Filip Juričić: Najveći izazov u Tatama mi je bio srpski jezik

NovostiOnline/Dejan Ćirić

nedelja, 05. 04. 2020. u 14:15

Филип Јуричић: Највећи изазов у Татама ми је био српски језик

Foto: Aleksandar Krstović

Filip Juričić u velikoj isposvesti za Novosti Online, otkriva zanimljive detalje iz njegove karijere i života
Filip Juričić je domaćoj publici poznat iz veoma gledanih televizijskih serija, koje su postigle regionalni uspeh, kao što su „Larin izbor“, „Ljubav u zaleđu“ i „Na granici“. Trenutno ovog uspešnog hrvatskog glumca gledamo u još jednom hit serijalu pod nazivom „Tate“, gde sjajno igra Petra Malbašu, koji je, kako kaže, uloga koja mu je bila potrebna u karijeri. Iako su ga, uslovno rečeno, proslavile uloge negativaca, Filip je privatno potpuna suprotnost, što otkriva u velikoj isposvesti za Novosti Online, u kojoj saznajemo zanimljive detalje iz njegove karijere i života koji su ga učinili zrelim glumcem, dobrim tatom i srećnim čovekom.


* Odrasli ste u umetničkoj porodici. Šta je ono najvažnije što ste poneli iz kuće i dan-danas jeste vaša baza u poslu kojim se bavite?


- Sigurno to što sam se, zapravo, rodio u pozorištu, od prvih koraka odlazio sa tatom na probe, gledao sve te glumce oko sebe, oblačio razne kostime, neke predstave gledao po pedeset puta i to mi se uvuklo pod kožu i nikada nije izašlo iz mene. U pubertetu sam bio van toga, ali se sve ponovo probudilo kad je došlo vreme da se odlučim za poziv kojim ću se baviti. Imao sam privilegiju što sam sa ocem, koji je glumac, uvek mogao da razgovaram, pa je i naš odnos postao mnogo kvalitetniji mojim upisom na Akademiju. Vodili smo duge noćne razgovore o glumi, o nekim problemima i turbulencijama kroz koje sam prolazio i dan-danas je tako. Uvek sam imao njegovu podršku koju smatram blagoslovom i to mi je mnogo pomoglo.


* Publika vas poznaje iz mnogih TV serija koje su se tokom poslednje decenije emitovale u regionu. Koju izdvajate kao najbitniju i zbog čega?


- „Ljubav u zaleđu“ je sigurno najvažnija, jer je bila prva u mojoj karijeri, moje prvo pojavljivanje u javnosti nakon završetka Akademije. U to vreme nije snimano mnogo serija, pa je vrlo brzo strekla ogromnu popularnost i izbacila me na regionalnu glumačku mapu. Ono čega sam se plašio je da ne ostanem samo taj Marko Marušić, da ne postanem poznat samo po jednom liku, ali, srećom, dogodile su se i druge velike serije. Pre svih čuveni „Larin izbor“, gde sam prvi put igrao negativca i to je dosta dobro ođeknulo. Bio sam prihvaćen kao glumac što mi je donelo veliku sreću, zadovoljstvo i želju da što više radim.


* Ta uloga u “Larinom izboru” se, po nekim komentarima, smatra jednom od najbolje odigranih tog tipa u televizijskom formatu. Šta je uslovilo da to bude tako, i u čemu ste, možda, slični tom liku?


- Lakše je igrati uloge koje su drugačije od tebe, jer kad glumiš nekog sličnog sebi i kad malo toga menjaš, osećaš se veoma ogoljeno pred kamerama. Kada igraš negativca, onda se sakriješ iza tog lica, tog karaktera, i bude mnogo lakše. Što se tiče privatnog života, moramo ponekad da lupimo šakom o sto i odreagujemo oštrije. Svašta čovek prođe kroz život i shvati da ako ideš samo onim konvencionalnim putevima - budi dobar, pošten, fer, sve će ti se dobro vratiti, možeš vrlo brzo ispasti ovca. S druge strane, ako negativnom delu svog karaktera daš puno prostora, a suštinski si pozitivan čovek, vrlo brzo će početi da te nagriza neki greh i loše stvari koje si uradio, tako da je to jedan veliki kompromis, jer život i jeste velika tajna, kao što su i gluma i ljubav. Svašta moramo da prođemo kroz život i budemo i jedno i drugo.



* Šta ste vi prošli, a da je ostavilo ožiljke i uslovilo da budete i jedno i drugo?


- Ima tih ožiljaka sigurno. Nisam poznat kao neko ko je uvek radostan, srećan, veseo i optimističan. Trudim se da to budem, mislim da je život lep i volim da se veselim, smejem i zabavljam, ali isto tako postoje razdoblja i trenuci kada sam kao olujno vreme. Ponekad se nadviju neki oblaci nad moj život i razmišljanja, što nije ništa opasno, niti nešto kroz šta ne prolaze svi ljudi, ali dođu takvi periodi i ja ih prihvatam, jer da njih nema, ne bih znao da cenim lepe trenutke i sreću. Sve to doživljavam pozitivno i kao nešto što će mi pomoći u poslu, jer meni gluma nije profesija, već nešto što mi je, uz decu i porodicu, najvažnije u životu.


* Uloge u pomenutim serijama, po kojima vas publika u Srbiji poznaje, donele su vam status jednog od najtraženijih i najpopularnijih glumaca u regionu. Koliko je uticalo na vaš privatni život?


- Teško mi je da to povežem sa realnošću, jer i posle svih tih dobrih serija nemam dvadeset scenarija kod kuće i četrdeset poziva za različite projekte, pa biram šta ću. Srećom, imam posla i stalno se nešto događa, ali moramo da budemo realni i da znamo da živimo na prostorima na kojima potražnja nije toliko velika. Sve je to mnogo normalnije nego što zvuči kad čitam te naslove - najpoželjniji, najtraženiji, najpopularniji. Većinom to novinari ukrase, a ja, zapravo, vodim jedan normalan, običan život. Ne živim u velikoj kući, ne vozim skup auto, moja deca i žena ne putuju na Maldive. Imamo za letovanje, nekad odemo na skijanje, živimo u normalnom stanu u Zagrebu, ne u nekom elitnom kvartu, tako da sve to što se piše ne može i ne sme da utiče na mene, jer ovaj posao nije preterano glamurozan. Srećan sam kad me ljudi prepoznaju i pozitivno komentarišu moje uloge i to uvek daje vetar u leđa da se trudim da budem što bolji. Ništa više od toga.


* Kada vam je ponuđena uloga u seriji „Tate“ i prvi profesionalni angažman u Beogradu, koliki izazov je bio pred vama i jeste li se zapitali zašto baš ja?


- Pre svega, bio sam veoma počastvovan jer je neko iz Srbije, gde postoji mnogo velikih glumaca, odlučio da baš mene angažuje. Možda sam imao sreće, možda sam dovoljno dobar, i drago mi je da je ova uloga dodeljena meni. Najveći izazov je bio jezik. Koliko sam ga dobro ili loše savladao, prosudiće gledaoci, ali mogu da kažem da sam se trudio i da zamolim publiku da ima razumevanja, jer se sve snima brzo, često neke reči moraš i da dodaš, da improvizuješ. Nema vremena za mnogo ponavljanja i precizno pogađanje teksta, tako da se potkradaju greške. Imam malo problema sa č i ć, sa što i šta, ali borim se i nadam se da sam i taj zadatak obavio dovoljno dobro. Imam velike profesionalce oko sebe, od ekipe koja je na setu, do kolega sa kojima igram, tako da se u tom okruženju osećam mirno i mogu da radim sa uživanjem. Osim što je sve bilo veliki izazov, bilo je i velika radost, jer sam želeo da radim sa novim ljudima, da malo živim u novom gradu, tako da mi je ova serija zaista donela puno pozitivnih stvari.



* Šta možete reći o ulozi Petra Malbaše? Koliko je bila inspirativna?


- Petar je prilično bezobrazan tip, ali pozitivac. Nije neiskren, nije lažov, samo voli život nekakvog plejboja, nema one moralne vrednosti koje su u društvu uobičajene kao pravilne, ali nezavisno od toga, meni se on izuzetno sviđa u svom načinu razmišljanja i ophođenja. Mnogi će reći, zbog načina na koji se ponaša, da nije baš fer, dok ja mislim suprotno, pogotovo kako se taj odnos prema detetu menja i lomi u njemu. Sviđa mi se kako se razvija kao lik i sve njegove nijanse, od bahatosti i bezobrazluka, do topline koju počinje da ispoljava u odnosu sa detetom. Ima neku duhovitost, način na koji dolazi do onoga što hoće. Mislim da je baš „pogođen“ za moje godine i trebao mi je jedan takav lik u karijeri.


*Serija je od prve epizode stekla veliku gledanost. Šta je glavni razlog?


- Mislim da je najvažnije to što je drugačija od serija takvog formata, ima neku toplinu, nenametljivu duhovitost, može da je gleda cela porodica. Pozitivna atmosfera koju imamo na setu uvek pređe na ekran, i to se dogodilo i u ovom slučaju. Kad pogledam neku od epizoda, vidim toplu i zabavnu seriju koja lagano i pitko ide. Biće svakakvih obrta i događanja, tako da verujem da će ljudi uživati u „Tatama“ kao što mi uživamo dok snimamo.


* Sa kojim kolegama najbolje funkcionišete, ko je na vas ostavio poseban utisak i koliko je vreme provedeno na setu jedna od najlepših stvari u vašem poslu?


- Stvarno ne mogu da izdvojim. Tu su Branko, Andrej i Miljan sa kojima odlično funkcionišem i na setu i van snimanja. Često zajedno odemo na ručak, ili u kafanu, malo se zabavimo, i baš su me lepo prihvatili. Svako je zanimljiv na svoj način, duhoviti su, puno se šalimo, smejemo, zezamo, ali moram da spomenem i Jovanu, Marijanu i Tamaru, a posebno malog Gavrila. Svi su vrhunski profesionalci i vhunski ljudi. Glumci, tonci, kostimografi, šminkeri, kamermani, svi su zaista jedna vesela, topla porodica i kad dođem na posao osećam se kao da sam kod kuće. Ova serija ima vrhunsku ekipu u svakom smislu.


* Kakav ste tata u privatnom životu?


- Bez lažne skromnosti mogu da kažem da sam dobar i da se neprestano trudim da to budem. Mi, glumci, puno radimo, dugo odsustvujemo od kuće, ali kad god mogu pokušavam da provodim kvalitetno vreme sa decom, da imam leta sa njima i neke važne trenutke. Danas retko ko ima luksuz da sedi kod kuće i u potpunosti se posveti deci, ali oni znaju da sam za njih uvek tu i mislim da je to najbitnije. Ne treba se zamarati time koliko si didaktičkih igara odigrao sa njima, ali prisutnost je važna kao i to da te vide srećnog i zadovoljnog. Mnogi roditelji greše jer se u potpunosti posvete deci i zaborave na sebe, a deca vole da vide nasmejanog roditelja, jer su onda i ona srećna.


* Razum ili srce, u vašem slučaju, kako u životu, tako i u karijeri, i da li ste čovek koji svoje emocije otvoreno pokazuje?


- U mladosti bih rekao samo srce. Danas smatram da mora da nas vodi srce, ali bi bilo suludo da zapostavimo razum, posebno u poslu, ali i u mnogim životnim situacijama. Srce me vodi ka ulozi koju ću izabrati, ili izaći iz nekog projekta, ako se u njemu osećam loše. Neće me razum, zato što je možda velika lova, ostaviti u poslu gde se ne osećam dobro, ali šta bi značilo da te stalno vodi srce. Dođu u životu čudni dani, dogode se loše stvari i kada bi čovek svaki put imao ekstremne izlive emocija i tome pridavao veliki značaj gde bi završio. Svi budemo umorni, nervozni, puni negativne energije, ali nije dobro ni stalno glasno o tome govoriti. Razum treba da kontroliše srce i da čovek kaže sebi: „Danas je težak dan, ali ću izdržati, sutra će biti bolje.“ Onda se naspavaš i sutra si opet srećan što radiš i što si među ljudima koje voliš. Izgleda da sam odrastao kad dajem ovakve odgovore.


* Ako posao ostavimo po strani, šta čini vaš život, a vas srećnim čovekom?


- Moja porodica, supruga i sinovi, a dosta sam vezan i za roditelje, sestru i bliske prijatelje koje jako volim. Uživam u druženjima, volim kad dođe proleće, pa se svi okupimo sa decom u mojoj vikendici pored Zagreba, roštiljamo, smejemo se, šalimo. Ljudi su ono u šta verujem, potrebni su mi i čine moj svet van ovog posla. Pored toga, mnogo volim sport, planinarenja, odlazak u prirodu. To me leči od stresa i nervoze koje mi posao ponekad nametne.



* Trenutno je cela planeta paralisana korona virusom. Život je, uslovno rečeno, stao. Da li je ovo jedna velika opomena za sve nas?


- Ne znam da li se sve ovo dešava sa razlogom, verovatno, ali verujem da će proći lakše nego što prognoziraju neke najpesimističnije struje. Mislim da ovo vreme treba iskoristiti da sami sebe pogledamo u ogledalo, jer je očigledno taj ludi svet u kome smo svi jurili bez cilja, ili u onom trenutku kad bismo ga dostigli odmah sumanuto nastavljali dalje, morao malo da se zaustavi. Tako da, treba pogledati u sebe, zastati, zapitati se ko sam, šta sam, gde sam, šta želim i da probamo da pronađemo unutrašnji mir. Fascinantno mi je kako je priroda odgovorila, da se u samo nekoliko dana pročistio vazduh iznad mnogih zemalja, da su se posle pedeset godina vratile ribe u kanale u Veneciji. I to jeste neki znak. Žao mi je svih ljudi koji vode borbu sa ovom bolešću, posebno onih koji su je izgubili, i to je još jedan dokaz da iz svega ovoga moramo da izvučemo veliku i ozbiljnu pouku.



Komentari (2)

Zemlja

05.04.2020. 15:44

.Dobro se snalazite sa srpskim jezikom, dobar ste i zanimljiv glumac vaš lik je uvek zapažen. Srećno u daljoj karijeri.

Pa to im je jezik

06.04.2020. 11:42

@Zemlja - predaka... to što ga oni danas zovu rvackim, pojma nema...

A kakva je razlika

06.04.2020. 13:00

između srpskog i to što vi zovete rvackim? Dalmatinci i Zagorci se uopšte ne razumeju, a mislite da vam je to taj vaš jezik...