SRPSKE SVETINJE ČUVAJU ONI KOJI SU IH I PORUŠILI: KFOR štiti samo Dečane, ostali pravoslavni hramovi na KiM u nadležosti kosovske policije

D. ZEČEVIĆ

26. 04. 2021. u 15:00

JEDINA svetinja SPC koju na Kosovu i Metohiji čuva Kfor su Visoki Dečani!

СРПСКЕ СВЕТИЊЕ ЧУВАЈУ ОНИ КОЈИ СУ ИХ И ПОРУШИЛИ: КФОР штити само Дечане, остали православни храмови на КиМ у надлежости косовске полиције

Foto. Arhiva "Novosti"

Tako je od 2013. godine, kada je na osnovu trilateralnog sporazuma (Kfora, Euleksa i KPS) 40 pravoslavnih crkvi i manastira predato u nadležost kosovskoj policiji.

Čak i Pećku patrijaršiju, u kojoj se nalaze mošti 14 srpskih patrijarha i koja se kao i Visoki Dečani nalazi na listi Uneska, poslednjih osam godina obezbeđuju pripadnici kosovske policije. Osim u njih, monahinje se uzdaju i u zaštitni zid iznad svetinje.

- Kako da nas čuvaju oni koji su nas do juče napadali - pita se mati Anastasija, igumanija manastira Devič, čije obezbeđivanje je preuzela kosovska policija pre tačno sedam godina, aprila 2014. godine.

Devič se nalazi u potpunom albanskom okruženju, u opštini Srbica, u kojoj Srba više nema.

- Iako su pripadnici policije stacionirani u punktu na ulazu u manastirsko dvorište, u objektu koji je pripadao Kforu, mi na njih bukvalno ne obraćamo pažnju - govorile su monahinje ove svetinje, inače gotovo uništene u martovskom pogromu 2004. godine.

Foto P. Milošević

Iako je pod zaštitom međunarodne vojne misije Kfora, pod italijanskom komandom, manastir Visoki Dečani je poslednje 22 godine bezbroj puta bio meta napada kako lokalnih Albanaca, tako i islamskih fundamentalista koji su čak sa oružjem zaustavljeni ispred svetinje. Da nije vojnika Kfora, ova svetinja bi zaista bila ugrožena, kažu nam povratnici u metohijskim sredinama, ali i dodaju da Visoke Dečane najbolje čuvaju sam Bog i kralj Stefan Dečanski. Za svaki slučaj, osim punkta koji se nalazi na prilaznom parkingu, poslednjih godina napravljena je još jedna kapija ispred ulaza u svetinju gde dežura neko od povratnika kako bi najavio posetioce.

Prvi objekat kulturne baštine na Kosmetu koji je predat u nadležnost KPS pre 11 godina i to dan uoči martovskog pogroma, jeste spomenik junacima Kosovskog boja na Gazimestanu. Na prilazu spomeniku od tada dežuraju pripadnici kosovske policijske službe, među kojima ima i Srba sa centralnog Kosmeta. Uprkos zaštiti, spomenik je poslednjih desetak godina više puta bio na meti ekstremista koji su pokušavali da ga miniraju i unište.

Foto: Arhiva "Novosti"

Manastir Svetih arhangela

- Nažalost, ne samo period od ratnih dejstava 1999. godine naovamo, već i istorija Kosova i Metohije poslednja dva veka su pokazali da albansko stanovništvo ne gleda blagonaklono na srpske svetinje - ističe, za "Novosti", Aleksandar Gudžić, istoričar iz Gračanice.

On podseća da je od 1999. do sada uprkos prisustvu Kfora i kosovske policije uništeno 150 crkava i manastira, a mnoge od njih, poput crkve Samodreže i Hrista Spasa, godinama unazad služe kao deponije i javni toaleti. Zato se slobodno može reći da je srpska kulturna baština na KiM jedna od najugroženijih u Evropi.

Foto:Privatna arhiva

Crkva Samodreža

ALPINISTI I GOLA PEVAČICA U SAMODREŽI, GDE SE PRIČESTILA SRPSKA VOJSKA

CRKVA u Samodreži gde se srpska vojska pričestila pred boj na Kosovu bila je godinama meta iživljavanja albanske dece iz osnovne škole koja se nalazi u istom dvorištu. Hram Hrista Spasa u centru Prištine bio je više puta meta ekstremnih Albanaca, poput navodnih alpinista koji su se peli po njenim zidovima, ili albanske pevačice koja je u njoj polunaga snimila spot. Međutim, predstavnici eparhije raško-prizrenske očistili su i zaključali Hram Hrista Spasa, dok je posle objave igumana Visokih Dečana Save Janjića unutrašnjost crkve u Samodreži očišćena.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)