Sejo Sekson: Srbi najbolje razumeju našu ironiju

SARAJEVSKA rok grupa “Zabranjeno pušenje” objavila je jubilarni deseti album “Radovi na cesti”, koji će 29. novembra, na “okruglu”, 70. godišnjicu Dana republike, predstaviti na koncertu u beogradskom Studentskom kulturnom centru. Osnivač, vođa, pevač, gitarista, glavni kompozitor, tekstopisac i perjanica pokreta “novi primitivizam” Sejo Sekson, na pitanje kakvi se to radovi izvode na putu, za naš list kaže:

- Nisu to samo radovi na cesti, već su nam neophodni i radovi na ljudima, dušama, emocijama i svim pesmama koje nas povezuju. Za ljude koji govore istim jezikom i imaju zajedničko nasleđe, i dalje vrlo malo znamo jedni o drugima, malo se krećemo jedni među drugima i premalo putujemo jedni ka drugima.

* Album je najavio singl “Boško i Admira”, priča o sarajevskom Romeu i Juliji?

- To je teška priča i vrlo metaforična za naše vreme. Nismo očekivali baš takav uspeh tog singla. Priča o Bošku i Admiri koji su poginuli zajedno na Vrbanja mostu pokušavajući da pobegnu iz opkoljenog Sarajeva, završila je na ekranima CNN-a kao urbani mit. Najteže je bilo ljudima iz mešovitih brakova, jer nisu mogli da nađu svoje pleme, stado, ni boju.

* A onda ste uskočili u kožu Sulejmana Veličanstvenog za potrebe spota “Ti voliš sapunice”?

- Ta serija je popularna u celom regionu. Kad počnemo da gledamo tuđu veličinu i život, to je dosta upozoravajući znak o stanju u kakvom se nalazimo. “Sulejman” je popularan ne samo zato što je sapunica, pa ima tračeve, ljubavne zaplete i rasplete, već i zato što prikazuje uređenu i stabilnu zemlju u kojoj postoje i glava i rep. Mislim da mi čeznemo za uređenjem u kom sultan piše zakone, kojima u stvari ograničava i sebe i svoje privrženike za neko opšte dobro i dobit. Kod nas zakone pišu samo sebi u korist, kad treba da nešto privatizuju ili kradu, pa kad zglajznu da ih što manje terete.

* Kažu da je Tito uveo u modu gledanje meksičkih serija?

- To je bilo kao u Emirovom filmu “Otac na službenom putu”, bilo je rizično puštati ruske stvari zbog svežih iskustava sa Informbiroom, zapadnu muziku zbog rizika da te proglase kapitalistom, buržujem ili čime već, tako da je najoportunije bilo odabrati meksičku muziku, jer te zbog nje niko ne bi poslao na Goli otok. Navodno je to bio početak ekspanzije takve muzike kod nas, što traje do danas, preko Miše Kovača. On uvek ima taj marijači jecaj u vokalu, što žene, pogotovo ove što ih prebijaju tamo po Zagori i splitskom zaleđu, vole. One jako vole kad muškarac pati i plače, a Mišo Kovač, onakav mačo tip, baš jako plače.

* Kako ste zamislili Dan republike u SKC-u?

- Kao priliku da vidimo prijatelje veterane, taj naš SUBNOR. U ovom poslu sam video sve - od andergraund podruma do sportskih dvorana i ne krvari mi srce preterano koliko će ljudi doći ili neće doći te noći. Sviraćemo minimum tri sata!

* Da li je reakcija publike ista na koncertima u Srbiji, Bosni ili u Hrvatskoj?

- Nije. Aspekt humora i našeg tumačenja kempa i ironije se najbolje razume u Srbiji. Neke naše pesme, koje čak nemaju spotove, mnogo bolje prolaze u Sloveniji. Sarajevo je, pak, teško, jer je sredina koja zna sve naše folove i marifetluke i gde stvarno moraš biti svež kao ubrana jabuka da bi koncert pred njima valjao. U svakom gradu imamo unikatni program samo za to veče. Dosta je uzbudljivo svirati u “Pušenju” jer ni sami ne znamo šta ćemo izvesti dok koncert ne počne.

* Šta vas je impresioniralo u poslednje vreme?

- Što se Bosna plasirala na Svetsko prvenstvo u fudbalu, u Brazilu. Ne silazi mi osmeh sa lica. Ti misliš da se smeškam što mi je izašao album, a ja se smeškam zbog najvećeg uspeha bosanskog naroda i narodnosti.