kada je u CSKA.

PROČITAJTE I OVO:
* Vazura: Verovali smo u Milinkovića
* JSL: Zvezdina trojka u Jagodini
* Oumaru najbolji igrač prvog kola LE: Navijači me guraju napred
* Lovernj: Nisam video gore suđenje
* Živković prerano digao nos
* Marinković i Simanić učestvovali na Ol-Star meču za igrače do 18 godina
* Sergej Milinković-Savić: Presrećan sam zbog gola, ali nisam očekivao da ću ga postići ovako brzo
* Čelsi prati Grujića, skauti zadovoljni posle derbija
* Sezona nije ni počela, a za Čakarevića je gotova