SA mnogo dužom listom uloga odigranih u inostranim ostvarenjima nego u domaćim, s godinu dana provedenih u Njujorku (gde je imao stipendiju na glumačkoj školi), još godinu u Londonu (tokom snimanja filma “Hari Poter i zlatni pehar”), i velikim delom života provedenim u Pragu, Predrag Peđa Bjelac rešio je da nas obraduje pojavljivanjem u Srbiji. Gledamo ga u ulozi ministra policije Nikole Kovačevića, u seriji “Ubice mog oca” Predraga Antonijevića, nedeljom na RTS 1. Svoj lik opisuje kao oličenje zla - ministar je vrlo ambiciozan i izuzetno opasan, a na pitanje da li gleda krimi-serije, Bjelac nam kaže: - Gledam ih kada stignem, ali mnogo manje nego ranije. Volim uglavnom britanske i američke serije. Ne pratim mnogo horor i es-ef, ali dobre drame i krimiće uvek.

* Nešto slično “Ubicama” radili ste nedavno i u Češkoj?

- Da, prošle godine, veliki film “Gangster Ka”, sačinjen od dva dela koja smo snimali pet meseci. Rađen je po istinitom događaju, o čuvenom češkom prevarantu i kriminalcu koji je izigrao državu za milijarde čeških kruna pa je pobegao na Sejšele, a odatle u Južnoafričku Republiku, gde je sad u zatvoru. Igrao sam njegovu “desnu ruku”, egzekutora. Na tom “razvojnom” putu, od privrednog kriminalca postao je opasan gangster, naručivao je ubistva advokata, policajaca, sudija, optužen je za više od njih 10. U toj priči su sve istiniti ljudi, kriminalci, ministri iz tog vremena, i niko se nije potresao ni bunio. Za tu ulogu bio sam nominovan za Češkog lava.

* U odnosu na strana, koliko domaćih ostvarenja radite?

- Vrlo malo. Ovog leta se desilo da sam proveo više vremena u Beogradu. Najviše snimam češke filmove i serije. Sada radim američku seriju o Albertu Ajnštajnu “Genije”, Foks je snima u Pragu, za Nacionalnu geografiju. Igram oca Mileve Marić. Čuo sam da je bio pripremljen ozbiljan kasting i da je bila ogromna konkurencija, a najviše sam srećan zbog toga što je to lepa, uzbudljiva priča, a odnos oca i ćerke veoma je emotivan, neobičan za to vreme. Mislim da sam jedini strani glumac, jer i za najmanje uloge dovode glumce iz Engleske. Vrlo je ozbiljna produkcija. Ron Hauard je režirao prvu epizodu, on je kreator cele serije i producent, ali nažalost neću raditi sa njim. Zasada imam tri epizode, ali kako još nisu napisane sve, možda ću imati i više.

Kao Indijanac


* Otkud toliko angažmana za nekoga ko je u prošlosti rekao da se ne bavi karijerom?

- To se promenilo, jer se i život promenio. Kada smo poslednji put pričali, živeo sam u nekom drugom gradu i imao biznis, a gluma mi je bila hobi. Sada isključivo živim od glume, pa angažman mora da bude veći, imam veću obavezu, decu koju želim da iškolujem. Ali nemam ja toliko ponuda, možda vam se čini da ih je mnogo. Zavidim kolegama koje imaju planove dve godine unapred, to je fenomenalan osećaj, onda možete da rasporedite snage i da čak izdvojite najdragocenije vreme za nešto drugo, porodicu, prijatelje, putovanja... Ovako ste rob svoje profesije. Ovo leto sam posvetio seriji “Ubice mog oca”, a davno sam priznao da je jedan od glavnih razloga što sam postao glumac bilo leto, dugo leto, jer obožavam more, a to je bila jedina profesija, osim učiteljske, koja je dozvoljavala dva-tri meseca letnjeg odmora.

"Cirkus Bukovski"

* Glumili ste na šest jezika. Da li ih sve govorite ili samo naučite tekst?

- Naučim, nikada to nije skroz uloga na tom jeziku. Glumio sam na portugalskom, nemačkom, albanskom, ruskom, a poslednje što je stvarno bilo veoma zahtevno, potpuno nemoguće da se nauči, jeste - indijanski. Prošle godine sam igrao u “Vinetuu” za RTL, pa su stranci igrali Indijance, a Nemci kauboje. Da bi izbegli nadsinhronizaciju, koja je kod njih obavezna, Indijanci su svi glumili na jednom jeziku, iako su bili iz različitih plemena. Znali smo šta govorimo, ali to je pakleno teško da se nauči. Znali smo prevod rečenice, ali ne i šta koja reč znači. Vrlo posebno iskustvo. U jednoj sceni svi smo imali izlepljene tekstove, što na podu, što svud okolo, a kamerman je imao problem gde da postavi objektiv, jer je sve bilo u kadru. To mi je najteže iskustvo sa stranim jezicima.

"Bordžije"

* Još vas najviše prepoznaju po ulozi Barona u filmu “Kad porastem biću Kengur”.

- Definitivno. Kad je bila premijera, ni uloga ni film nisu imali nekog značaja, ali film je, valjda, oživeo tek na internetu i televizijama, gde se bezbroj puta prikazivao, pa je i uloga postala kultna. Susreti koje sam imao i po gradu i u svetu bili su neverovatni, u avionima, na aerodromima, u Pragu... Tako, na pijaci u Cetinju kupujem sir i prepozna me prodavac. Kao da mu je vanzemaljac pao ispred tezge, samo što nije zaplakao. Rekao mi je da su brat i on film gledali 60 puta, od toga 20 dana iz dana u dan. Presrećan sam, nedavno sam dobio fotografiju mladića koji su išli u Italiju na ekskurziju, a Baron priča o događajima iz Italije, i svi su nosili majice s mojim likom i citatom iz filma, vrlo dirljivo.

"Gangster Ka"

* Živite li tamo ili ovde?

- I tamo i ovde, sve manje u Pragu, a gotovo godinu dana je prošlo otkako sam aplicirao za češko državljanstvo. Sada je moguće imati dvojno, jer je to državljanstvo Evropske unije koje mi pruža veće šanse za posao. Mnogo poslova sam izgubio u Engleskoj jer nisam imao radnu dozvolu. Pre dve godine dobio sam fenomenalnu ponudu za pozorište, pala je s neba, ali apsolutno nisu hteli da čuju za moje angažovanje, jer za pozorište važe još striktniji i tvrđi zakoni.

"Narnija"


HARI POTER

* Koliko vam je uloga Igora Karkarofa u ostvarenju “Hari Poter i zlatni pehar” otvorila neka veća vrata?

- I jeste i nije. Kad vam raste si-vi s godinama i brojem odigranih uloga, onda se i ta čuvena rola udaljava, pa je nekada i ne vide. Fenomenalno je to što ljudi iz industrije u stvari malo toga gledaju. Znaju da si to ti, ali te niko nije čestito ni video. Ali dobar si-vi pruža garanciju da imaš iskustvo i da, ako si bio dobar njima, možeš biti dobar i drugima. I dan-danas, u 54. godini, prolazim sve te, za nekog neprijatne, procese kastinga. I ulogu u “Ubicama mog oca” dobio sam na kastingu.