Branko Marušić Čutura gruva i u devetoj deceniji

Najstariji je aktivni rok-muzičar na Balkanu. Rođen još u Kraljevini Jugoslaviji, i danas se, u devetoj deceniji, uz rokenrol provodi kraljevski. Branko Marušić Čutura i dalje učestvuje u stvaranju istorije našeg roka.

* Ne prestajete sa svirkom?

- Prestaću kad budem prestao sve. To je deo mog života, i još imam šta da kažem. Naravno, čovek ne može da se umori od onoga što voli da radi. A muzika je ceo moj život.

* Koji je recept za dugo muzičko trajanje?

- Nemam pravi recept. Važno je koliko ti traje taj zanos i ono što voliš. Bitno je i koliko istražuješ. Uvek može da se nađe nešto novo. Važno je da si živ i zdrav. A ono što radim, izuzetno mi prija.

* Rokenrol, nekad i sad?

- Može da se uporedi tako da bude isto i da ne bude. Postavka je uvek ista, tri gitare i bubanj. Ali u rokenrolu je ipak sve različito od te postavke. Važne su ideje.

* Kako vidite njegovu budućnost?

- Stalno se govori o tome da umire ili da je umro. Rokenrol je toliko dao da nema šanse da umre. Rađaju se nove generacije, koje nastavljaju tamo gde su stariji rokeri počeli.

* Spremate li nešto novo?

- Sa Dudom Bezuhom imaću numeru bez teksta. Saša Lokner će na svoj album uvrstiti i jedan moj instrumental, "Čuturina Ana". Grupa "Dram" zajedno sa mnom obradiće moju pesmu "Kuća bez broja".

* Toliko toga je prošlo, kada će nova godišnjica?

- Ima mnogo razloga za obeležavanje. Konkretno, hoću da obeležim pola veka, deceniju i dve godine u drugoj polovini. Tako je to matematički, ali i rokerski.

* Doskora ste igrali mali fudbal.

- Ne doskora, to ne prekidam. I dalje mi je ostao onaj šut iz mesta, a kada druknem, moraš da se skloniš. I dalje mi ne veruju da mogu da pobegnem od saigrača, a na njihovu žalost, to mi uspeva.

* Šta vam je još obeležilo proteklu nedelju?

- Pišem autobiografiju. Nadam se da imam pravo na to, jer sam rođen 1939. godine, kada je zvanično grunuo rokenrol.