GODINA prođe, dan nikako, napisao je Mihajlo povodom godišnjice smrti svoga oca Šabana Šaulića. Prošla je godina, a sećanje na kralja narodne muzike je neprolazno.

Ko će bolje o Šauliću i još nečemu nego Rade Vučković, naš legendarni kompozitor, koji je komponovao više od 2.000 pesama. Od toga samo za Šabana više od 60.

* Kako pamtite čuvenog pevača?

- Pamtim da je do kraja ostao čovek, prijatelj, drug, veliki umetnik i jedna veličina koja je neponovljiva u našoj narodnoj muzici.

* Komponovali ste mnoge njegove hitove?

- Našim pesmama smo dokazali da ostaju da žive zauvek. Nismo se grabili za hitove, hitovi su se grabili za nas.

* Koju je vašu pesmu, koju ste mu napisali, najviše voleo?

PROČITAJTE JOŠ - Jednu stvar o Šabanu niko nije znao: Potresna ispovest Gordane Šaulić

- Mislim da je to pesma "Lepi dani mog detinjstva". Ona ga je vraćala na te njegove mladalačke dane provedene u šabačkoj mahali.

* A koju pesmu vi birate?

- Meni se najviše dopada pesma "Dva galeba bela". Mada su mi i mnoge druge prirasle srcu.

* Kako vam danas izgleda estradna scena?

- Ti ljudi koji danas pišu pesme nekako su razoružani idejom. Kod nas je priča vodila muziku. Danas toga više nema, narod je otrovan tim neukusom.

* Nedavno ste obeležili pola veka u muzici?

- Nikad nisam imao takvu tremu kao povodom tog koncerta. Da je savladam, osim publike, pomogli su mi i moji gosti: Halid Bešlić, Snežana Đurišić, Ana Bekuta, Goran Sultanović, Rade Radivojević. I naravno, moja ćerka Jelena Vučković. Hvala im mnogo.

* Šta trenutno radite, pripremate li nešto novo?

- Kad god hoću da "napunim baterije" odem u svoju zavičajnu Kuršumliju. Tamo u porodičnoj kući radim, komponujem i družim se sa svojim zemljacima.

* I koju nam poruku šaljete odatle?

- Svega sam se nagledao, godina mi žao nije, ali mi fali parče neba iznad moje Kuršumlije.

* Šta vam je obeležilo proteklu nedelju mimo muzike?

- Naravno, susret sa mojim zemljacima iz Kuršumlije koji žive širom sveta. Uvek sednemo i setimo se starih dana. Kao da je došlo vreme za pesmu: "Dođi da ostarimo zajedno".