Čarobni svet “Balkanopolisa”

Dobro došli u “Balkanopolis” - uzbuđeno je rekao Trkulja u prepoznatljivom kostimu, pa se latio frule. Njihovo “Prizivanje kiše” bila je prva numera koja je prizvala dobru atmosferu već na početku koncerta.

Pod Slobodanovim prstima smenjivali su se žičani instrumenti i dirke klavira, njegov dah proizvodio je čarobne zvuke na duvačkim instrumentima, a glasom je sve to ukrašavao stvarajući čaroliju. Osvetljenje u dvorani dodatno je podizalo atmosferu, dok su se mešali zvuci gajdi i gitarskih rifova, frula i bubnjeva, uz nežnu gudačku pratnju. Već uz numeru “Lepe moje crne oči” i publika je svojim dlanovima uhvatila ritam i uplovila u “Balkanopolis”.

Pre 20 godina smo počinjali nešto čudno, drugačije – kazao je Trkulja. - Smišljali smo kako bi muzika Srbije trebalo da zvuči, imali smo hiljadu pitanja, tražili hiljadu odgovora, ali ih nismo pronalazili lako, sve do ovog trenutka. Beskrajno sam srećan i hvala vam zbog toga. Slavićemo večeras ljubav i tradiciju, mi tiha većina koja se okupila ovde.

Nakon ovih reči tišinu je pregazio gromki aplauz, a Trkulja je vidno zadovoljan seo za klavir i zasvirao pesmu “Anđeo”. Posebno dirljiv momenat na koncertu bio je kada je Slobodan najavio numeru koju je pre 10 godina posvetio jednoj od ključnih figura u njegovom životu.

Ćale, ovo je za tebe – pokazao je u pravcu svog oca, a reakcija publike naterala mu je suze na oči.

Emotivno, energično, dirljivo i otvoreno, Trkulja i “Balkanopolis” su proslavili prvih 20 godina rada, a stajaće ovacije na kraju spektakla pokazale su im da su na pravom putu koji će ostati večno zabeležen u istoriji srpske muzike.

HOR “ZVONCE”

Jedini gosti na koncertu, osim nekadašnjih članova “Balkanopolisa”, bio je zvanični Hor Srpske patrijaršije “Zvonce”. Glasovi devojčica i dečaka obojili su premijerno izvođenje nove numere.

- Pesma još nema ime – najavio je Trkulja. - Zovemo je “Rasti”, ili “Zeleni bore”.