SLUČAJ CVIJAN: (Zlo)upotreba smrti

Da li je tragična smrt Vladimira Cvijana poluga za pritisak na Aleksandra Vučića i srpske vlasti, ili se radi o misteriji koju je sasvim legitimno istražiti? Način na koji se ona koristi ukazuje da je ovo prvo u pitanju, mada ne treba zanemariti ni rešavanje misterije

Foto: N. Fifić

Aleksandar Tišma u romanu „Upotreba čoveka“ iz 1976, između ostalog, diže glas protiv upotrebe i dehumanizacije čoveka kroz teške i traumatične situacije što psihički menjaju čoveka, koji usled toga počinje da gubi osećaj za životnu realnost i mogućnost da normalno živi. Odavno smo u svojim svakodnevnim životima svedoci, ili subjekti ovog fenomena, posebno otkako su mediji i medijska propaganda zauzeli centralno mesto u bivstvovanju većine među nama. Treba li podsećati na koji su način Srbi, kao narod, dehumanizovani od početka devedesetih pa do danas? Na individualnom planu situacija nije ništa bolja. Gotovo je nesaglediv broj pojedinaca koji su iz ovog, ili onog razloga, pretvoreni u zveri s kojima je dozvoljeno činiti šta vam je volja i koje ne štiti čak ni Zakon o dobrobiti životinja. Prečesto je ta matrica ista kao kod onih koji su upravo prvi na svetu u svoje zakonodavstvo uveli ekološku zaštitu i zabranili vivisekciju životinja, da bi posle to radili na ljudima i slali ih u gasne komore.

Retko kada je predmet ovakve igre bila smrt jednog čoveka, a ne njegov život. U ovom kontekstu, na primer, zloupotrebljena je tragična pogibija Zorana Đinđića, kojeg su, nakon smrti, za najvećeg sveca proglašavali uglavnom oni koji su ga do smrti najviše pljuvali ili došli u situaciju da se od njih jasno distancira. Uostalom, takvi su ga i ubili. Đinđić nije bio ni svetac, niti đavo. Bio je samo još jedan u nizu političara koji su pokušavali da u ovoj zemlji nešto urade, na svoj način. Nekada s rukama u blatu do lakata, a nekada čist. Nekada pokrovitelj užasnih mahinacija, a nekada pokretač dobrih dela. Čovek kao i svi mi. Takav je bio i Vladimir Cvijan, kontroverzni gotovo literarni lik za čiju smrt je šira javnost saznala tek skoro, iako ga je ona zadesila još pre tri godine.

SMRT NA POLITIČKOM TERENU 

Sada, tri godine od kako je u Dunavu pronađeno Cvijanovo telo, „uznemirenje javnosti“ izazvao je tekst objavljen u magazinu „Tabloid“ (koji s ponosom nosi svoje ime). Vest je da je Cvijan preminuo 2018. godine i da je Više javno tužilaštvo tada platilo troškove Cvijanove obdukcije Institutu za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu. I na osnovu toga je napravljen svojevrsni politički skandal u kojem se implicira da je Cvijana „ubio Aleksandar Vučić i njegov diktatorski režim“.

Istina, u ovom slučaju je veoma čudno što šira javnost za tragičnu smrt Vladimira Cvijana saznaje sa zakašnjenjem od čak tri godine (o tome ćemo malo kasnije), ali to je jedina zaista čudna stvar u celoj aferi. Sve ostalo je lako objašnjivo.

Za početak, Cvijanovo telo nije bilo zakopano na Fruškoj gori nego je pronađeno 5. januara 2018. godine, na 1.164. kilometru desne obale Dunava, u vodi, na rastojanju od oko sedam metara od obale, kako je saopštilo Tužilaštvo. Ako je za njegovu smrt odgovoran „Vučićev režim“ koji je želeo da ukloni „nezgodnog svedoka“, moglo je to da se uradi i malo drugačije. Zapitajte se samo koliko je ljudi nestalo bez traga i glasa „uz pomoć“ kriminalne grupe Veljka Belivuka, a „Vučićev režim“ ipak ima malo značajnije resurse od tih kriminalaca, koliko god oni bili organizovani i materijalno dobrostojeći. Drugo, da je „Vučićev režim“ želeo da Cvijan nestane s lica zemlje bez traga i glasa, i to trapavo uradio nalik poduhvatu za koji je Haški tribunal svojevremeno optužio i osudio bivšeg načelnika Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije Vlastimira Rođu Đorđevića, kada je hladnjača s leševima kosovskih Albanaca isplivala na površinu kod Kladova, ne bi njegovo telo bilo podvrgnuto legalnoj i zvaničnoj proceduri, koja podrazumeva i autopsiju sa sve plaćanjem računa, nego bi preko noći bio pokopan na nekoj Petrovoj gori, ili u streljani u Batajnici. Da li bi takav „krvožedni režim“ želeo da ostavi pisani trag o smrti u vidu računa koji plaća Više javno tužilaštvo? Teško je u to poverovati.

CVIJANOVA EKSHUMACIJA 

Mora se priznati da je dosta čudnovato to što se Cvijanovo telo u ovom trenutku „ekshumira“ i što se kosti ovoga čoveka sada raznose po javnosti. Reći ćete „pa sada se saznalo za to“. Ovo, međutim, nije istina. Znalo se o tome i ranije, ali se ćutalo. Ne, ne govorimo o podmuklom zataškavanju Cvijanove smrti za šta su odgovorne SNS vlasti, kako nam se situacija pokušava predstaviti. Mislimo na iskreno priznanje glavnog i odgovornog urednika nedeljnika NIN Milana Ćulibrka. „Ja se ne bih igrao sa tom tezom (da je Cvijanova smrt zlonamerno zataškavana). Stvari su veoma osetljive. Kolega Vuk Cvijić je pre godinu i nešto dana saznao za taj slučaj i sve ono što je istraživao ga je dovelo do toga da je to bilo samoubistvo. Onog momenta kada se nama učinilo da se to desilo mi smo odustali od cele priče, jer da petljamo po nečijem životu posle toliko godina, da nekoga povređujemo, da nanosimo nekome rane, mi smo odustali od te priče“, rekao je Ćulibrk za N1 koji, začudo, nije našao za shodno da i ovaj deo Ćulibrkovog nastupa zabeleži u pisanoj vesti. To jeste stvar samo legitimne uređivačke politike, ali je vrlo indikativna.

Deo javnosti je, dakle, znao za Cvijanovu sudbinu, ali je odlučio da se time ne bavi. I to ne zbog podilaženja vlastima. Ćulibrk važi za principijelnog čoveka koji ne bi išao baš niz dlaku vlastima. Njegova zamenica, osoba koja više deluje kao politički komesar druge Srbije nego ozbiljan novinar, Vesna Mališić još manje. Ne sumnjamo da novinar kakav je Vuk Cvijić ne bi uspeo da do kraja istraži neku sumnjivu smrt i ako je on došao do zaključka da se radi o samoubistvu, onda to najverovatnije tako i jeste. Ali zašto N1 to zataškava? Zašto se ne zapita imaju li smisla sledeće Ćulibrkove reči izrečene u istom programu: „Da li iko vodi računa o interesima porodice, poznanika i tako dalje. Jeste čudno što je on bio generalni sekretar u predsedništvu Borisa Tadića, što je bio visoki funkcioner SNS-a, što je došao u sukob sa vrhom SNS-a i što je na taj način otišao iz politike. To sve jeste intrigantno, ali čini mi se da je trebalo malo više i mediji da vode računa.“ Da se ne vodi previše računa u medijskom lešinarenju nad Cvijanovom smrću ukazuje i činjenica da je štampano krilo „Junajted grupe“, dnevnik „Danas“ išao toliko daleko u eksploataciji ove priče da je objavio i izjavu marginalnog i krajnje kontroverznog „političara“ Nikole Sandulovića kojeg inače i ne pominju. U istoriji ovog dnevnika našli smo, naime, još samo dve vesti sa Sandulovićem – kada je Vučića pozivao na televizijski duel i kada je objavio kandidaturu za predsedničke izbore.

U istom duhu nastupa i drugi medij ovog giganta „Nova S“ – u lešinarskom stilu koji krasi višedecenijski rad njenog glavnog i odgovornog urednika Veselina Simonovića objavljuje da „nezvanično saznaje“ kako za smrt Cvijana nisu znali ni njegova bivša supruga i sin s kojima nije bio u kontaktu od 2015, uz jedan izuzetak 2017. I oni, međutim, navode da je još 2018. postojala neka informacija o Cvijanovoj smrti: „Nakon što se 2018. godine pojavila vest da je Cvijan mrtav, oni su mislili da je reč o Vladimirovom dedi, s obzirom da su se isto zvali, a i on je zaista te godine preminuo. Tako su i sada, odnosno pre nekoliko dana, mislili da je ponovo reč o nekoj neslanoj šali.“ Čuli su nešto, ali ih je to toliko zanimalo da nisu mogli da se potrude da ustanove o čemu se radi? Ovde više sumnjamo u verodostojnost izveštavanja „Nove“, nego na bezosećajnost Cvijanove bivše supruge i deteta. U svakom slučaju, nije na nama da otkrivamo porodične odnose koji bi mogli biti uzrok ovako čudnom ponašanju.

U svakom slučaju, ispostavlja se da Cvijanova porodica zna za njegovu smrt i zna gde mu je grob, ali ne želi da to otkriva javnosti. Zvezde lešinarskog novinarstva otkrile su da je Cvijan kremiran 19. januara i da je zahtev za kremaciju potpisao njegov otac Mirko Cvijan, kao i da je zahtevao od JKP „Pogrebne usluge“ da ne objavljuje datum kremacije. „Upravo je to jedan od razloga kako je smrt nekadašnjeg bliskog saradnika predsednika republike uspela da ostane skrivena sve do prošle nedelje“, navodi „Nova S“ ne uspevajući ipak da se obuzda od aluzija da su ostali razlozi možda „zavera režima“ ili šta već ne. Pa vi sad nastavite da ga iskopavate i da mu maltretirate porodicu.

(Pečat/Filip Rodić)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije