Batum: Uvek drhtim kad sretnem Bodirogu

OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA: GRANADA

JEDAN „tvit“ francuskog reprezentativca Nikolasa Batuma, pušten kroz krvotok globalne društvene mreže neposredno pre Svetskog prvenstva u Španiji, posebno je privukao pažnju srpske javnosti. Momak koji već šest godina nosi dres NBA ligaša Portlanda tada je napisao:

- Moji idoli i omiljeni igrači su Skoti Pipen i Dejan Bodiroga. Dvojica najboljih koji su ikada igrali ovu igru (NBA i Evropa) i koji su osvajali trofeje sa nacionalnim timovima. Legende.

Posle konferencije za medije francuske reprezentacije u hotelu „Nazarijes“ u Granadi, imali smo priliku da razgovaramo sa predusretljivim Batumom o njegovoj fascinaciji našim proslavljenim asom, sada potpredsednikom Košarkaškog saveza Srbije.

- Da, imam dvojicu omiljenih igrača koji su igrali na mojoj poziciji niskog krila. Jedan od njih je Dejan Bodiroga. Gledao sam ga dok sam rastao, za mene je on najbolji krilni igrač u istoriji evropske košarke.

Batum i Bodiroga, osim istog početnog slova prezimena, nemaju nikakve sličnosti. Francuz je brz kao sprinter, skočan kao skakači uvis, dok je igru našeg asa krasilo nešto sasvim drugačije...

- Bodiroga je igrao mozgom, tako da mu nije ni bilo potrebno da bude atletski dominantan. Baš zbog toga mi se toliko sviđao - potvrđuje Batum teoriju o privlačenju suprotnosti.

Serviramo mu podatak da su Bodirogu zvali „beli Medžik“, zbog sličnosti sa bivšim NBA superstarom Lejkersa Irvingom Džonsonom.

- On jeste bio „beli Medžik“. Kada ga ponekad sretnem, iako već dugo igram u NBA, toliko budem impresioniran da počnem da drhtim. Uvek mu priđem da se pozdravim, jer je to za mene velika čast.

Batum je imao samo 14 godina kada je u finalu Svetskog prvenstva u Indijanapolisu 2002. gledao Bodiroginu mađioničarsku tačku u duelu sa fenomenalnim Argentincima.

- Tada je pokazao ko je Bodiroga. Pokazao je da ne morate da igrate u NBA da biste bili najbolji na svetu - kao da drhti francuski as dok govori, iako u blizini nema „belog Medžika“.

NIKOLAS Batum dobro pamti vršnjaka iz naše reprezentacije Miroslava Raduljicu sa Svetskog prvenstva za igrače do 19 godina, 2007. u Novom Sadu. Srbija je osvojila zlatnu, a Francuska bronzanu medalju.

- Igrali smo jedan protiv drugog i na prvenstvima mlađih kategorija pre tog u Novom Sadu. Mislim da smo se prvi put sreli kada smo imali 15 godina. Nije se mnogo promenio od tada, samo ima mnogo dužu bradu. Raduljica je sjajan igrač.