Vlado Georgijev: Ne treba svako da bude moja publika

V. M. P.

22. 05. 2013. u 20:58

Kantautor o novom albumu „Daljina“, turneji, kafani i poreklu: Majka mi je iz Sarajeva i od nje sam nasledio tvrdu glavu. Otac je iz Dimitrovgrada i na njega sam flegmatičan

TAČNO 10 godina posle poslednjeg albuma „Žena bez imena“, kantautor Vlado Georgiev konačno je objavio treći studijski album „Daljina“, sa 12 pesama („Devojka za dva minuta“, „Reci ne ili da“, „Ako mi loše krene“, „Mogu sve“, „Taksi“, „Ne zovi me“, „Razlog da znam“...). Na albumu snimljenom u njegovom studiju „Barba“ sviraju velika svetska imena kao što su Vini Kolajuta, Dominik Miler i Denis Montgomeri, dok je Georgiev kompletni autor.

Za „Novosti“ kaže da nije odstupao od svog stila, jer ljudi posle samo nekoliko slušanja prihvataju njegove pesme kao hitove, pa nema potrebe da pravi nešto priprosto i dopadljivo svakom.

- Ne treba svako da bude moja publika, i to je prirodno - kaže nam Barba. - Isto kao što ne čitamo svi iste knjige, ne gledamo iste filmove i ne pijemo ista pića. Mene slušaju normalni ljudi koji znaju šta sam hteo da kažem. Imam čvrste stavove, prezirem politiku, nacionalizam i mediokritete. Uvažavam samo Boga i publiku. Koncertnu turneju počinjem 1. juna u Beču, u dvorani „Piramide“, sa producentom Fikretom Vukalićem Fantomom, jer se u njegovoj organizaciji ne pravi zabava za jedno veče. Biće mi to prvi put da na turneju krećem iz inostranstva.

Mada je njegov muzički stil daleko mirniji, Georgiev naglašava da rado sluša narodnjake u kafani. Uglavnom su to tamburaši, akustična muzika i dobre stare pesme, kakve su Kvakina „Tajna“, Cunetova „Ljubav mi srce mori“ ili pesme Hanke Paldum.

Planinar i bajker koji je na motoru prešao čitavu Evropu, muzikom je počeo da se bavi u detinjstvu. Sa tri godine svirao je harmoniku, kasnije je zavoleo klavir, a kada su se pojavili sintisajzeri - tu je stao. Za sebe kaže da je potpuna kompilacija nekadašnje Jugoslavije:

- Majka mi je iz Sarajeva i od nje sam nasledio tvrdu glavu. Otac je iz Dimitrovgrada i na njega sam flegmatičan i imam dobre nerve. Rođen sam u Dubrovniku, a odrastao sam u Herceg Novom, gde sam poprimio sve najbolje osobine. Sad živim u Beogradu, gde je život jako brz. Potpuno sam se adaptirao i dobro mi je.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije