NOVI PRAZNIK VEROVATNO OD IDUĆE GODINE: Proslava Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave tek bi trebalo da bude ozvaničena

S. Mišljenović - D. Matović

30. 08. 2020. u 08:00

НОВИ ПРАЗНИК ВЕРОВАТНО ОД ИДУЋЕ ГОДИНЕ: Прослава Дана српског јединства, слободе и националне заставе тек би требало да буде озваничена

Novosti

SRBIJA i Republika Srpska slaviće ubuduće zajednički praznik - 15. septembar, koji će se obeležavati kao Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, nedavno je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić posle sastanka sa vrhom Republike Srpske u Beogradu.

Kako "Novosti" saznaju, još nije doneta definitivna odluka da li će se već ovog 15. septembra zvanično obeležiti dan kada je probijen Solunski front u Prvom svetskom ratu.

- Mnogo je obaveza pred Srbijom u narednom periodu poput borbe za Kosovo i Metohiju, pa je logičnije da se novi praznik obeležava od naredne godine - potvrđeno je za "Novosti" u institucijama RS.

Ipak, kako navode iz institucija Republike Srpske, ne isključuje se ni mogućnost da se već ovog 15. septembra obeleži zajednički praznik Srbije i Republike Srpske, ali odluku o tome doneće Beograd.

U Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Republike Srbije kažu da je uvođenje državnog praznika kompleksan proces i da je potrebno vreme da se ozvaniči.

- Probojem Solunskog fronta srpska vojska je oslobodila čitav etnički prostor srpskog naroda, dakle ne samo Kraljevinu Srbiju, a državne granice pomerene su 600 kilometara na zapad - kaže istoričar dr Aleksandar Raković, viši naučni saradnik u Institutu za noviju istoriju Srbije. - To je dovelo do ujedinjenja srpskog naroda i stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Ta pobeda je faktički važna zbog toga što je vodila ka oslobođenju srpskog naroda.

Novosti

Tekst potpisa

Raković smatra da apsolutno ima smisla da 15. septembar bude zajednički praznik svih Srba zbog toga što 1. decembar ne može više biti obeležavan kao dan srpskog jedinstva i ujedinjenja:

- Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca proglašena je 1. decembra 1918, ali je u sadašnjim okolnostima 15. septembar najpogodniji datum da se obeleži srpsko jedinstvo u Srbiji i Republici Srpskoj.

Pre pet godina Republika Srpska i Srbija su se dogovorile da zajedno obeležavaju Vidovdan, Prvi srpski ustanak, Bitku na Kozari, Dan ulaska srpske vojske u Banjaluku, kao i Dan sećanja na žrtve ustaškog zločina.

- Koraci vođeni tokom prethodnih nekoliko godina ukazivali su da se ide ka stvaranju jedinstvenog srpskog prostora, jer su već donete odluke o zajedničkoj zaštiti ćirilice, o zajedničkim spomenicima, objedinjavanju prosvetnog sistema - kaže Raković. - Uvođenje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave je logičan sled tih događaja, pritom ne i poslednji. Pre desetak godina sam govorio da podržavam ujedinjenje Srbije, Srpske i Crne Gore i od te ideje nisam odustao. Čini mi se da se i ovim korakom približavamo našem ujedinjenju, a verujem da će doći dan i da se ono na federativnoj osnovi izvrši.

Mnogi istoričari smatraju da proboj Solunskog fronta, koji će se obeležavati kao Dan srpskog jedinstva, označava početak kraja Velikog rata. Na Solunski front, čija je dužina bila nekoliko stotina kilometara, srpska vojska je prebačena već na proleće 1916. godine, posle oporavka na Krfu i albanske golgote. Uprkos prvim uspesima srpske vojske nakon katastrofe 1915, Solunski front je ostao sporedno ratište, pa je od 1916. do septembra 1918. uglavnom vladalo zatišje. Za komandanta je, u međuvremenu, postavljen francuski general Franše d`Epere. On je juna 1918. održao savetovanje sa srpskim generalima i regentom Aleksandrom na kome je doneta odluka da se konačno krene u proboj fronta.

Odlučeno je da ofanziva počne na sektoru Dobro polje - Veternik - Kozjak na kojem se nalazila srpska vojska koju je ukupno činilo šest divizija sa 140.0000 vojnika, među kojima je bilo i oko 25.000 dobrovoljaca. Srpska vojska bila je podeljena u dve armije - Prvu, kojom je komandovao Petar Bojović, i drugu, na čijem je čelu bio Stepa Stepanović, dok je komandant štaba bio vojvoda Živojin Mišić (uz regenta Aleksandra).

Novosti

Pamti se zapovest srpskoj vojsci vojvode Živojina Mišića za proboj Solunskog fronta od 13. septembra 1918. godine:

"Svi komandanti, komandiri i vojnici treba da budu prožeti idejom, od brzine prodiranja zavisi ceo uspeh ofanzive. Ta brzina je u isto vreme i najbolja garancija protiv iznenađenja, jer se njome postiže rastrojstvo neprijatelja i potpuna sloboda u našim dejstvima. Treba drsko prodirati, bez počinka, do krajnjih granica ljudske i konjske snage. U smrt, samo ne stajte! S nepokolebljivom verom i nadom, junaci napred u otadžbinu!"

Borbe su počele 14. septembra, prsa u prsa, bajonetima na bajonete. Već prvog dana probijeno je 11 kilometara fronta, drugi dan 40... Francuski maršal Franše d`Epere je kasnije o srpskim vojnicima napisao: "To su seljaci skoro svi, to su Srbi, tvrdi na muci, trezveni, skromni, to su ljudi slobodni, nesalomivi, gordi na sebe i gospodari svojih njiva. Ali, došao je rat. I eto kako su se za slobodu zemlje ti seljaci bez napora pretvorili u vojnike, najhrabrije, najistrajnije, najbolje od svih. To su te sjajne trupe, zbog kojih sam gord što sam ih ja vodio, rame uz rame sa vojnicima Francuske, u pobedonosnu slobodu njihove otadžbine..."

STEVANDIĆ: BIĆE MASOVNO

DR Nenad Stevandić, predsednik Ujedinjene Srpske, kaže za "Novosti", da očekuje proslavu 15. septembra, Dana srpskog jedinstva već ove godine. On poručuje da će svaka naredna proslava ovog datuma biti veća i masovnija od prethodne.

- Očekujem da se ove godine 15. septembra, pored Srbije i Republike Srpske, proslavi pridruži i srpski narod Crne Gore - poručio je Stevandić.

ŠTA SVE SLAVI REPUBLIKA SRPSKA

REPUBLIKA Srpska slavi nekoliko važnih datuma iz svoje istorije, a među njima je najvažniji 9. januar, Dan Republike. Na ovaj datum je 1992. godine rođena Republika Srpska.

Pored Dana Republike, u Srpskoj se obeležava i 21. novembar, Dan uspostavljanja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH, odnosno uspostavljanje Dejtonskog sporazuma. Ovaj datum je republički praznik. Bitniji datumi koji se takođe obeležavaju u RS su 12. maj, Dan Vojske RS, ali i 24. oktobar, Dan osnivanja Narodne skupštine RS.

Pored datuma vezanih za istoriju nastanka RS, u Srpskoj se obeležavaju i 9. maj, Dan pobede nad fašizmom, 22. april, Dan sećanja na žrtve ustaškog zločina-genocida u koncentracionom logoru Jasenovac i u njegovom najvećem stratištu Donja Gradina.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (4)