Radonjić konačno zadovoljan u Marseju: Shvatio sam da kao alternativa mogu mnogo da pomognem timu

Nemanja Radonjić je još u Crvenoj zvezdi važio za fudbalera sa perspektivom u inostranstvu. Prvu šansu na evropskoj sceni, prošle godine, dao mu je Marsej i on, u ovoj sezoni, odlično pravda ukazanu priliku.

Srpski internacionalac je za francusi “La Provens” govorio o adaptaciji u privatnom i profesionalnom životu od početak sezone do danas.

- Možda mi je trebalo malo više vremena da se naviknem na francusko prvenstvo. Tačno je da prošle godine nisam mnogo igrao, često sam ostajao na klupi. Nijedan igrač to ne voli. Zato se nadam da ću nastaviti što češće da igram. Ne događa se često da kad uđete u igru sa klupe postignete gol. Utakmica protiv Bresta je bila za meneokidač. Sa prvim golom stekaosam samopouzdanje. Shvatio sam da kao alternativa mogu mnogo da pomognem timu. Međutim, nadam se da ću što više mečeva igrati u startnoj postavi - rekao je Nemanja Radonjić.

Svakom igraču je potrebno vreme da se privikne na novu sredinu, kulturu, jezik, navike, atmosferu ... Tako je i Radonjiću bilo potrebno godinu dana za adaptaciju, a sada sa saigračima čak priča i na francuskom.

- Čak sam počeo da pričam sa saigračima na francuskom jeziku. U četvrtak posle treninga i zajedničkog ručka razmenjivali smo božićne poklone. Dobio sam od trenera golmana parfem „Dior“, a analitičar mi je poklonio francusko pecivo. Nije mi se svidelo, pa sam ga poklonio Strotmanu.

Prošla sezona reprezentativca Srbije nije bila za pohvalu. To su naravno ispratili i mediji, kritički, ali on kaže da za takve stvari “ne maripreviše“.

- Baš me briga. Ne hajem mnogo za ono što se piše po medijima. Prelistavam srpske portale i nekada sam iznenađen šta se piše o meni. Uglavnom se informišem preko Instagrama. Vidim kad me ljudi spominju.

Francuskog novinara zanimalo je i kako se Nemanja uklopio privatno.

- Živim blizu trening centra. Sa mnom je su stalno devojka Sofija i prijatelj Saša Popović. Roditelji su jednom bili. Oni žive u Srbiji. Majka Radmila ne radi, otac Dejan je nedavno prestao. Tako da sada moram da vodim računa o njima. Ne idem često u centar Marseja pošto sam umoran od treninga – objasnio je Radonjić.