Milutinović je zadužen za kondiciju srpskih fudbalera: Do sada se neke stvari nisu radile, imam strategiju za FSS (FOTO)

Novosti online

23. 01. 2020. u 16:08

Милутиновић је задужен за кондицију српских фудбалера: До сада се неке ствари нису радиле, имам стратегију за ФСС (ФОТО)

Andreja Milutinović Foto: FSS

Situacija sa Mitrovićem nije toliko strašna, uskoro će biti u trenažnom procesu. Nisam čudotvorac, verujem u nauku - poručuje Andreja

Igrači, oni od imena i ugleda, među njima i najveća imena svetskog fudbala, kažu da je „genije u svom poslu“, čovek „čudotvornih moći“, pre svega velikog znanja i ogromnog iskustva, ali i neverovatne posvećenosti.


Za zvanični sajt FSS je govorioAndreja Milutinović, novi koordinator za fizičku pripremu i rehabilitaciju igrača „A“ reprezentacije, kao i svih ostalih selekcija Fudbalskog saveza Srbije.


- Prijatno je u novom okruženju i nadam se uspešnoj saradnji – ističe uz osmeh Andreja Milutinović.


Za njega počinje nova etapa u karijeri, možda i najizazovnija.


- Da, bio sam član mlade reprezentacije u jednom periodu, onda me put vodio kroz neke klubove u Evropi i koliko god da je to bila moja želja i želja nekog prethodnog rukovodstva da budem deo Fudbalskog saveza, mislim da ja nisam bio ranije dorastao ovakvom sistemu. Sada sa mojim godinama i pogotovo mojim iskustvom mislim da se sve poklopilo, tako da sam potpuno spreman da se psihički posvetim novom zadatku, da to bude moj primaran posao. Ovo je trenutak o kome sam ja i maštao i sanjao, shvatam ga kao krunu svoje karijere. Radio sam i u Interu iz Milana, imao potpuno istu funkciju i zadatak kao sada u Savezu, ali ako bih to sada upoređivao, ipak je ovo za mene barem dva stepena više, jer raditi u organizaciji kao što je Fudbalski savez jedne zemlje apsolutno je nešto što podrazumeva maksimum mojih očekivanja.


O funkciji i poslu koji će obavljati:


-Ovde sam veoma kratko, ali imam mnogo razgovora sa ljudima, onima koji su zaposleni u Savezu i ljudima koji su spoljni saradnici Saveza, zaduženi za fizičku pripremu i rehabilitaciju, generalno kompletan medicinski sektor. U ovom trenutku moja primarna želja je da se u narednih dva meseca posvetim „A“ timu kako bi ostvarili želju svih nas i plasirali se na Evropsko prvenstvo. Malo je vremena za neke korenite promene, ali i dovoljno vremena da se stvari postave na mesto koje bi ja želeo. Navešću primere, uvešćemo odmah neke preglede, tipa kako nam igrači dolaze slede kontrola krvi, urina... Neko od njih je igrao u petak, subotu ili nedelju, tako da moramo imati kompletne analize, imaćemo kompletne njihove podatke sa treninga i utakmica iz prethodnih nedelja i samim tim ćemo dočekati okupljanje spremniji nego što je to do sada bilo, u to sam potpuno siguran. Gađanjem direktno u metu sa odgovorom kroz analizu krvi i urina imaćemo stanje njihovog organizma. Zadatak je na meni da malo probudim svest kod naših ljudi i kroz naučne, pravilne parametre prenesemo informacije do selektora, igrača i budemo jedan medicinski staf koji će njima da bude od velike pomoći. To je što se tiče medicinskog dela, a što se tiče fizičke pripreme o tome možemo mnogo da pričamo, jer postoje mesta koja su potpuno nerazvijena u tom smislu u našoj zemlji a Fudbalski savez kao krovna organizacija mora time da se bavi. Moja neka ideja i želja, a uveren sam da ću u tome uspeti, jeste da edukujemo sve ljude iz raznih delova Srbije, kako bi na odgovarajući način razvijali decu na pravilan način a ne da nam se događa da dolaze igrači od 17 ili 18 godina i onda čujemo, nije razvio ovo ili ono zato što se negde tako radilo. Moramoda postavimo sistem i dobijemo sliku svih igrača koji prolaze kroz reprezentativne selekcije, sve do A“ tima. Uglavnom, mnogo je stvari, mnogo ideja...


Stekao je ogromno iskustvo u individualnom radu sa mnogim igračima, velikim imenima svetskog fudbala, ima zavidno iskustvo i u radu sa klubovima, Interu iz Milana, Metalistu iz Harkova, ali i ruskoj i ukrajinskoj reprezentaciji. Treneri i ljudi iz fudbala, kažu da postoji ogromna razlika u radu u klubu i reprezentaciji?


-Jeste, ali... Ja imam potpuno drugačije razmišljanje. Rad u reprezentaciji je drugačiji ali je isto tako naporan kao u klubu. Ljudi se zavaravaju kada misle da je reprezentacija samo okupljanje koje traje pet, šest puta godišnje i to je kraj. Imamo situaciju da niko ne poznaje nijednog doktora, kondicionog trenera, fizioterapeuta u klubovima u kojima igraju naši igrači. Da li mislite da je to u današnjem vremenu normalno? Ja mislim da nije. Ljudi koji su zaposleni u savezu moraju da imaju tesnu komunikaciju sa svim medicinskim stafovima u klubovima u kojima igraju naši igrači. Priča, konsultacije, analize, razmena podataka od pre nedelju, dve, tri...Sve to zahteva mnogo vremena i ako se budemo bavili poslom na ovaj način to je ista posvećenost kao da ste u klubu. Govorimo, dakle, o 25, 26 igrača koje moramo da pratimo, a toliko ih ima i jedan klub. Do sada se to nije radilo.


Pretpostavljamo da su kontakti sa medicinskim službama klubova već ostvareni. Kakva saradnja može da se očekuje, jer poznato je da klubovi gledaju uglavnom samo svoje interese?


– Ja lično već imam komunikaciju sa svima, međutim to moje lično mora da se stavi u funkciju sistema. Ne želim ja da svoje ime iznosim i kažem „interesujem se za stanje igrača“, već će potpisnik sada biti medicinski tim Fudbalskog saveza. Tim koji će se interesovati za zdravstveno stanje svog igrača. Radi se dakle o potpuno drugačijoj vrsti interesovanja. Ja sam mogao da pozovem doktora iz kluba, pitam kakvo je stanje igrača, tražim da mi pošalje snimke i onda donosimo neke odluke, ali sada imam organizaciju iza sebe i mnogo veću mogućnost da na direktan način utičem. Primera radi, ako je neki klub planirao da zaštiti igrača tokom reprezentativnih okuljanja, a ja procenim da to nije neophodno, izboriću se za potrebe reprezentacije. A iza svega toga stajaće jedan medicinski tim. Moja uloga je da samo istupam ispred tima. Svi ćemo imati stav, donosićemo odluke, a pojačaćemo tim, nećemo se plašiti ljudi koji su pametni oko nas, pokušaćemo svi zajedno da ostvarujemo rezultate koje želimo.


Rekli smo da je plasman na Prvenstvo Evrope prioritet, a kada govorimo o predstojećim obavezama „A“ tima, sve nas je zabrinula povreda Aleksandra Mitrovića koji je izneo mnogo toga na svoji plećima, bio strelac u Ligi nacija, kvalifikacijama. Da li će biti spreman za Oslo i duel sa Norveškom?


-Biće spreman. Prve prognoze nisu bile baš optimistične, noga otečena, bilo je strašno videti. U klubu su malo ishitreno donosili neke odluke, govorili o dužini lečenja, rehabilitaciji…Isto veče sam se uključio u direktnu komunikaciju sa klubom i Aleksandrom. I brzo smo sve to „postavili na noge“, a situacija je sada takva da se nalazi na nekih par dana od priključuvanja u ful trenažni ritam. On bi trebalo u petak da se vrati u Englesku posle terapija koje je radio ovde. Biće Aleksandar super.


U poslednje vreme ni Nikola Masksimović nije nastupao za Napoli, propustio je poslednju akciju sa reprezentacijom…


-To je ono o čemu sam ranije pričao. Imamo igrača koji je imao problem sa zadnjom ložom i šta se dešava. Onog trenutka kada smo mi završili rehabilitaciju, on je otišao u sredu, igrao u četvrtak 90 minuta, onda posle par dana ponovo 90 minuta. Klub nije na njega gledao kao na igrača koji je izašao iz apsolutno teške povrede gde treba kroz neko doziranje da ga vrati. Komunicirao sam sa doktorom, kao i fizioterapeutom koji je bio zajedno sa Nikolom kod mene u Beogradu. Ali to je, ono što sam ranije pričao, bila neoficijelna komunikacija, sa doktorom, jer uvek je „nešto između“. Posle toga prošlo je nekih mesec dana, Nikola je igrao, a onda mu je „otišla“ tetiva prednje lože desne noge, a ranije je bila tetiva zadnje lože leve noge. Vidimo da je počeo sistemski da trpi zbog neprilagođenog opterećenja. Sada je dobro, priključio se treninzima u Napoliju, a ja sam klubu poslao mejl u kome sam sve naveo šta se i kako izdešavalo, zamolio sam ih da više ne prave greške. Doktor mi je odgovorio „u redu, idemo sada polako“.


Imali smo prilike da čujemo jedan intervju Dušana Tadića u kome je govorio o vašim „čudotvornim moćima“, a ljudi u Sautemptonu su tada bili iznenađeni kako se bio brzo oporavio od neke povrede. Pitanje glasi, u čemu je tajna?


-Znate šta, ja prevashodno verujem u nauku i to je prva stvar. Druga...mislim da mogu da kažem da mnogo više radim, nego neki drugi ljudi. Stvar je u posvećenosti. Ja ne znam da li sam u poslednjih 15 godina otišao na odmor, a da pored sebe nisam imao uvek minimum tri igrača koji su radili rehabilitaciju. Neki svoj sistem rada sam napravio poznavajući biomehaničke osnove tela, prateći savremene tehnologije, verujući u neka metodička istraživanja, verujući u funkcionalne testove i razna testiranja…Neke platforme sam i ja sam napravio. Znate nema tu neke prevelike filozofije, ako je neko uradio rehabilitaciju dva prednja ukrštena ligamenta, a ja 120. I tu je ta razlika, što je njih 120 prošlo kroz moje ruke a kod nekog samo dvojica. Dakle, iskustvo i posvećenost.


Uzajamno poverenje je najvažnije, a radili ste sa velikim brojem igrača, praktično sa svim našim reprezentativcima…


-Da, pomagao sam im direktno ili indirektno, mislim da sam sa svima radio. Ja ću malo da budem i mudar u ovoj situaciji.Slušao sam ih 15 godina i znam sve…I kad im šta smeta, kada najbolje treniraju, oko iteziteta treninga, pa ishrana. Znamsve, i ko folira i ko ne folira. I mislim da ću to morati da iskoristim kao svoju prednost u ovom trenutku. Pretpostavljam da će oni ovo videti, ali oni već znaju da to što znam koje su im slabosti, da će sve to biti prednost svih nas zajedno. Jer se neće pozivati na te svoje slabosti kada sam ja tu, znaće da ja znam.


Možemo i reč-dve o fenomenu Aleksandra Kolarova, karijera bez povreda a sada je u ozbiljnim fudbalskim godinama...


-Jedna reč – profesionalizam! Kroz igrače i njihove karijere koje sam pratio, do 30 godine je borba, međutim sada igrači od 25 godina potpuno su sazreli i shvataju da moraju da ulažu u svoje telo kroz ishranu, oporavak, dodatni individualni rad…Aleksandar Kolarov i ja sarađijemo dugo godina i njegov odnos prema poslu i radu je neverovatan.


Radili ste sa velikim imenima svetskog fudbala, lista je zaista duga, evo sada ste rekli da ste bili pre dva dana u Italiji zbog Daglasa Koste. Ima li neka anegdota ili pitanje, ko je ostavio najači utisak...


-Znate, što su veće zvezde, to su prijatniji ljudi. Prošle godine sam radio sa Lukom Modrićem, Salahom, Bufonom. Igračikoji su bili na visokoj lestvici u svetu fudbala. E sad. Možda bih izdvojio Bufona. Bio je kod mene, a interesantan mi je bio utisak koji je ostavio na naše igrače…Legenda koja broji 41 ili 42 godine a i dalje je toliko posvećen, zagrižen. Sećam se došao je Filip Kostić i pita da li može da se slika sa njim, a opet i Filip je naša zvezda, reprezentativac. Tu je bio i Mitrović, Ljajić, došao je i Kolarov, kasnije Tadić. Radili smo sa Bufonom neka testiranja, a svi naši igrači su sa velikim poštovanjem gledali u Bufona, doživljavali ga kao istinsku zvezdu. Pokazali su poštovanje zbog njegovih godina, ali pre svega fantastične karijere. I jeste Bufon je velika, velika zvezda. Ne verujem da sam subjektivan. A Salah? I on i drugi veliki igrači, vrhunski profesionalci.


Ugovor sa vama je potpisan na četiri godine. Stalno govorimo kako je jako bitan kontinuitet, jer govorili smo o Romi ili Spartaku iz Moskve, klubovima koji su zbog čestih promena medicinskih timova, imali problema sa povredama velikog broja igrača. Četiri godine su dovoljan period da se uspostavi jedan sistem...


-Sigurno. Ufudbalu mora da se brzo misli i brzo da se radi. Rekao sam da je malo vremena do ovog narednog okupljanja reprezentacije a opet dovoljno dugo da se vide neke konkretne stvari. Period od četiri godine je jedna ideja i Saveza i moja da se napravi jedan kontinuitet za sve selekcije. Nisam zadužen samo za „A“ reprezentaciju, treba, dakle, sve posložiti, a ja sam ubeđen i uveren da mi imamo stručnjake u medicini i za fizičku pripremu. Kako će neko doći na neki nivo ako mu mi ne damo šansu. A ja želim da naučim ljude da napreduju kroz sistem. Imam, dakle, spremnu strategiju, sa njom su upoznati ljudi iz Saveza, o svemu smo mogli da pričamo, ali strategija je jedna – rekao je na kraju Andreja Milutinović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije